Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskogosim naslova koji je adaptiran)
Ponovno objavljivanje knjige Albanološkog instituta u Prištini o folkloru, sa originalnim naslovom u kojem se spominje reč „Metohija“ izazvalo je rakcije javnosti. U pitanju je „Albanske narodne pesme Kosova i Metohije I”, Zekerije Redže, gde se u knjizi spominje reč „Metohija“.
Hisen Matoši (Hysen Matoshi), direktor Albanološkog instituta u Prištini, rekao je za KALLXO da je ponovno objavljivanje knjige profesora Zekerije Redže (Zekeria Rexha) „Albanske narodne pesme Kosova i Metohije I“ uradio Albanološki institut zbog velikog interesovanja koje postoji za ovo delo. Prvo izdanje o albanskom folkloru je na Kosovu objavio američki „Mustafa Bakija“ u Prištini 1951.
„Odmah po objavljivanju tadašnja vlast je zaplenila i uništila kontigent publikacije. Srećom, neke kopije su preživele, poput one koju smo ponovo objavili. Publikacija je kopija originalne, anastatičke publikacije, bez ikakve intervencije. Jedini dodatak su reči izdavača ‘Povratak profesora Zekerije Redže na Kosovo’,“ rekao je Matoši. Prema njegovim rečima, ovo delo je s jedne strane spomenik kulture o Albancima koji su opstali u bivšoj Jugoslaviji, a s druge strane, zbog svoje ekskomunikacije, važan je dokument o ozbiljnom narušavanju albanske kulture.
Dakle, terminologija naslova knjige iz 1951. nije povezana sa današnjicom. „Kao što je poznato u to vreme, današnje Kosovo je tako nazivano“, rekao je Matoši.
Ali kosovski naučnici i pisci imaju različita mišljenja. Prema njihovim rečima, Albanološki institut u Prištini je trebalo da izbegne naziv Metohija i da izvrši redigovani reprint ove knjige.
Reakcije nakon ponovnog objavljivanja
Predsednik Unije albanskih pisaca i kritičara Rešat (Reshat) Sahitaj, pisac i publicista, rekao je za KALLXO da je akcija Instituta neprofesionalna, ostavljajući naziv „Metohija“ u knjizi objavljenoj pre skoro jednog veka, i da zaboravljaju da su mnoga svetski poznata dela ispravljena da bi se prilagodila savremenom jeziku kao npr. Homerova „Ilijada“, dela poznatih francuskih autora itd.
U slučaju Zekerije Redže, pitanje jezika nije problem, ali je najveća greška napravljena što nismo promenili našu terminologiju i toponimiju, a kojom se od strane ovog Albanološkog instituta odobrila zavisnost Kosova i Srbije.
„Ovi ljudi iz Albanološkog instituta će naći izgovore, ali će to biti samo da bi pokrili svoje greške i sramotu“, rekao je Sahitaj.
Fehmi Ajvazi, pisac, istraživač i publicista, napisao je na Fejsbuku da izdavač treba da pregleda i uredi knjigu. Prema njegovim rečima, ne radi se o svetoj knjizi.
„Osim greške, neznanja i zablude! Kako razumeti ovaj reprint… Ovaj tekst originala iz 1951. godine, uoči perioda fašističkog i terorističkog Rankovićevog perioda sprovedenog na albanskim prostorima u bivšoj Jugoslaviji, ponovo se objavljuje 2021. godine, pod istim naslovom. Zar izdavač nije mogao da izmeni naslov ovog teksta? Šta bi me sprečilo da i danas politički termin za Kosovo uredim i ne prenesem kao sufiks ‘Metohija’? Svi oni koji su uključeni u ovu publikaciju, uključujući i direktora, moraju odgovarati za svoju moralnu i profesionalnu odgovornost. Nije reč o Bibliji ili Kuranu“, napisao je Ajvazi.
Knjigu „Albanske narodne pesme Kosova i Metohije I“ pre nekoliko dana ponovo je objavio Albanološki institut u Prištini.
Prema rečima istraživača i čelnika Albanskog instituta u Prištini, knjiga Zekerije Redže je objavljena 1951. godine, ali je, bez distribucije, povučena i uništena, zbog svog sadržaja.
KoSSev je objavljivao seriju volonterskih tekstova upravo o upotrebi reči „Metohija“
Zašto je termin „Kosovo i Metohija“ uvredljiv
Why “Kosovo i Metohija” offends
Metohija je pitanje identiteta
The term Metohija is a matter of identity
Metohija: Izraz kulturnog nasleđa, ne „teritorijalnih pretenzija“
Metohija: An expression of cultural heritage, not „territorial claims“
Nomen est omen: The Albanian-Serb territorial dispute is also a 50 plus years semantics battle
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
