KOHA: LDK nije otkrila detalje sporazuma sa Srpskom listom

Foto: KoSSev

LDK i dalje nije objavila detalje koalicionog sporazuma sa Srpskom listom, niti je ukazala na uslove ovog političkog entiteta kao ni da li je među njima i dosadašnji zahtev za formiranje Zajednice srpskih opština, piše današnja Koha.

Sa izuzetkom od 50 dana između februara i marta, kosovska vlada od jula prošle godine, kada je tadašnji premijer, Ramuš Haradinaj, podneo ostavku, funkcioniše u tehničkom mandatu. Najnovija politička kriza prouzrokovana je ustavnim nejasnoćama u vezi sa dodelom mandata političkim strankama nakon izglasavanja nepoverenja vladi Aljbina Kurtija, a koja se odnose na rok koji partija sa najviše glasova ima da predloži novog mandatara.

Kosovska javnost razjašnjenje ustavnih procedura očekuje do 29. maja, datuma koji je sam Ustavni sud odredio za izjašnjavanje o ustavnosti poteza kosovskog predsednika koji je mandat za formiranje nove vlade, dodelio LDK – drugoplasiranoj partiji na parlamentarnim izborima održanim oktobra prošle godine. Zahtev za ocenu ustavnosti podneo je pokret Samoopredeljenje (LVV), koji je, kao prvoplasirana partija, na više poziva kosovskog predsednika, odbio da imenuje mandatara pre završetka pandemije koronavirusa, zbog čega je Hašim Tači mandat dodelio LDK.

Ipak, do odluke Ustavnog suda da suspenduje sprovođenje dekreta Hašima Tačija o imenovanju Avdulaha Hotija iz LDK za mandatara nove vlade, dok se ne izjasni o njenoj ustavnosti, LDK je sklopila dogovore sa budućim koalicionim partnerima i čak skupila potpise za zakazivanje sednice kosovske Skupštine na kojoj bi se glasalo o novoj vladi.

Ta sednica, planirana je bila za 2. maj ali je odložena nakon suspenzije dekreta kosovskog predsednika od strane Ustavnog suda.

Ipak, sastav vlade koju će predložiti LDK i čak raspodela po ministarstvima, poznat je delimično iz izjava Hotija, ali ne i onaj deo koji se odnosi na dogovor sa Srpskom listom.

Kako Koha danas podseća, Hoti je još 29. aprila, kada je sporazum sa Srpskom listom postignut, obećao da će objaviti detalje tog sporazuma.

„Naša očekivanja su da u toku dana objavimo, ako ne stignemo, sutra“, rekao je tada Hoti.

Slično je obećao i Isa Mustafa 1. maja kada je novinarima rekao da sporazum sa Srpskom listom može biti objavljen „još danas“, takođe podseća Koha.

Za sada je jedino poznato da će Srpska lista u vladi Avdulaha Hotija, ukoliko ona bude izglasana, od ukupno 16 ministarstava, imati dva ministra i zamenika premijera, s tim što će poziciju zamenika premijera, kao i do sada, obavljati jedan od dva ministra.

Međutim, Koha navodi i da je deo svakog od koalicionih dogovora Srpske liste sa vladama formiranim 2014. i 2017. bio i zahtev za formiranje Zajednice srpskih opština.

„I sporazumom između PDK, LDK i Srpske liste 2014. godine, osim podele moći, Srpska lista je tražila i: formiranje Asocijacije/Zajednice srpskih opština u roku od 3 do 5 meseci od postizanja dogovora; poseban tretman u procesu privatizacije u opštinama sa srpskom većinom; posebne bezbednosne garancije vlade i premijera za povratak raseljenih Srba i nealbanaca; povratak i zaštitu uzurpirane imovine“, piše Koha.

Srpska lista bez mnogo uspeha sa koalicionim dogovorima

Formiranje Zajednice Srpskih opština deo je „Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine“ koji je kosovska Skupština ratifikovala juna 2013. kao i posebnog sporazuma o ZSO takođe postignutog pod patronatom Evropske unije 2015.

Ipak, do sprovođenja ovog sporazuma nije došlo usled brojnih kritika u kosovskoj javnosti na račun ustavnosti takvog tela i opasnosti od „bosnizacije“ Kosova, kako je to pokret Samoopredeljenje svojevremeno opisivao. Naprotiv, 2015 je kosovski Ustavni sud suspendovao sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Ni ostali politički zahtevi koje je Srpska lista iznosila pred svoje koalicione partnere nisu prošli bez trzavica.

Tako je pokušaja privatizacije takozvanih LUX-ovih lokala u Severnoj Mitrovici od strane Kosovske agencije za privatizaciju bilo i 2015. i 2016., a Srpska lista se uspehom u zaustavljanju privatizacije ovih objekata pohvalila tek krajem 2018. kada su ovi lokali i ostala društvena imovina preneti u nadležnost ovih opština.

Međutim, nedugo posle te objave Srpske liste, kosovski predsednik, Hašim Tači, obratio se kosovskom Ustavnom sudu sa pitanjima:

  1. da li [Vlada] treba da poništi sve odluke o prenosu nepokretne imovine Republike Kosovo na korišćenje opštinama zbog nepostojanja pravnog osnova; i
  2. da li [Vlada] treba da preispita sve odluke koje se odnose na povlačenje iz procesa privatizacije imovine i njeno vraćanje u vlasništvo opština i da poštuje postupke u skladu sa važećim zakonodavstvom po ovom pitanju.

Ipak, sredinom 2019. ovo telo je proglasilo „zahtev predsednika u vezi sa navedenim sukobom između njegovih ustavnih nadležnosti i vlade neprihvatljivim za razmatranje o meritumu“.

S druge strane, da je proces povratka u stagnaciji, ocena je više zvaničnika Srpske liste, a nema napretka ni u osiguravanju bezbednosti za povratnička mesta u kojima je samo ove godine do sada zabeleženo 11 napada.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.