Ramuš Haradinaj podneo ostavku, dobio poziv iz Haga u svojstvu osumnjičenog

Vest je ažurirana

Kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, podneo je iznenada ostavku na današnjoj sednici vlade. Haradinaj je dobio poziv od strane Kancelarije specijalnog tužioca u Hagu, prvobitno su javili kosovski mediji. Da je dobio poziv za ispitivanje u Hagu, saopštio je upravo i sam Haradinaj na vanrednoj konferenciji za štampu. Tvrdi da će biti ispitan u svojstvu osumnjičenog.

Nisam optužen ali ću biti ispitan, saopštio je Ramuš Haradinaj, uz naglasak na to da ostavku daje jer pred sud ne ide, kako kaže „premijer i država Kosovo“, već on lično – Ramuš Haradinaj.

Tokom obraćanja medijima, vidno uzbuđen, kosovski premijer je pored iznenadne vesti o pozivu od strane Specijalnog tužilaštva naveo i da će odluka o taksama ostati na snazi bez obzira na njegovu ostavku.

Prema kosovskom Ustavu, nakon ostavke premijera, predsednik je dužan da u konsultaciji sa parlamentarnim partijama imenuje novog mandatara. Ukoliko vladajuća koalicija ne bude uspela da odobri novog mandatara, doći će do raspuštanja skupštine i raspisivanja novih izbora.

Inače se o novim izborima uveliko spekulisao, ali tek na jesen.

Haradinaj je izjavio da će vlada nastaviti da funkcioniše u tehničkom mandatu, te da neće biti vakuuma. Njegova ostavka je neopoziva.

„Sada je odgovornost na predsedniku da otpočne konsultacije za nove izbore. Ponovo ću se ponuditi na poverenje narodu. Nisam optužen, ali ću biti ispitan. I ja i moja partija ćemo učestvovati na izborima. Ali nisam mogao da ostanem na mestu šefa vlade jer bih time naudio Kosovu“, rekao je na konferenciji, prenosi Koha.

Međutim, u delu konferencije za medije u kom se obraćao na srpskom, rekao je da je poziv Specijalnog tužilaštva dobio kao „osumnjičeni“.

Na sastanku vlade sam objavio da sam podneo ostavku na dužnosti premijera Kosova, razlog tome je poziv za ispitivanje koji sam dobio kao osumnjičen od Specijalnog suda za Kosovo u Hagu. Hteo sam da tu situaciju odvojim od časti moje države i časti premijera. Ne ide premijer Kosova pred sud, i ne ide država Kosovo, nego ide Ramuš Haradinaj

Specijalno tužilaštvo je do sada, prema navodima nekih medija, ispitalo oko 300 osoba u vezi sa navodima o ratnim zločinima opisanim u izveštaju Saveta Evrope koji je sastavio Dik Marti. Među istaknutijim figurama sa kosovske političke scene, prema navodima medija, dva puta je do sada ispitan i predsedavajući kosovske skupštine, Kadri Veselji.

Ramuš Haradinaj do sada je hapšen više puta, a biće ovo treće ispitivanje od strane Haškog suda. U samom  zatvoru u Ševeningenu proveo je tri godine, dok ga je Haški tribunal do sada dva puta u potpunosti bio oslobodio svih optužbi za ratne zločine.

Kosovski premijer je poslednji put uhapšen po poternici srpskih organa 4. januara 2017., na granici Švajcarske i Francuske – na švajcarskom aerodromu u Bazelu, u francuskom delu – da bi Srbija potom uputila Francuskoj zahtev za njegovo izručenje.

On je nedelju dana kasnije pušten da odluku suda o zahtevu Srbije za ekstradiciju čeka na slobodi, ali mu je oduzet pasoš i zabranjeno da napušta teritoriju Francuske.

Oslobođen je 27. aprila iste godine u Apelacionom sudu u Kolmaru, a na odluku je sve vreme čekao u Strazburu da bi se odmah vratio na Kosovo, dočekan velikim brojem svojih pristalica.

Istragu protiv Haradinaja Srbija je pokrenuta 2004. godine, a u međuvremenu je uz ovo hapšenje istraga proširena i novim optužbama i kako se predstavilo, novim dokazima koji su prosleđeni sudu u Kolmaru.

Srbija traži Haradinaja zbog sumnje da je izvršio krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva na KiM u toku 1998. i 1999. godine, a reč je, kako je Beograd ranije saopštavao, o delima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom.

Istovremeno, Ramuš Haradinaj je svoju vladu po povratku sa poslednjeg hapšenja, formirao upravo glasovima Srpske liste koju podržava zvanična politika u Beogradu.

Haradinaju je suđeno u Haškom tribunalu za ratne zločine na KiM, ali je 2012. pravosnažno oslobođen svih optužbi.

Prethodno je i 2008, godine oslobođen od svih 37 tačaka optužnice za više oblika ratnih zločina počinjenih nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana.

Upravo pred dobrovoljan odlazak u Hag, podneo je ostavku i tada na mesto premijera u marta 2005. kada je Haški tribunal protiv njega podigao optužnicu.

Iako je Tužilaštvo dokazalo da su pripadnici OVК počinili zločine, nije dokazalo da je za njih bio odgovoran Haradinaj. Sud je u presudi ipak ocenio da je stečen „snažan utisak da se suđenje odvijalo u atmosferi u kojoj se svedoci nisu osećali bezbedno“ i da su „teškoće vezane za pribavljanje dokaza predstavljale značajnu karakteristiku ovog suđenja“. Tako je Haški sud u julu 2010. poništio prethodnu oslobađajuću presudu zbog zastrašivanja svedoka. Oslobađajuću presudu su kritikovale organizacije Amnesti internašonal, Fond za humanitarno pravo i bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte.

Haški tribunal je 2011. ponovo pokrenuo optužnicu protiv Haradinaja za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja 1998.

Ramušu Haradinaju je od hapšenja u Kolmaru, vidno porasla podrška u kosovskoj javnosti, a posebno od kada je uveo takse, na štetu podrške javnosti kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju. Kritike na račun Tačija su u kosovskoj javnosti vidljivo prisutne već duži niz godina, dok je sa druge strane, kako je više analitičara isticalo do sada, Ramušu Haradinajju popularnost porasla.

Upravo uporno odbijanje Haradinaja duže od pola godine da ukine takse, više analitičara je protumačilo, uz brojne spekulacije javnosti takođe, kao glavnu prepreku da se ne dođe do postizanja onog što nazivaju konačnim sporazumom Beograda i Prištine, ali koji bi sadržao – sa jedne strane etničku podelu Kosova, a sa druge i verifikaciju, pre svega sa srpske strane kosovske nezavisnosti.

Nedavno je naš portal imao intervju upravo sa kosovskim premijerom, a šta nam je rekao, ranije ovog meseca podsetite se u: „Rešenje za naše muke je – nema vraćanja unazad, nema podele i nema pripajanja“