„Formiranje Zajednice srpskih opština je pravna obaveza Prištine i to mora da se uradi“, nakon autorskog teksta Eskobara i Šolea, te poziva zapadnih diplomata u Prištini, zahtev za formiranje Zajednice srpskih opština uputio je i američki ambasador u Beogradu, Kristofer Hil.
Hil je u intervjuu za TV Pink kazao da SAD pozdravljaju inicijativu u vezi sa evropskim predlogom.
„Mi vidimo to kao osnovu eventualnog sporazuma koji se bazira na mnogo davanja i uzimanja i on neće biti nikome lak“.
On je pohvalio zvanični Beograd, rekavši da je srpska strana pripremljena, konstruktivna, ali i da se nada da će „svi biti“ takvi.
„Moram da kažem da je srpska strana kao što je i pre radila, došla pripremljena i konstruktivna i nadam se da svi to mogu da budu. To mora da bude urađeno na osnovama okvirnog plana koji su Evropljani predložili i da se potom rad na tome nastavi. Veoma sam zadovoljan kako se srpska strana nosi sa tim, ali nisam u poziciji da komentarišem kako se to rešava u Prištini osim da kažem da verujem da je pravi način za rešavanje problema i da dodam još jednom da sam veoma zadovoljan koliko je srpska strana konstruktivna u svemu ovome“, rekao je Hil.
Hil naglašava da su SAD veoma jasne povodom toga da treba da se formira ZSO, te uz konstataciju da je reč o pravnoj obavezi Prištine, podseća na današnji autorski tekst Gabrijela Eskobara i Dereka Šolea.
„Oni koji su bili uključeni u Briselske sporazume, pre svih Beograd i Priština, to je za njih pravna obaveza kojoj moraju da se povinuju. To mora da se dogodi. Izjavu koju ste videli ne iznosi samo stavove Šolea i Eskobara već to predstavlja američku politiku – da mora da se uradi. Očigledno da nam predstoji posao. To je deo koji se odnosi samo na kosovsku javnost, ali svako ko to pročita može jasno da vidi da SAD to podržavaju i da to mora da se uradi“, rekao je Hil.
Upitan da li Bajdenova administracija može da „jače pritisne“ Kurtija kako bi načinio potez ka zaštiti srpske zajednice, Hil naglašava SAD i EU moraju da osiguraju da se sporazumi primenjuju. Sa druge strane, naglašava da Srbi imaju pravo da znaju kakva će im biti budućnost.
„Znam da se dosta trude da svi shvate da je ovo budućnost. Srpska zajednica na Kosovu živi već vekovima, vekovima i oni imaju pravo da znaju kakva će njihova budućnost biti. Mislim da je ZSO pravi način da se nastavi i svi oni koji su uključeni, mi jesmo, kao i Evropljani, moramo da osiguramo da se ti eventualni sporazumi na pravi način primene“, rekao je Hil.
On ne želi da priča o garantima u ovom trenutku, ali kaže da zaista veruje u njih jer je „i Amerika ovde donela svoj ugled, kao i Evropljani“.
„Mi veoma tesno sarađujemo sa Evropom. Od njih nemamo boljeg saveznika na celom svetu. Verujem da kada se jednom postigne dogovor, da će on na pravi način biti i primenjen“, dodao je Hil.
Na putu ka normalizaciji odnosa Hil kao prvi korak vidi smanjenje tenzija, odnosno postizanje „neke normalne situacije“.
„Bilo je previše tenzija, previše kriza i mislim da je važno da se razume da moramo da rešimo sve stvari, a neke od tih stvari smo trebali da rešimo znatno ranije uključujući ZSO. Želimo da vratimo ljude u institucije, Srbe da se vrate u institucije, da postignemo neki nivo normalnosti kako bi mogli da nastave sa nadom i verom u budućnost“, poručio je.
Nakon nedavne krize na Severu Kosova međunarodni predstavnici sve češće insistiraju na dve stvari – zaključenju sporazuma na osnovu evropskog predloga i onome što Priština odbija da učini – formiranju Zajednice srpskih opština.
Kosovski premijer ponavlja da ne pristaje na to da ZSO bude preduslov i prioritetni sporazum, te da je za njega Zajednica i dalje neprihvatljiva i da će biti sve dok je „monoetnička“.
ZSO mu je takođe neprihvatljiv bez otvaranja pitanja konačnog sporazuma sa uzajamnim priznanjem u centru. To je ponovio i u juče emitovanom intervjuu za RTK2.
Međutim, samo dan kasnije, tj. ovog jutra, savetnik Stejt departmenta Derek Šole i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar u svom autorskom tekstu ekskluzivno za KoSSev i prištinsku Kohu, još jednom su pozvali Prištinu da formira ZSO.
Isti zahtev uputio je američki ambasador u Prištini, Džef Hovenijer, a potom i nemački ambasador Jern Rode.
Istovremeno, danas je u Prištini nemačka nevladina organizacija Fridrih Ebert zvanično predstavila svoj nacrt statuta ZSO-a kao svoj doprinos dijalogu Beograda i Prištine.
Prema njihovom nacrtu, ovo telo, osim što neće imati nikakva izvršna ovlašćenja, u potpunosti je integrisano u kosovski sistem, a u pravima i zaduženjima koje ima srpska zajednica navodi se „pun pregled“.
U ambasadi SAD sutra se ujedno održava zatvoreni okrugli sto predstavnika albanske i srpske zajednice, koji uključuju predstavnike kosovske političke scene i vlasti i civilnog društva. To je u skladu sa ranijim izjavama visokih američkih zvaničnika da će se raditi na dijalogu o ZSO, čak i ako izostane podrška vlasti – „sa Kurtijem ili bez njega“.
Svoje prisustvo je već potvrdio ministar Nenad Rašić, zamenica kosovskog premijera, Donika Gervala, potvrdila je da je dobila poziv.
Pozivi su uručeni i kabinetima kosovskog premijera i predsednice. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini potvrdila je večeras za Prištinske medije da su članovi dva kabineta potvrdili svoje učešće.
Pročitajte još:
Ambasada SAD: Predstavnici kabineta Osmani i Kurtija potvrdili učešće na diskusiji o ZSO
Ambasadori podsetili na obavezu Kosova da formira ZSO
FHE predstavila Statut ZSO – sve nadležnosti u skladu sa kosovskim ustavom i zakonima
Šole i Eskobar: Vreme je za osnivanje Zajednice opština sa većinski srpskim stanovništvom
Crni dane a crna sudbino, čekajući Eberta i Hovenijera
FHE u ponedeljak predstavlja nacrt Statuta
FHE demantuje da je nacrt Statuta ZSO rađen u Beogradu; verzija u medijima zastarela
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
