Šest ozbiljnih kriza koje su stale u šest meseci 2022, bile su jedan od razloga zašto je EU odlučila da izađe sa predlogom o normalizaciji odnosa, sada već poznat kao Sporazum o putu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije. Različite vizije srpskog predsednika i kosovskog premijera o tome šta je normalizacija, takođe je podstaklo EU da izađe sa ovim planom.
„Sastanci između Kurtija i Vučića pokazali su da je njihova vizija normalizacije veoma različita, što nas je podstaklo da izađemo sa predlogom za koji smatramo da se bavi najrelevantnijim pitanjima i poštuje najosetljivije crvene linije“, kazao je u ekskluzivnom intervjuu za KoSSev evropski izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, nakon svoje dvodnevne posete Prištini.
„Krize su bile jedan od razloga zašto smo rekli da ne možemo da nastavimo ovom putanjom jer će se sve završiti tako što će ljudi početi da stradaju“, naglasio je.
EU očekuje da se na predstojećem susretu u Ohridu 18. marta sporazum finalizuje – a to je dogovor o mapi puta, ili da makar Beograd i Priština postignu značajan napredak.
U pitanju je „jedan neodvojivi dokument“ koji čine dva dela – politički i tehnički. Za politički su se Kurti i Vučić već usaglasili 27. februara, podseća Lajčak.
U pitanju je sada i „ogromno očekivanje“ međunarodne zajednice, EU i SAD od predstojećeg susreta u Ohridu.
Kako je i najavio, pred susret u Ohridu, Lajčak je juče i danas boravio u Prištini gde se u dva navrata sastao sa kosovskim premijerom, predsednicom, liderima opozicije, ali i Srpskom listom. Večeras je otputovao za Brisel, da bi u ponedeljak, radi istog cilja dođao u Beograd.
Dok broji svoju 11. posetu Prištini od kada je početkom septembra po prvi put predstavio nacrt sporazuma kosovskom premijeru i srpskom predsedniku, priznaje da je pored višesatnih razgovora morao da se bavi „ili krizom na terenu ili normalizacijom“.
Nažalost, bilo je više krize nego normalizacije
„Verujem da je ovo veoma važan trenutak u našim naporima i važno je da oni čuju od mene kako mi vidimo ovu situaciju, ali takođe mi je važno i da ja čujem njihovo viđenje situacije“, kazao je Lajčak.
Sa kojim ključnim zaključcima iz prethodna dva dana u Prištini i sa kakvim mislima i porukama se vraćate u Brisel? Koje poruke donosite nazad u Beograd?
Prvo bih želeo da podsetim da smo 27. februara u Briselu imali sastanak između premijera Kurtija i predsednika Vučića. Bio je to dobar sastanak jer smo imali veoma otvorenu i iskrenu diskusiju, tako da je sastanak bio prilično pozitivan. Iako se nisu složili povodom mnogih pitanja, to su iskazali sa dosta obzira.
Veoma važan rezultat ovog sastanka bio je dogovor da nema potrebe da se dalje raspravlja o sporazumu, da oba lidera prihvataju tekst i da možemo da se fokusiramo na primenu. U tu svrhu, EU je napravila predlog – Implementacioni aneks. Na kraju našeg sastanka, zamolio sam oba lidera da pripreme svoje komentare na naš predlog, budući da tekst koji ne obuhvata primenu, korake, redosled i rokove je pre politička izjava, nego obavezujući sporazum. Dakle, glavna svrha moje jučerašnje i današnje posete Prištini bila je upravo da sa premijerom Kurtijem porazgovaram o aneksu i da čujem njegovo mišljenje o našem predlogu.
Preformulisaću pitanje. Da li su Vaši sastanci sa premijerom Kurtijem ispunili Vaša očekivanja uoči sastanka u Ohridu 18. marta?
Da, jer sam došao ovde da dobijem njegovo mišljanje i dobio sam ga. Ovo je važno. Bio je spreman za naš sastanak. I upravo zbog toga odlazim u Beograd u ponedeljak i utorak – kako bih se sastao sa predsednikom Vučićem i čuo njegovo mišljenje. I na osnovu ova dva mišljenja, pripremićemo predlog koji bi trebalo da posluži kao osnova za diskusiju koja će se održati 18. u Ohridu.
Kada kažete mišljenja – da li smo mi kao deo javnosti dobro razumeli da su i Kurti i Vučić dužni da Vam prenesu makar svoje ideje koje se tiču Implementacionong aneksa? Da li je to uradio Kurti i da li će to učiniti i Vučić?
Ovaj sporazum se sastoji iz dva dela, koja čine jedan neodvojivi dokument. Prvi deo je politički deo za koji smo kazali da je tekst, kako mi verujemo, najbolji predlog i očekivali smo da ga dva lidera prihvate – što se i dogodilo 27. februara. Drugi deo je tehnički deo – koji se tiče njegove primene. Ovde smo istakli da smo spremni i otvoreni za to da čujemo njihove komentare, sugestije jer je očigledno to da je ovo jedan veoma važan dokument i u potpunosti poštujemo to što strane žele da dobiju garancije da će, ako isporuče ono što je dogovoreno – i dobiti ono što im je obećano. Zato je ova diskusija sa karakterom učešća. Za nas je važno da čujemo njihovo mišljenje. I da, čuo sam mišljenje premijera Kurtija, njegove ideje o tome kako dokument može da se primeni.
O mapi puta?
Što se tiče mape puta – da. To isto očekujem i od predsednika Vučića, mi ćemo se potruditi da to prilagodimo kako bismo imali dobru osnovu za razgovor u Ohridu – formiranu na osnovu njihovih mišljenja.
Što se tiče onoga šta se desilo u Briselu prošle nedelje – kao što ste kazali, radi se o jednom sporazumu. Sa čim se složio gospodin Kurti, a sa čim gospodin Vučić? Da li su se složili oko sadržaja onoga što sada zovemo Bazni sporazum?
Kao što sam rekao, obojica su se složili da nema potrebe da se vodi dalja diskusija o tekstu.
Što znači?
Da o tekstu nema potrebe dalje raspravljati. Tekst je takav kakav jeste i zato smo ga objavili.
Dakle, složili su se sa Baznim sporazumom?
Da, složili su se sa Baznim sporazumom. Naravno, primena nije ništa manje važna jer će primena ovaj sporazum pretvoriti u stvarnost.
U članu 7 Baznog sporazuma spominje se termin „samoupravljanje“ (self-management). To je vrlo specifična reč. Da li je ona namerno izabrana? Zašto na primer za samoupravu nije upotrebljen termin „self-governance“?
Član 7 ističe jednu stvar koja je veoma važna – da ne može postojati sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije bez obezbeđivanja ustavne i institucionalne zaštite srpske zajednice na Kosovu. O tome govori član 7. Strane u dijalogu moraju da se dogovore o detaljima na osnovu sporazuma iz 2013. i 2015. godine, uzimajući u obzir mišljenje Ustavnog suda i pronalazeći inspiraciju u postojećim evropskim modelima koji dobro funkcionišu.
Vidite li ipak neko ograničenje u terminu „self management“ za samoupravljanje u poređenju sa terminom „self-governance“ za samoupravu?
Ovde je bitno da ono što je dogovoreno u okviru dijaloga bude sprovedeno. To je prva stvar, a druga stvar je to da ćemo dobiti model koji se može primeniti i model koji ispunjava kriterijume većeg evropskog modela. Smatramo da je veoma važna uloga posrednika da osigura da sporazumi koji se ostvaruju u okviru dijaloga budu sporazumi koji dve strane približavaju ka EU tako što su bazirani na evropskim normama i vrednostima.
Kada kažete evropski model, da li su tačne priče da na vašem stolu postoji obilje predloga o modelima Zajednice? I da li mislite da postoji niz opcija za odabir najboljeg modela Zajednice? Ako je to slučaj – možete li da navedete neke od modela koje trenutno istražujete?
Nekoliko puta sam javno kazao da se na mom stolu nalazi 15 različitih evropskih modela koji mogu da posluže kao inspiracija. Za one koji se plaše da će modeli dovesti do disfunkcionalnosti, nijedan od ovih modela nije stvorio disfunkcionalnost, naprotiv, doveli su do veće transparentnosti, većeg poverenja među zajednicama. Zato verujemo da treba da crpimo inspiraciju iz evropskih modela, a ne da pokušavamo da stvorimo nešto što nikada nigde nije testirano i za šta ne znamo kako će da funkcioniše.
Rešenje takođe treba da obezbedi garancije da nema čega da se plašite. Naprotiv, ono treba da unapredi komunikaciju i saradnju u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom, da unapredi komunikaciju srpske zajednice i vlade u Prištini i da postavi jasna pravila za komunikaciju i saradnju između srpske zajednice na Kosovu i vlade u Srbiji.
Da li o Zajednici govorimo o obavezi koja je deo Briselskog sporazuma od 2013. i tehničkog sporazuma iz 2015., ili govorimo o novoj strukturi ili novoj ideji?
Pa, tu su obaveze koje su prihvaćene sporazumima iz 2013. i 2015. godine. I one su naravno ovde i naravno, moraju se poštovati, Pacta sun servanda je jedan od ključnih principa. Takođe, u našim izjavama i dokumentima uvek naglašavamo da se svi dosadašnji sporazumi moraju primeniti.
SPC se konkretno spominje u Baznom sporazumu. Šta to znači? Ima li šanse ili će Srpska Pravoslavna Crkva dobiti eksteritorijalni status? Šta konkretno to znači?
Dve strane – Srbija i Kosovo trebalo bi da razgovaraju i da se dogovore o konkretnom modelu ili konkretnom rešenju. Dakle, ne želim da unapred donosim zaključak o diskusiji, jer još nismo imali razgovore. Zato očekujemo da strane iznesu svoje predloge. To je važno i zato je deo dogovora – kako bi se kulturno i versko nasleđe sačuvalo. I naravno, ovde je jasno definisan status pravoslavne crkve. Opet, to je jasno i nema straha za budućnost.
Da li se trenutno razgovara o povratku Srba u kosovske institucije koje su oni napustili pre nekoliko meseci? Ako se o tome razgovara, da li su ti razgovori deo Baznog sporazuma?
Razgovori su u toku. Pokrećem ovo pitanje na svim sastancima sa svim mojim sagovornicima ovde u Prištini. To ću učiniti i kada budem razgovarao sa predsednikom Vučićem. Naš stav je da Kosovo treba da omogući, a Srbija da podstakne – povratak kosovskih Srba u kosovske institucije. Ovo će nas vratiti u okvire sporazuma iz 2013. To je u interesu svih strana. Ovo je dobitno rešenje za obe strane. Takođe se bavimo ovim pitanjem u okviru dijaloga o sporazumu.
Ovo pitanje je takođe istaknuto na našem sastanku održanom 27. februara. Ali, u ovom trenutku smatram da je u interesu pronalaska rešenja bolja opcija da se ne govori javno o onome što je rečeno. Uveravam vas da je to na našem dnevnom redu i mi pokrećemo ovo pitanje. I verujemo da je to u interesu svih strana.
Da li će to biti deo posebnog paketa dogovora ili deo dogovora kojeg spominjete?
To se ne spominje u dokumentu, ali kada kažemo da sve što je dogovoreno – mora da se sprovede, to je deo prethodnog sporazuma koji se ne sprovodi.
A šta je sa izborima planiranim u četiri opštine na Severu? Da li mislite da će biti održani 23. aprila ili postoji mogućnost da budu odloženi? Da li postoje konkretni razgovori ili dogovori o tome, jer smo videli da je rok za prijavu političkih partija produžen sa 18. na 22. – što je samo dan pre nego što će se Evropski Savet sastati? Da li očekujete pozitivnu reakciju Beograda i Srba sa Kosova?
Pa, datum izbora je prerogativ predsednice Kosova i ja poštujem ustavnu ulogu predsednice po ovom pitanju. Važno je to što će se izbori održati u atmosferi u kojoj svi građani mogu slobodno da ostvare svoje demokratsko pravo da glasaju. Izbori će takođe odražavati opredeljenje građana. Dakle, potrebno nam je i političko rešenje. U tom kontekstu, odluka CIK-a da odloži rok za podnošenje lista je konstruktivna odluka jer nam daje više prostora i omogućava da se sastanak u Ohridu 18. ne održi pod pritiskom usled ovog roka, ali nadamo se da će nam pomoći da stvorimo kreativnu atmosferu koja bi bila pogodna za pronalaženje političkog rešenja.
Da li ste sa srpske strane dobili pozitivne reakcije kada je u pitanju produženje roka? Da li oni razmatraju mogućnost da učestvuju u izborima, iako smo čuli pre nekoliko dana da Srpska lista neće učestvovati?
Moji sastanci su još uvek u toku i još uvek nisam otputovao u Beograd, te je prerano da dajem odgovore na ova pitanja. Samo želim da istaknem da ovo nije normalna situacija i nije u interesu srpske zajednice ili većinske albanske populacije. Zato smatram da svi zajedno treba da radimo na normalizaciji situacije pre novembra kada su Srbi napustili kosovske institucije, a koja će biti u potpunosti u skladu sa sporazumom.
Kakva su vaša očekivanja za 18. mart u Ohridu? Da li je ovo odlučujući sastanak ili samo jedan od sastanaka u nizu?
Ne volim velike ili teške reči. Naravno, očekujemo da se ovaj proces finalizuje, da se dogovorimo ili bar da napravimo značajan napredak. Očekujemo da obe strane budu posvećene ovome i da pokažu dobru volju i konstruktivnost. Ovo je veoma važno i to nije samo naše očekivanje, već i ogromno očekivanje međunarodne zajednice, EU i SAD, koje ovom procesu posvećuju visok nivo pažnje. One su vrlo jasno stavile do znanja da smatraju da je ovaj proces veoma važan, a ključni sagovornici – Kurti i Vučić – svesni su te činjenice. Očekujem otvorenu, svakako ne laku, ali konstruktivnu diskusiju.
Posle boravka u Prištini, koji rezultat je prema Vašem mišljenju realniji – da postignete dogovor o mapi puta u Ohridu, čak i bez potpisa, ali uz dogovor da nema potrebe za daljim razgovorima o mapi puta ili da ćete napraviti značajan napredak? Prva ili druga opcija?
Pa, mislim da mi ne postavljamo ovo pitanje. Dolazimo u Ohrid sa ciljem da završimo ovaj proces i nadajmo se da ćemo do toga doći. Važno je da se strane angažuju i pokažu dobru volju. Ono što je deo mog zadatka je da učinim sve kako bi se dobro pripremio za ovaj sastanak. Zato je veoma važno dobiti mišljenje i kosovske, a zatim i srpske strane.
U slučaju da se 18. marta ne postigne dogovor o mapi puta, a dođe do značajnog pomaka, šta bi to značilo u vremenskom aspektu, koliko će još sastanaka biti potrebno kako bi mogli da kažemo da su Kurti i Vučić postigli dogovor povodom sadržaja mape puta?
Mislim da je ovo veoma hipotetičko pitanje, želim da vidim konstruktivnu diskusiju koja će značajno pogurati ovaj proces, u idealnom slučaju – sve do prihvatanja teksta sporazuma. Ako pitate mene, kao posrednika, ukoliko ne postignemo 100 odsto, već značajni deo mape puta – to bi ipak bila dobra stvar jer bi to značilo da bismo se ubrzo ponovo sastali kako bi to finalizovali. Niko ne želi da odugovlači ovaj proces. Želimo da vidimo da su strane posvećene, da u pregovorima pokazuju dobru volju i da žele da dovedu ovaj proces do uspešnog kraja, a koji bi bio dobar za obe strane.
Da li bi moglo da dođe do toga da ovaj sporazum postane samo još jedna ‘štiklirana’ obaveza, koja nije sprovedena ili je samo delimično sprovedena? Da li je to moguće?
Sporazum nije kraj priče već početak nove faze primene
Ne, to nije moguće. Kao prvo, cela svrha diskusije o primeni mape puta jeste da se jasno istakne to kako će se ovaj sporazum implementirati, a kao drugo, to je deo mehanizam koji čini komitet na čelu sa EU, a koji će nadgledati i izveštavati o implementaciji. Ovaj sporazum nije kraj priče, već i početak nove faze pod nazivom primena.
Neću vas pitati sa kojom stranom ste imali teže pregovore jer mi nećete odgovoriti. Od kako ste postali posrednik u ovom procesu, šta je za Vas bio najveći problem?
Svestan sam da su pitanja u kojima imam ulogu posrednika zapravo pitanja koja sežu duboko u identitet i u izvesnoj meri – egzistenciju. To je u velikoj meri i nacionalno pitanje, ali i pitanje budućnosti, evropsko pitanje. To je jedno veoma osetljivo pitanje. Drugi element koji moram da napomenem je to da postoji nizak nivo poverenja među stranama, što je posledica mnogih nama poznatih razloga.
Zato je važno da se u dijalogu stvori atmosfera koja je konstruktivna, usmerena na rezultate. Za svakog posrednika najvažnije je poverenje, da on bude viđen kao nepristrasan, konstruktivan faktor, a ne kao deo problema. Ovo je zaista važno jer se svaki vaš potez, svaka reč koju izgovorite, pažljivo posmatraju iz svakog mogućeg ugla. Ponekad, oni se i namerno pogrešno protumače. Važno je da uživate poverenje strana. To je najvažnija stvar.
Spomenuli ste poverenje nekoliko puta. Sigurna sam da ste svesni da postoji skoro potpuni nedostatak poverenja između zajednice na Severu i centralnih institucija. Jedan od ključnih elemenata koji je doprineo produbljivanju ovog jaza u komunikaciji svakako je nedostatak poverenja, a što je i blisko vezan sa policijskim bazama koje su izgrađene na Severu – a da pritom o tome lokalno stanovništvo nije obavešteno. Kako su baze pojavile na Severu? Da li su one izgrađene uz saglasnost i znanje međunarodne zajednice, da li ste i Vi bili upoznati sa tim?
Nažalost, slažem se sa Vama da je nivo poverenja između zajednice kosovskih Srba i vlade u Prištini veoma nizak. Trudimo se da se ovo poverenje poveća, sa obe strane. Ono što je važno jeste da je sve što se dešava jasno oličeno u pravnim okvirima, da ima čvrstu pravnu osnovu i da se sprovodi na participativan, inkluzivan način.
Srbi da ne budu iznenađeni već konsultovani, to je moja poruka Prištini
Dakle, to je moja poruka mojim kolegama ovde u Prištini – da kad god donose odluke koje utiču na živote kosovskih Srba, da je važno da se oni osećaju kao da su deo procesa, da budu konsultovani i obavešteni, a ne da budu iznenađeni. A isto važi i za međunarodnu zajednicu.
Ali takav proces je već u toku. Verovatno ste čuli za eksproprijaciju zemljišta – odluku koju je vlada objavila bez javne rasprave. Mogu vam dati spisak argumenata…
…Ne morate, imam taj spisak, jer pratimo situaciju do najsitnijih detalja. I, da, tokom ove posete, razgovarali smo o eksproprijaciji, takođe smo se dotakli i drugih pitanja povezanih sa zajednicom kosovskih Srba, a koja zahtevaju veliki nivo izgradnje poverenja i konsultacija. Moja poruka je bila – pobrinite se da svaki korak bude zasnovan na postojećem zakonodavstvu, da se vaši zakoni poštuju i da se pogođeno stanovništvo oseća kao deo ovog procesa, a ne kao da je samo pogođeno rezultatom tog procesa.
Šta mislite o položaju kosovskih Srba na jugu i severu? Da li vidite specifične poteškoće?
Situacija je složena i nije laka. Spomenuli smo poverenje, verujem da treba da imamo jasna institucionalna i zakonska pravila i garancije koje bi omogućile ovoj i drugim zajednicama da se osećaju sigurno i bezbedno. Opet, evropski modeli su dobar vodič za rešavanje ovih pitanja. Međutim, i svi prethodni sporazumi koji su postignuti u dobroj volji trebalo bi da se sprovedu. Verujem da bi to povećalo poverenje i sigurnost.
Da li mislite da Srbi sa Severa imaju perspektivu da tu i ostanu? Trenutno mnoge porodice odlaze ili planiraju da odu. Koja bi bila vaša poruka njima?
EU je izgrađena na principima multietničkih demokratija. Kosovo je multietnička zemlja, zato očekujemo da se poštuju evropski standardi kada je u pitanju zaštita manjinskih zajednica. Bilo bi jako loše kada Srbi na Kosovu ne bi videli svoju budućnost ovde. Za one koji žele da ostanu, moraju biti obezbeđene sve mogućnosti za život, obrazovanje, promovisanje ili razvoj njihovih interesa i osećaj zaštićenosti i sigurnosti. Ovo je izuzetno važno jer je to evropsko rešenje.
Kako je nastala kriza na Severu? Podsetiću Vas da ste prošle godine, tačnije 29. juna, neposredno pre nego što ste krenuli za Beograd, rekli da možemo očekivati da Vlada Kosova uskoro saopšti svoju odluku o registarskim tablicama – odluka koja je dovela do nove krize posle one koju smo imali u jesen 2021. Poslednje dve godine imali smo više kriza na Severu.
Mislim da znam kako je sve to počelo, ali smatram da nam neće biti od pomoći ako se budemo zadržavali na prošlosti. Činjenica je da je druga polovina prošle godine izgubljena kada je normalizacija u pitanju. Mi smo, nažalost, morali da se bavimo krizama. Imali smo šest ozbiljnih kriza šest meseci – 2022. To je bio jedan od razloga zašto smo rekli da ne možemo da nastavimo ovom putanjom jer će se sve završiti tako što će ljudi početi da stradaju. To je i jedan od razloga zašto smo izašli sa predlogom o normalizaciji odnosa, a koji predstavlja putanju usmerenu ka budućnosti. Bavimo se pitanjima budućnosti, a ne prošlosti.
Dakle, francusko-nemački predlog je bio posledica krize na Severu? To je zapravo bio odgovor EU na ovu krizu ili nešto drugo?
Razgovarali smo sa našim partnerima u EU, posebno u Berlinu i Parizu, o tome kako ići napred. Sastanci između Kurtija i Vučića pokazali su da je njihova vizija normalizacije veoma različita, što nas je podstaklo da izađemo sa predlogom za koji smatramo da se bavi najrelevantnijim pitanjima i poštuje najosetljivije crvene linije. Ovaj predlog sam izneo u septembru, posle sastanka dvojice lidera u avgustu.
Zašto ovaj intervju nismo obavili na srpskom? Tečno govorite srpski, a većina naših čitalaca govori ovaj jezik.
Ne pitajte mene. Rečeno mi je da ovaj intervju vodimo na engleskom. Ne bih imao problema da uradim intervju na srpskom.
Da li ste čuli za saopštenja novinarskih udruženja nakon vaše posete? Da li ste upoznati sa njihovim kritikama na Vaš račun?
Ne, nisam upoznat.
Oni zahtevaju veću komunikaciju sa medijima tokom vaših poseta. Tvrde da nisu regularno obavešteni o dnevnom redu, dolasku itd.
„Bavim se izuzetno osetljivim procesom. Kada uporedim kako se ja ponašam i to kako je ovaj proces vođen u prošlosti, vidim da sam uneo sam neviđeni nivo transparentnosti u ovaj proces. Ja sam otvorena i transparentna osoba. Poštujem rad novinara, nikada ih ne ignorišem. Svestan sam da ponekad čekaju satima kako bi uzeli izjavu od mene. Pokušavam da pronađem pravi balans između transparentnosti procesa i poverljivosti razgovora. Nalazimo se u veoma osetljivom trenutku. Iskustvo takođe pokazuje da ne retko moje reči nisu pravilno shvaćene ili su pogrešno protumačene. U ovom poslu sam naučio da je ponekad reći manje bolje za rezultat procesa koji ovde vodim. Poštujem rad novinara, moja supruga je novinarka tako da iz prve ruke znam koliko je to važno. Ne može se sve reći, barem usred samog procesa, činjenica da dajem ovaj intervju, a ovo mi je drugi intervju tokom moje dvodnevne posete, pokazuje da razumem koliko je to važno. Nadam se da razumete koliko je moj rad osetljiv. Moram dvaput da odmerim svaku reč pre nego što je izgovorim.
Hvala Vam što ste govorili za KoSSev.
Autor: Tatjana Lazarević
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
