„Vlada Kosova, čiji sam i ja deo, sada je spremnija“, poručio je Nenad Rašić, govoreći o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) nakon pobede Studentske liste u Srbiji. U intervjuu za Gazetu Ekspres, namenjenom pre svega albanskoj javnosti, predložio je i da se pitanje priznanja Kosova privremeno skloni sa pregovaračkog stola. Samo dan kasnije, iz vladajućeg Samoopredeljenja, koje godinama politički podržava Rašića, stigla je poruka da se stav Vlade nije promenio. Opozicija je otvorila čitav niz pitanja: LDK najavljuje pozivanje na odgovornost u Skupštini, a Daut Haradinaj posetu predstavnika Studentske liste Peći i Dečanima naziva „invazijom srpskih pobednika izbora u Beogradu“, zahtevajući da se saopšti ko im je dozvolio dolazak.
Intervju ministra za zajednice i povratak Nenada Rašića za Gazetu Ekspres, objavljen 8. novembra, pokrenuo je političku raspravu u Prištini, i to u trenutku kada se u Srbiji očekuje formiranje nove vlasti nakon pobede Studentske liste.
Rašić je izrazio optimizam da bi smena vlasti u Beogradu mogla da pokrene dijalog koji je tokom vladavine Aleksandra Vučića bio opterećen sukobima i nepoverenjem.
„Smatram da je Vlada Kosova, čiji sam i ja deo, sada spremnija, u trenutku koji je gotovo revolucionaran ili istorijski, kada odnosi između Kosova i Srbije možda mogu da dostignu nešto drugačiji nivo“, izjavio je Rašić, govoreći o formiranju ZSO.
Za njega je Zajednica obaveza proistekla iz ranijih sporazuma, koja „ne može nestati“ sa pregovaračkog stola.
U istom intervjuu izneo je i predlog koji zadire u jedno od najosetljivijih pitanja dijaloga – da se priznanje Kosova privremeno ostavi po strani kako ne bi predstavljalo prepreku obnovi razgovora.
„Ono što bih ja predložio i za šta verujem da ću imati priliku da se založim jeste da priznanje ili nepriznavanje ostane po strani kao pitanje – da ono postoji, ali da se o njemu u ovom trenutku ne razgovara“, poručio je.
Prema njegovoj zamisli, pitanje priznanja moglo bi ponovo da dođe na red neposredno pre eventualnog pristupanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji, dok bi se u međuvremenu radilo na sprovođenju već postignutih sporazuma.
Samoopredeljenje: Ništa se nije promenilo
Dan nakon intervjua, iz vladajućeg Samoopredeljenja, koje godinama pruža političku podršku Rašiću, stigao je drugačiji ton.
Šefica poslaničke grupe ove stranke Arberije Nagavci (Arbërie Nagavci) poručila je 9. novembra da se stav Vlade prema ZSO nije promenio.
„Stav Samoopredeljenja i Vlade je isti kao i ranije. On je javan, poznate su i kontinuirane izjave premijera Kurtija i mi ostajemo pri istom stavu“, rekla je Nagavci.
Kurti, podsetimo, godinama odbacuje formiranje ZSO po modelu koji bi, prema njegovim ocenama, predstavljao stvaranje „Republike Srpske na Kosovu“, odnosno vodio ka onome što naziva „bosnizacijom Kosova“.
Zalaže se inspirisan položajem Srba u Hrvatskoj i delovanjem Srpskog narodnog veća – predstavničkog, savetodavnog i koordinacionog tela koje se bavi pravima i interesima srpske nacionalne manjine.
Takvu viziju predstavio je i tokom dijaloga 2023. godine, naglašavajući da Zajednica ne može imati izvršna ovlašćenja niti predstavljati zaseban nivo vlasti.
Kurti je u februaru iste godine izneo i šest uslova pod kojima bi pristao da razmatra formiranje ZSO. Među njima su bili usklađenost sa kosovskim ustavom i zakonima, odsustvo izvršnih ovlašćenja, ali i zahtev da se Zajednica razmatra u okviru konačnog sporazuma, uz međusobno priznanje Srbije i Kosova.
Kasnije je pokazao spremnost da razmatra evropski nacrt statuta ZSO, koji je već par godina na čekanju kod Ustavnog suda, ali uz insistiranje da se pitanje njenog formiranja ne izdvaja iz ukupnog procesa normalizacije odnosa.
Nagavci je, međutim, ukazala i na to da u Srbiji još nije formirana nova vlada, niti su poznati njeni konkretni stavovi o odnosima sa Kosovom. Zbog toga je, prema njenoj oceni, prerano govoriti o promenama u dijalogu.
Ona nije direktno kritikovala Rašića, ali nije ni potvrdila njegovu procenu da je Vlada Kosova, nakon pobede Studentske liste u Srbiji, sada spremnija za formiranje ZSO.
LDK: Pozvaćemo ih na odgovornost, Kurti je zamazivao oči građanima
Demokratski savez Kosova najavio je da će Rašićeve izjave biti predmet rasprave u Skupštini.
Šefica poslaničke grupe LDK Jehona Ljušaku-Sadriju (Jehona Lushaku-Sadriu) poručila je u emisiji „DPT te Fidani“ na televiziji Kljan Kosova da se od Vlade moraju tražiti odgovori.
„O tome mora da se razgovara. Biće parlamentarne rasprave, pozvaćemo ih na odgovornost u Skupštini i tražiti objašnjenje“, rekla je Ljušaku-Sadriju.
Za nju pitanje nije samo šta je izjavio ministar, već i šta je premijer ranije obećavao građanima.
„Sve što je Kurti obećavao bilo je samo zamazivanje očiju građanima“, ocenila je.
Ljušaku-Sadriju je istovremeno naglasila da Kosovo mora da pokaže da poštuje preuzete međunarodne obaveze, ali da Vlada mora jasno da definiše svoj zvanični pristup formiranju ZSO.
„Kosovo svakako mora da pokaže da je spremno da poštuje međunarodne obaveze koje je preuzelo. Mora da definiše svoje zvanične stavove. Vlada je u ovom slučaju glavni akter koji treba da odredi kako pristupa Zajednici“, poručila je predstavnica LDK.
Ona je podsetila i da je njena stranka ranije kritikovala Ohridski sporazum i način na koji se Vlada odnosila prema pitanju ZSO.
Daut Haradinaj: Juče ministar o ZSO, danas „invazija“ pobednika iz Beograda
Dok je LDK najavljivao raspravu u Skupštini, iz Alijanse za budućnost Kosova stigle su znatno oštrije poruke, povezane sa posetom predstavnika Studentske liste Kosovu.
„Juče je Kurtijev ministar govorio o formiranju Zajednice, a danas smo, izgleda, imali invaziju srpskih pobednika izbora u Beogradu, sa sloganom ‘Kosovo je Srbija’. Ko im je dao dozvolu da posete Peć i Dečane?“, upitao je Daut Haradinaj u ponedeljak uveče, 9. novembra.
Njegova reakcija usledila je nakon što su predstavnici Studentske liste, među kojima su bili studenti i profesori, u nedelju posetili svetinje Srpske pravoslavne crkve u centralnom Kosovu i Metohiji.
Dan nakon posete, jedan od njenih učesnika, kandidat Studentske liste iz popularnog Beogradskog sindikata, Feđa Dimović, oglasio se na Fejsbuku, poručivši da Kosovo zauzima važno mesto u političkom programu ove liste, koja naglapava preambulu Ustava Srbije u vezi sa statusom Kosova i smatra ga „stubom našeg duhovnog i kulturnog identiteta“.
„Sa ove posete vraćamo se sa snagom koja će nam biti potrebna da oslobodimo našu zemlju iz kandži organizovanog kriminala. Našim sunarodnicima na Kosovu šaljemo poruku ljubavi i solidarnosti, uz jasno obećanje da ih nikada nećemo zaboraviti“, naveo je Dimović.
Albanski „Top Channel“ preneo je ovu izjavu pod naslovom „Provocira kandidat Studentske liste nakon posete Kosovu: Ono je deo Srbije“.
Haradinaj je tu posetu doveo u vezu sa Rašićevim izjavama, a potom otvorio i pitanje ranije odluke o zemljištu Manastira Visoki Dečani.
„Da li im je dozvolu dao onaj ili ona koji su u ponoć dali zemljište Manastiru?“, nastavio je.
Reč je o 24 hektara zemljišta koje je, nakon višegodišnjeg spora, u martu 2024. godine upisano u katastar kao vlasništvo Manastira Visoki Dečani, čime su konačno kosovske vlasti, koje predvodi Samoopredeljenje, sprovele presudu sosptvenog Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine, i to uz snažan višegodišnji međunarodni pritisak.
Sprovođenju te odluke godinama su se protivile lokalne vlasti u Dečanima iz Alijanse za budućnost Kosova, čiji je Haradinaj član.
„Zavesa patriotizma vam pada, ali dozvole za one koji prete Kosovu morate javno da saopštite. Vreme skrivanja iza pokrivača je prošlo“, poručio je Haradinaj vlastima Samoopredeljenja.
AAK: Ko je dozvolio posetu i da li Vlada prihvata uslove Beograda?
Slična pitanja postavio je i portparol Alijanse za budućnost Kosova Kuštrim Džemailji (Kushtrim Xhemaili), takođe u objavi na Fejsbuku.
On je kritikovao Rašićev optimizam prema pobedi Studentske liste, dovodeći u pitanje mogućnost da nova vlast u Srbiji donese suštinsku promenu politike prema Kosovu.
Prema njegovoj oceni, Studentska lista ne može se predstavljati kao nova politička alternativa bez razmatranja njenih stavova o Kosovu, uključujući protivljenje nezavisnosti i najave preispitivanja ranijih sporazuma.
Džemailji je potom otvorio pitanje procedure po kojoj su predstavnici ove liste posetili Kosovo.
„Da li su prekršili zakon i državne protokole ovom posetom? Da li su tražili dozvolu i ko im ju je dao?“, upitao je.
Od Vlade je zatražio i objašnjenje da li se njen stav prema ZSO promenio, kao i da li se iza Rašićevih izjava i najnovijih događaja, prema njegovoj oceni, krije početak prećutnog prihvatanja uslova Beograda.
Nešto uzdržaniji bio je šef poslaničke grupe AAK Besnik Tahiri.
On je podsetio da Ohridski sporazum predviđa sprovođenje ranije preuzetih međunarodnih obaveza, ali je ocenio da Kosovo ima i druge, neposrednije probleme.
„Prethodna vlada prihvatila je Ohridski sporazum. U tom sporazumu izričito se navodi da svi dosadašnji međunarodni sporazumi moraju biti primenjeni. Taj sporazum nalazi se i na internet stranici EU. Mene ova tema ne iznenađuje“, rekao je Tahiri.
Ipak, poručio je da postoje pitanja koja neposrednije pogađaju građane.
„Kosovo ima mnogo veće probleme koji se odnose na troškove života, cenu energije i osnovne usluge koje pružaju obrazovanje i zdravstvo“, naveo je.
Rašić – politički prihvatljiv Kurtiju, osporavan među Srbima
Rasprava u Prištini otvorena je oko političara koji već gotovo četiri godine uživa poverenje Aljbina Kurtija i značajnu političku vidljivost u albanskoj javnosti, ali čiji je položaj među Srbima na Kosovu znatno složeniji.
Rašić je za ministra za zajednice i povratak imenovan u decembru 2022, nakon što su predstavnici Srpske liste napustili kosovske institucije.
Njegovo imenovanje tada su oštro osporavali Beograd i Srpska lista, dovodeći u pitanje legitimitet njegovog predstavljanja srpske zajednice.
Kurti je, međutim, nastavio saradnju s njim, predstavljajući ga kao alternativu političkoj dominaciji Srpske liste.
U značajnom delu srpske javnosti Rašićeva politička bliskost sa Kurtijem ostala je predmet osporavanja, ne samo od strane Srpske liste već i od opozicionih političkih i društvenih aktera.
Pobeda Studentske liste u Srbiji sada je otvorila novo pitanje: ko će biti budući politički sagovornici Beograda među Srbima na Kosovu?
Nova vlada u Beogradu još nije formirana, a politička pobeda Studentske liste praktično je tek potvrđena. Ipak, pitanje budućnosti Srpske liste i njenog odnosa sa novom vlašću već je postalo jedna od tema medijskih i političkih rasprava među Srbima na Kosovu.
Kandidat Studentske liste Jugoslav Gašić proteklih dana u više medijskih nastupa kategorično je odbacio mogućnost političke saradnje sa Srpskom listom, smatrajući je odgovornom za sadašnji položaj Srba na Kosovu.
Poručio je da nova vlast neće sarađivati sa političkim predstavnicima koje smatra odgovornim za dosadašnju politiku prema Kosovu, ali i da će preispitati sprovođenje ranijih sporazuma i način raspodele sredstava namenjenih srpskoj zajednici.
U delu medija usledila su različita tumačenja njegovih izjava i komentari predstavnika srpske opozicione i civilne scene o mogućim budućim političkim partnerstvima.
Međutim, dok se raspravlja o budućnosti Srpske liste, studenti se ne izjašnjavaju.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
