Vest je ažurirana
15:30 – Tužilaštvo traži obelodanjivanje svedočanstava svedoka i podnošenje pretpretresnog podneska što pre
Na četvrtoj statusnoj konferenciji protiv Tačija i ostalih, glavna, skoro dvosatna rasprava vodila se oko tačaka na kojima odbrana najviše insistira, a to je obelodanjivanje dokaznog materijala tužilaštva koji se tiče svedoka, kao i zahteva da tužilaštvo što pre podnese predpretresni podnesak.
„U ovoj, sve neprijateljskijoj, nekolegijalnijoj atmosferi, dolazi do toga da jedna strana ne razume problem druge strane. Međutim, mi samo tražimo da se uspostavi sistem kontinuiranog obelodanjivanja, vremenski redovnog, gde će tužilaštvo dostaviti odbrani materijal koji će moći da pregleda (…), jer imamo sistem obelodanjivanja koji je rasparčan, ne pomaže mnogo, mi stalno to uporno ponavljamo i stalno imamo isti problem“, kazao je Tačijev branilac Dejvid Huper.
Odbrana ponavlja pritužbe na, kako to tumače, rasparčanost do sada obelodanjenog materijala, na tehničku-administrativnu haotičnost, i sporost tužilaštva da objavi ova dokumenta, naglašavajući da su im ona praktično neupotrebljiva na način na koji ih tužilaštvo objavljuje.
Takođe, jedna od glavnih zamerki u vezi sa obelodanjivanjem dokumenata je i to što dokazni materijal tužilaštva od 600 do 700 stranica koji je predočen Tačiju, još uvek nije dostavljen odbrani. Odbrana je kazala da zahtev za ovim dokumentima postoji još od februara, te da iako im je tada obećano kao „stvar prioriteta“, prva dokumenta su dobili tek 17. ili 18. marta.
Posle pauze, sudija Nikolas Giju je naložio tužilaštvu do sledeće statusne konferencije dostavi odbrani sav materijal koji je prethodno predočen svakom optuženom.
Sudija za prethodni postupak je međutim saopštio po završetku pauze da audio-video snimci ne mogu da budu dostavljeni odbrani u tom formatu, već samo u transkriptu. Giju je rekao da Sud nema regulaciju o tome propisu, ali da snimci mogu da budu objavljeni ukoliko za tim bude potrebe, ali da argument odbrane da želi da proveri navode transkripata video snimaka nije dovoljan razlog da Sud sada da takav nalog.
Kada su u pitanju primedbe na haotičnost, odbrana navodi da ne može da se snađe sa načinom na koji su ova dokumenta zavedena u okviru postojećeg sistema.
Posebno su se požalili na to da više dokumenata imaju iste tzv. RN brojeve, odnosno identifikacione brojeve svedoka i njihovih svedočenja. Odbrana optuženih tvrdi da neki dokumenti imaju isti identifikacioni broj, te da kada odbrana zatraži da joj se dostavi određeni dokument sa određenim RN brojem, dobiju papir sa istim brojem ali dokument koji nisu tražili.
Sveukupno, u pitanju su 3000 takvih dokumenata, a kao rešenje za to predlažu tabela sa listom RN brojeva pored liste dokumenata.
Na pitanje sudije da li bi takva tabela mogla da se uradi do sledeće statusne konferencije, tužilac Kler Loson je navela da je za tako nešto potrebno više vremena, ali i da oni nisu ti koji bi takvu tabelu mogli da urade.
Tužilaštvo je umesto toga spremno da odbrani pomogne da razume način na koji su obeleženi obelodanjeni dokumenti.
Odbrana traži obelodanjivanje svih video i audio snimaka sa izjavama svedoka, i to najkasnije u roku od četiri nedelje.
Na pitanje sudije da li takav materijal postoji, tužilac je objasnila da je odbrana dobila od tužilaštva tačne transkripte onoga što su saslušani kazali. Upravo u ovom delu odgovora, spočitala je odbrani ono što je inače jedna od stalnih zamerki tužilaštva prema odbrani, a to je da ovo pitanje odbrana nije ni pokušala da reši u direktnom kontaktu strana, već da zloupotrebljava sudiju obraćajući se direktno njima.
Loson je naglasila da nema nikakve pravne potpore za ovakav zahtev zato što audio i video materijali svedočenja svedoka ne postoje, osim audio snimaka razgovora koji su vođeni u samom tužilaštvu i koji su već obelodanjeni u transkriptima.
„Odbrana je dobila od tužilaštva i engleski i albanski transkript sa tačnim prenošenjem“, kazala je tužilac.
Što se tiče dostavljanja postojećeg audio materijala, ona je objasnila da su znatne praktične poteškoće za tako nešto i u smislu vremena i resursa, jer bi to značilo da je ovaj materijal morao da se zvučno rediguje u određenim delovima za šta je potrebna posebna tehnička opremljenost, odnosno specijalni softver, koji tužilac nema.
„To nije nešto što se može lako staviti na raspolaganje odbrani“, kazala je.
Tačijev branilac Dejvid Huper, tvrdi da ukoliko postoje audio i video snimci, logično je i da ih odbrana ima.
„Koji je smisao tih snimaka ako ih odbrana ne koristi već su važni samo za tužilaštvo?! Za tužilaštvo je važno da uporedi transkript sa audio i video snimkom, u suprotnom čemu sve to?! Činjenica je i da nema prevoda sa albanskog na engleski, a mnogi prevodi nisu dobri, potrebno je da ih preslušamo“, kazao je Huper.
Tužilac je, međutim, još jednom objasnila da su transkripti tačni i da su razgovori vođeni na albanskom – urađeni kao transkript na albanskom isključivo, a razgovori koji su vođeni na engleskom, urađeni na tom jeziku.
Giju je nakon pauze potvrdio navode tužilaštva da nije u obavezi da dostavlja ništa van transkripta. Objasnio je da ne postoji uređen propis za takvim nečim, ali i da audio snimci mogu da budu objavljeni ukoliko za tim bude potrebe, te da navodi odbrane da želi da proveri tačnost transkripata nije dovoljan razlog da sud izda takav nalog.
Odbrana je sugerisala i da im se dostavi i provizorni spisak svedoka, iako razumeju da ta lista svedoka tužilaštva nije konačna i da ona može da se proširi.
Tužilaštvo tvrdi da „promptno obelodanjuje materijale“, te da „nikada nije odbilo da da materijal“. Objasnili su razloge za sporo i nepotpuno obelodanjivanje osetljivog materijala svedočenja svedoka kojima su izrečene mere zaštite, te poručili da oni dostavljaju materijal u skladu sa prethodnim upustvom suda.
Takođe, tužilaštvo je objasnilo da je potrebno vreme za stroge kriterijume provere svakog dokumenta pre objavljivanja, detaljno listajući razloge za potrošnju vremena, kao što je bezbednosna provera objavljivanja podataka svedočenja onih koji su pod zaštitom, prevodi na tri jezika, rešavanje zahteva o zaštitnim merama.
Tužilaštvo je do sada objavilo dva kompleta ovog materijala (23 i 24). Tužilaštvo navodi da su obelodanjeni materijali razgovori iz materijala kojima je potkrepljena optužnica. Pre svega su u pitanju dokazni predmeti svedočenja svedoka u vezi razgovora sa Tačijem.
„Svih 94 osim 6 su obelodanjeni. Kasnije ove nedelje, najkasnije sledeće, objaviće se i ostali“, dodala je tužilac Loson u svom izlaganju. Objasnila je da ukoliko postoji nesklad, on se tiče „samo stepena provere dokaznog materijala pre nego se on i objavi“.
„Tužilaštvo nije nikada odbilo da da materijal. Mi dajemo materijal što brže i kompletnije možemo“, rekla je Loson, naglašavajući da način na koji se Tačijeva odbrana izražava u vezi sa ovim pitanjem navodi na pogrešan trag.
„Nastavljamo s tim poslom na sistematski način. Podešavamo svoj posao da bismo uključili dodatne podklasifikacije. Što se tiče količine, otprilike je obelodanjena polovina materijala koji ide uz optužnicu.“
Inače, današnji dan u par navrata obeležila su optužbe odbrane na račun tužilaštva, s jedne strane, a sa druge, ponovljena tvrdnja tužioca da je odbrana izbegla direktan kontakt s tužilaštvom u rešavanju nekih pitanja, te da umesto toga direktnim obraćanjem sudu sa pritužbama pokušava da ga zloupotrebi.
Danas je moglo da se čuje da je odgovor Džeka Smita na prethodni podnesak odbrane „otrovan“, a kritikuje se posebno Smitov zahtev da sudija izrekne upozorenje odbrani upravo zato što se tužilaštvo nije prvo odbrani obratilo. Huper ovakav postupak vidi kao „nekolegijalan i neprimeren“.
„Smit optužuje nas da poziramo i kaže da mi zapravo to činimo samo zato da bi se stekao utisak da postoji problem sa obelodanjivanjem. Međutim, mi to ne činimo. Ja nisam takva vrsta advokata. Naš zahtev je proistekao iz frustracije, jer ono što mi dobijamo je rasparčano i isključivo onako kako to tužilaštvu odgovara, a ni slučajno na način koji odbrana može da razume, i oni se zaklanjaju iza okvirne odluke istražnog sudije. To nje prihvatljiv način obelodanjivanja, i nama to ne pomaže“, kazao je Huper.
Ranije tvrdnje Džeka Smita da je Tačijeva odbrana pokušala da na ovakav način postavi osnove kako bi se kasnije žalila na poteškoće u obelodanjivanju i kako bi im to bio argument za privremeno puštanje na slobodu njihovih štićenika, odbrana optuženih vidi kao Smitovu „lošu nameru“ i da je tužilaštvo to koje navodi sud na pogrešne zaključke.
„Ne može se profesionalno, žustro ponašanje odbrane u zastupanju interesa klijenata obeležiti kao pokušaj ometanja rada suda. Molim da gospodin Smit ne iznosi više tako neosnovane navode,“ najaktivniji je danas bio Huper.
Pred kraj zasedanja, glavna polemika povela se oko takođe jednog od glavnih zahteva odbrane, a to je insistiranje na tome da tužilaštvo obelodani što pre predpretresni podnesak.
Loson je kazala da to ne može učiniti pre septembra, dok odbrana tužilaštvo optužuje da to rade taktički i namerno kako bi protekao što kraći rok između datuma podnošenja predpretresnog podneska i samog početka suđenja. Oni su citirali i ranije navode odbrane u kojima su oni konstatovali da žele da učine taj rok što kraćim, premda su se pozvali na razloge dalje zaštite svedoka.
Ipak, odbrana dodaje da nema nikakvog izgovora za ovim odugovlačenjem.
Tužilac je kao kontraargument navela da odbrana ima detaljan narativ optužnice koji broji više od 50 strana, da takođe postoji izvod na 600 stranica koje je potvrdilo Specijlizovano veće, a na kojem su pružene „vrlo precizne smernice kako raditi i razmatrati dokument kojim se potkrepljuje optužnica“. Uz ova dva dokumenta, odbrani je na raspolaganju i odluka o potvrđivanju optužnice na 260 strana.
„Mi moramo što ranije da dobijemo predpretresni podnesak kako bismo se pripremili za suđenje, i mislim da najkasnije početkom leta to treba da se podnese. Tužilaštvo njkasnije do polovine jula treba da se opredeli i kaže šta je njihova teza i koji su njihovi navodi protiv ovih pojedinaca i šta je suština njihovog predpretresnog podneska“, kazao je branilac Kadrija Veseljija Ben Emerson.
„Optužnica je vrlo precizno predočena sudu. Zašto je potrebno i koja je osnova da tužilaštvo i dalje vodi istrage?!“, postavio je pitanje Huper, ali i imao odgovor:
„Pretposavljam da bi oni time nafatirali svoje jako tanke osnove u optužnici. Ako je to razlog, ja mislim da to ni na koji način ne može ometi sud u određivanju datuma suđenja“, kazao je Huper.
S druge strane, odbrana kasni u istrazi, a kao razloge navode uprvao usporovanje od strane tužilaštva.
Što se tiče objavljivanja jednog poslednjeg dokumenta – odnosno žalbe na zahtev tužilaštva za produžetak pritvora Tačiju, a što su zatražili danas da bude dostupno javnosti, Loson se izjasnila da je prethodno potrebno da se rediguje paragraf 15, radi zaštite svedoka, jer se u tom pasusu spominje karta, odnosno crtež i fotografija, a čemu se usprotivila odbrana.
Današnje zasedanje održano je tačno na 22. godišnjicu bombardovanja NATO-a, a podsetimo, upravo su optuženi u to vreme predvodili „OVK“.
Odbrana je ovu godišnjicu spomenula danas na sudu. Huper je kazao da je NATO započeo svoju ofanzivu bombardovanja kako bi zaustavio srpsku agresiju.
Rokovi
Nakon pauze, sudija Nikolas Giju naložio je Tužilaštvu da obrani da detaljni prikaz dokaza do 25. juna, kako je prethodno i zatražila odbrana, dok sa druge strane, odbrana treba da do 25. avgusta obavesti Tužilaštvo o materijalu za koji želi da bude obelodanjen a odgovor tužilaštva treba da usledi najkasnije do 10. septembra, sa naznakom ukoliko postoje delovi koji moraju da budu redigovani.
Giju je takođe naložio da Tužilaštvo odgovori na preliminarne podneske odbrane najkasnije do 23. aprila, a da odbrana na to odgovori do 14. maja ove godine, što su upravo rokovi koje je su prethodno, svako za sebe zatražili i Loson i odbrana.
Odbrana je inače do sada podnela 11 preliminarih podnesaka. Inicijalni rok da se tužilaštvo izjasni na podneske odbrane bio je 1. april, ali je tužilaštvo zatražilo pomeranje roka do 23. aprila. S druge strane, odbrana je zatražila dve do tri nedelje, to jest, posle 14. maja da oni, odgovore tužiocu, jer će u međuvremenu ići na Kosovo.
11:30 – Počela statusna konferencija
Upravo je počela nova – četvrta po redu statusna konferencija u slučaju koji se vodi pred Specijalnim sudom u Hagu, protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija. Prenos pratite ovde. Upravo su se predstavili timovi tužilaca i odbrane, sudija, a optuženi nisu u sudnici već prate proces elektronskim putem, odnosno putem video linka.
Prema ranijim najavama, i danas je ovom zasedanju sudija za prethodni postupak Nikolas Gijo zatražio od strana da ga obaveste o napretku u obelodanjivanju materijala od strane Specijalnog tužilaštva, tj. koliko je još materijala ostalo da se obelodani i da li tužilaštvo planira da podnese nove zahteve za zaštitne mere za ovaj materijal.
Ovo je do sada ključna tačka spora odbrane i tužilaštva. Odbrana sve vreme insistira na obelodanjivanju što više materijala i što brže, i to onih koji se tiču svedoka, žaleći se na rasparčanost, tehničku i administrativnu haotičnost i kašnjenje u obelodanjivanju dokaznog materijala tužilaštva, te da im je to neupotrebljivo, a da se radi o nekoliko hiljada stranica. Jedna od glavnih zamerki je takođe i to što materijal od 600 do 700 stranica koji je predočen Tačiju, nije još uvek dostavljen odbrani, a što, kako odbrana tvrdi, traže od februra.
Tužilaštvo tvrdi da obelodanjivanje ide jedinom mogućom dinamikom i da oni dostavljaju onoliko materijala koliko je moguće, ali nakon potrebnog vremena da pre obelodanjivanja sva dokumenta provere strogim kriterijumima koji su potrebni, da je potrebna zaštita svedoka, ali i da odbrana pokušava da pronađe polje na osnovu kojih želi da sud navede na pogrešan zaključak, kako bi se žalili za nepostojeća pitanja u vezi sa odbranom svojih branjenika, radi zahteva za njihovo privremeno puštanje.
I jedna i druga strana spore se i oko početka suđenja, odbrana navodi da zbog prethodno izlistanih primedbi, i suđenje mora da prati istu vremensku dinamiku. Tužilaštvo navodi spremnost za skori početak suđenja.
Pred sudom u Hagu vodi se još jedan postupak – protiv Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja, za curenje dokumenata iz suda.
Kako javljaju kosovski mediji, za danas prethodno zakazana primopredaja zaplenjenog materijala od 25. septembra iz prostorija „Udruženja veterana OVK“, se neće dogoditi.
Mediji su ranije javili da je potvrđeno iz suda da će zaplenjen materijal biti vraćen, ali je advokat ovog udruženja Tom Gaši kazao je a prenosi Koha da je jutros otišao u Kosovo Polje, gde se nalazi sedište EULEX-a, koji su mu na njegov pisani zahtev kazali da nisu spremni da to učine danas.
Međutim, navode medija danas popodne demantovao je EULEX, navodeći da ova misija nema nikakvu ulogu u primopredeji zaplenjene opreme, niti je ikoga pozvao u svoje prostorije. Oni se radi razjašnjenja pozivaju i na Gašijevu objavu sa Fejsbuka, prema kojoj je on sam naveo da se Kancelarije SKT-a nalaze u zgradi EULEX-a u Kosovu Polju.
Akcija EULEX-a usledila je nakon afere curenja hiljade stranica u vezi sa Specijalnim sudom, koje je ovo udružennje preko medija objavljivalo, a neposredno pred hapšenje vođa ove organizacije Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja.
Govoriće se o tome da li postoje poteškoće u vezi sa postupkom obelodanjivanja (prema pravilu 102.b), da li je Tužilaštvo u mogućnosti i kada će moći da podnese pretpretresni podnesak i srodne materijale do 6. aprila.
Razgovaraće se i o istrazi odbrane, o postojanju alibija ili osnovama za isključenje odgovornosti optuženih.
Pretpretresni sudija je prethodno zatražio od strana da podnesu pismene podneske u vezi sa samim postupkom ili dodatnim pitanjima koja žele da pokrenu do 22. marta.
Prethodna – treća statusna konferencija u predmetu protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija održana je 16. februara, dok su je optuženi pratili videokonferencijskim putem.
Četvorica optuženih su i dalje u pritvoru još od 4. odnosno 5. novembra u Prištini.
Sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća, Nikolas Giju, odbijao je prethodno u više navrata zahteve odbrane optuženih za privremeno puštanje na slobodu.
Sudija je ustanovio da i dalje postoji rizik od bekstva, opstrukcije sudskog postupka i ponavljanja krivičnih dela optuženih.
Ova sudska odluka je u skladu i sa zahtevom Specijalnog tužilaštva u Hagu za produženje mere pritvora.
U međuvremenu odbrana svo četvoro optuženih nastavlja sa podnošenjem novih žalbi na odluku Specijalnog suda o neukidanju mere pritvora.
Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići uhapšeni su u Prištini 4. odnosno 5. novembra prema nalogu sudije Specijalizovanih veća, a nakon što im je 26. oktobra potvrđena optužnica u 10 tačaka.
Oni su u optužnici Specijalizovanog tužilaštva označeni kao deo grupe koja se tereti za udruženi zločinački poduhvat odnosno ratne zločine „nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišavanja slobode“, „surovog postupanja“, „mučenja i ubistva“, kao i zločina protiv čovečnosti, kao što su „zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
