Hoti i Tači u trci za vođenje dijaloga – opozicija uslovljava saradnju

Izvor: Zeri (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Prošlo je skoro 10 godina od započinjanja procesa dijaloga između Kosova i Srbije, ali politički spektar zemlje i dalje ne uspeva da postigne dogovor o razgovorima sa Srbijom.

Premijer Kosova, Avdulah Hoti, ispred akademika i drugih gostiju Akademije nauka i umetnosti Kosova predstavio je okvirni plan svoje vlade za dijalog između Kosova i Srbije.

Iako je predsednik Hašim Tači vodio proces tokom poslednje faze, premijer Hoti je rekao da će od sada on voditi pregovore kao glavni izvršni.

Tom prilikom predstavio je tri principa pomoću kojih vlada namerava da pristupi dijalogu.

„Moja ovlašćenja su konkretizovana odlukom Ustavnog suda. Tri su glavna načela koja će dijalog sadržavati: Prvo je da se o teritorijalnom integritetu ne može pregovarati. Drugo je dogovor o uzajamnom priznavanju. O ustavnoj i državnoj organizaciji se ne pregovara. Treće je da postignuti dogovor treba da budu u duhu Ustava“, izjavio je Hoti.

Uprkos izjavi premijera Hotija, predsednik Hašim Tači je na 21.godišnjicu završetka NATO bombardovanja rekao medijima da će njegova uloga u dijalogu sa Srbijom i dalje biti ista.

To je, kako kaže, učinjeno zato što predsednik predstavlja zemlju izvana, i tako nešto je jasno u Ustavu zemlje.

„Uloga predsednika u dijalogu sa Srbijom je takva oduvek bila. Predsednik zemlje predstavlja zemlju izvana i spolja i onaj ko čita Ustav vrlo jasno zna za te uloge. Mi kao politički ili institucionalni spektar moramo da razvijemo proces napretka što je moguće sveobuhvatnije. Imamo manjinsku albansku vladu i primorani smo da sarađujemo sa opozicijom i u tom pogledu moramo biti veoma oprezni. Na kraju krajeva, to pitanje pripada parlamentu i svaki postignuti sporazum uvek mora proći kroz njega“, izjavio je Tači.

U međuvremenu, „Zeri“ je juče poslao pitanja Predsedništvu kako bi dobio dodatna pojašnjenja o ovom pitanju, ali nije dobio odgovor.

S druge strane, predsednica Skupštine Kosova Vjosa Osmani izjavila je za „Zeri“ da se zalaže za postizanje političkog jedinstva oko dijaloga, ali je protiv bilo kakvog pomeranja trenutnih granica Kosova.

„Jedinstvo političkog faktora mora da bude izgrađeno na principu nepovredivosti trenutnih granica Kosova, nepovredivosti suvereniteta zemlje, kao i ustavnog poretka“, rekla je Osmani.

U međuvremenu, političke stranke takođe imaju različita mišljenja o tom procesu. Dok zvaničnici Pokreta Samoopredeljenje veruju da bi zemlja trebalo da izađe na birališta kako bi potvrdila volju naroda za političkim predstavljanjem, oni iz PDK-a imaju tri preduslova da podrže pregovore sa Srbijom.

Abazi: Nema objedinjavanja dok se ne otvori poglavlje o razdvajanju

U vezi sa istim pitanjem, bivši potpredsednik Kurtijeve vlade, Haki Abazi, u izjavi za „Zeri“ je rekao da je cela orkestracija svrgavanja Kurtijeve vlade došla kao rezultat toga da predsednik zadrži i pokuša da vodi dijalog, a čijem dnevnom redu je, kako on kaže, podređen LDK i to iz poznatih razloga.

Abazi je dalje rekao da nema ujedinjavanja oko podele teritorije zemlje.

„Ali ne može da postoji objedinjavanje agende koja je tajna i koja po svim poznatim parametrima, naročito sam Tači, ide ka podeli zemlje. Ne postoji ujedinjenje za kršenje ustava zemlje radi podele teritorije i dovođenja Kosova u stanje pre priznanja, jer imamo na umu da su sva priznanja nastala kao rezultat proglašenja nezavisnosti u celoj zemlji“, rekao je Abazi za „Zeri“.

Dodao je da nema ujedinjenja dok predsednik zemlje pokušava da stvori tenzije u zemlji koristeći govor mržnje prema zvaničnicima LVV-a, Kurtiju, a sada konačno i dok koristi klevete, prema njegovim rečima, usmerene ka predsednici parlamenta Vjosi Osmani.

„Umesto da konsoliduju državu, sada su otvorili poglavlje podele, promenu granice sa Srbijom samo da bi ostali u okviru dnevnog reda i kalkulacija koje su napravili, uglavnom one koja predstavlja bolan sporazum povraćaja Rankovićevog poklona i konačno ideju da Srbiji treba dati nešto za priznavanje Kosova. Sve ovo onemogućuje svojevrsno ujedinjenje, posebno kada imamo jezik mržnje koji predsednik koristi na sve strane, lažne optužbe protiv zvaničnika LVV-a, posebno Kurtija i sada čak i niskih optužbi protiv Osmani i koji pokušava po svaku cenu da podstakne na tenzije u zemlji“, dodao je Abazi.

Bivši potpredsednik vlade ponavlja da ni politička scena ni narod ne prihvataju podelu teritorije, niti sporazum kojim zemlja gubi međunarodni subjektivitet i to zarad cilja koji predsednik ima.

„Ni narod, ni politička scena koja je dobila glasove građana, ne prihvataju podelu ili sporazum sa kojim Kosovo gubi međunarodni subjektivitet zbog ciljeva koje predsednik ima u sporazumu sa Srbijom“, rekao je.

Na kraju, Abazi kaže da zemlja mora da izađe na birališta kako bi potvrdila volju naroda za političkim predstavljanjem.

„U ovom političkom sastavu nemoguće je obavljati domaće dužnosti, a kamoli stupiti u dijalog sa neprijateljskom državom koja je za cilj imala istrebljenje naroda, a sada ima za cilj da ga iskoreni i da ne prizna državnost zemlje. Svaki put vodi do izbora, jer se volja građana za političkim predstavljanjem mora ponovo potvrditi“, rekao je Abazi za „Zeri“.

Tri preduslova PDK-a za podršku pregovorima sa Srbijom

S druge strane, bivši potpredsednik vlade u vreme Haradinajeve vlade, istovremeno zamenik predsedavajućeg PDK Enver Hodžaj, o pitanju dijaloga između Kosova i Srbije i pristupu Demokratske partije Kosova, kaže da to zavisi od ozbiljnosti Vlade u vezi s procesom, te da se ovaj proces, prema njegovim rečima, u početku meri platformom za dijalog.

Hodžaj je ovom prilikom najavio da PDK ima tri preduslova da podrži pregovore sa Srbijom.

Hodžaj kaže da je politički pristup takođe važan za ovo pitanje i da sve zavisi od toga da li koalicioni partneri veruju u dijalog kao proces.

Hodžaj za Zeri kaže da PDK kao stranka ne može da predvidi ponašanje u ovom izveštaju, sve dok Vlada ne uđe u ovaj proces sa voljom i samopouzdanjem.

„Od političkog pristupa zavisi da li koalicioni partneri veruju dijalogu kao procesu ili ne! PDK je uvek verovao ciljevima i očekivanjima takvog procesa, dok su LDK i AAK učinili suprotno. Ako Vlada ne započne dijalog sa punom voljom i samopouzdanjem, ne mogu da kažem kako ćemo se ponašati. Ovde se postavlja pitanje hoće li oni da arhiviraju popularizaciju istorije kada je dijalog u pitanju“, dalje je istakao Hodžaj.

Prema njegovim rečima, dijalog neće imati podršku PDK-a ako se celokupna spoljna politika bude svela na njega.

„Od njih će zavisiti izgradnja koherentne spoljne politike, čiji je deo dijalog, a ne da spoljna politika bude deo dijaloga. Ako se celokupna spoljna politika bude svela na dijalog, to neće imati podršku PDK-a „, zaključio je Hodžaj.

S druge strane, dok je govorio o razvoju dijaloga, ekspert za politička pitanja Ramuš (Ramush) Tahiri ocenio je da je dostizanje političkog jedinstva u vezi s ovim procesom u interesu Kosova. Ovu ideju je, kako je Tahiri rekao, takođe zastupao i bivši premijer Albin Kurti.

„On [Kurti] je predvideo da će Vlada voditi dijalog i da će šef državnog tima Kosova biti premijer, a predviđeno je i mesto za opoziciju, Skupštinu i predsednika. Mislim da je Kurti bio principijelan za ideju u nacionalnom i državnom interesu i verujem da će Kurti kao vođa opozicije i Samoopredeljenja učestvovati, kao što je i predvideo kada je bio na vlasti. Dakle, ovo je oblik postizanja konsenzusa i jedinstva Kosova prema Srbiji“, rekao je Tahiri za „Zeri „.

Pročitajte još:

ANUK objavila publikaciju o postignutim sporazumima BG-PR

Koha: Hoti obećava da će osnovati Zajednicu srpskih opština

Hoti o platformi za dijalog sa Beogradom – tri principa

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.