Kurti ranije: Oliver bio ratni zločinac, Kurti 2023: Oliver radio za multietničnost Kosova

Danas je pet godina od ubistva Olivera Ivanovića. Ni pet godina kasnije, nema privedenih ubica i nalogodavaca, sudi se prema izmenjenoj optužnici, a zaštićeni svedoci listom odustaju sa otkrivenim identitetima, plašeći se za svoju bezbednost. Svi koji su do sada bili u zatvorskom pritvoru, brane se sa slobode. Oliver Ivanović radio je za multietničko Kosovo, poručio je Aljbin Kurti danas. Pre samo tri godine, tvrdio je da je Ivanović ratni zločinac. 

Po prvi put kosovski premijer, ubijenom srpskom lideru sa Kosova, danas je odao počast. U video poruci i to na srpskom jeziku, za razliku od ranije, imao je samo reči hvale.

„Oliver Ivanović je bio osoba koja je bila posvećena interesima svoje zajednice i grada. Činio je to tako što je bio otvoren, iskren, uvek oštar po pitanjima od značaja, ali se isto tako ophodio sa poštovanjem prema onima sa kojima se nije slagao“, deo je njegove poruke.

Ističe da želi da sećanje na Ivanovića živi, kao sećanje na čoveka koji je radio za održivu budućnost i multietničnost Kosova, a žali, kaže, zbog toga što počinioci i naručioci ovog zločina još nisu privedeni pravdi.

„Potrebna nam je posvećenost svih relevantnih institucija da pronađu i osude odgovorne za njegovo ubistvo“, kazao je.

Sećanje na Olivera Ivanovića, prema rečima kosovskog premijera, biće očuvano tako što će:

„Kosovo biti uporno u posvećenosti da bude multikulturno i multietničko društvo u kome se ljudi osećaju bezbedno, mogu da govore šta misle, i da se ophode jedni prema drugima sa poštovanjem, čak i ako se ne slažu“.

Oliverov atentat je, tvrdi, uticao na celo društvo.

Ovaj zločin nije ubio samo Olivera Ivanovića, već i politički pluralizam među Srbima

A potpuno suprotno današnjim rečima o Oliveru, Kurti je ranije za njega govorio da je ratni zločinac – uključujući i nakon ubistva samog Ivanovića.

Tako je u intervjuu Jugoslavu Ćosiću, nekadašnjem direktoru Televizije N1, na Ćosićevo insistiranje sa kontraargument pitanjima da je Ivanovića nazivao ratnim zločincem – Kurti nastavio da govori od knjige Bernarda Kušnera u kojoj je navodno on to tvrdio, preko čuvara mosta – do toga da misli da je Oliver Ivanović „promenio stranu sa tačke gledišta Beograda i počeo da sarađuje sa EULEX-om“.

Primera radi, on je neposredno nakon ubistva Olivera Ivanovića, nastavio da govori ono što je i samo Samoopredeljenje isticalo i pre ubistva.

U intervjuu za Život na Kosovu (Kallxo) – kazao je da bi jedno od objašnjenja za ubistvo Olivera Ivanovića mogao da bude rezultat njegove umešanosti u ratne zločine.

„Zbog sudske kazne i zbog mnogih svedoka koji su videli Olivera Ivanovića u različitim paramilitarnim formacija…kriminalnim između ostalih stvari, on je takođe svedok tog zločina i neko je mogao da ga eliminiše upravo kao svedoka tog zločina u vreme kada je imao vrlo loš odnos sa Vučićem“, kazao je tada Kurti.

Zatim je u intervjuu za TV1 u Sarajevu, tri meseca nakon ubistva, kazao: „Jasno je da je on bio Vučićev neprijatelj. Ja mislim da je Oliver Ivanović takođe bi i ratni zločinac. EULEX-ove sudije za ratne zločine su ga osudile na devet godina. Međutim on je bio takav kriminalac, koji je najverovatnije zažalio zbog svojih dela i možda se složio da postane svedok, a kako bi svedočio o srpskim zločinima – koji su na Kosovu počinjeni tokom rata“.

Oliver Ivanović, lider GI SDP, ubijen je sa šest hitaca u leđa 16. januara 2018. godine u Kosovskoj Mitrovici. Izvršioci i organizatori ubistva još uvek nisu označeni i procesuirani, uprkos višegodišnjem protoku vremena, ali i više najava najviših kosovskih i srpskih zvaničnika sa davanjem rokova za pravičan epilog ovog slučaja.

Sa druge strane, i dalje se po trećoj optužnici vodi postupak pred specijalnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini optuženima za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića.

Prva hapšenja usledila su nakon samog ubistva – 11. februara ali protiv dva policajca osumnjičenih za manipulisanje dokazima na licu mesta, ali su na posao vraćeni nekoliko meseci kasnije, da bi jedan od njih 23. novembra 2018. bio ponovo uhapšen sa još dvojicom koji su se svi našli i na optužnici.

Prva optužnica podignuta je 2. decembra 2019. protiv šest tada već uhapšenih lica (kao i sekretarica Olivera Ivanovića), a poternica je raspisana za još četiri osobe. Optužnica je revidirana još dva puta krajem decembra 2019, te u novembru 2020, ali se ona našla na udaru snažne kritike da je „tanka“, te da sudski proces ide upadljivo sporo.

Na optuženičkoj klupi za učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi koja se dovodi u vezu sa ubistvom Ivanovića sada se nalaze Marko Rošić, Nedeljko Spasojević, Silvana Arsović i Rade Basara. Dragiša Marković i Žarko Jovanović terete se za zloupotrebu službenog položaja.

Početkom juna meseca, Sudsko veće Osnovnog suda u Prištini posle tri godine i sedam meseci ukinulo je sudski i odredilo meru kućnog pritvora trojici optuženih Marku Rošiću, Nedeljku Spasojeviću i Radetu Basari. Ova mera je novembra meseca zamenjena javljanjem Kosovskoj policiji (KP) jednom nedeljno.

U svim optužnicama, pa i u trećoj, spominju se Milan Radoičić i Zvonko Veselinović, koji su označeni kao vođe kriminalne grupe koja se dovodi u vezu sa ubistvom Ivanovića.

Istraga za Veselinovićem započeta je u aprilu 2019. godine, kada je na listu lica za istragu dodato i ime Milan Mihailović.

Srbin sa inicijalima M.M za kojim se tragalo još od 2019. godine a zbog umešanosti u ubistvo Ivanovića, uhapšen je oktobra meseca 2022, na osnovu naloga kosovskog Specijalnog tužilaštva.