Profesija, pravo i pravda

 

Fadil-Lepaja

Nedavno je novinarka javnog servisa Kosova dobila drugu opomenu zbog korišćenja termina „Metohija“ što je protumačeno kao širenje rasne i verske netrpeljivosti, kao i neprimereno ponašanje unutar RTK. Ovo je samo jedna u nizu sličnih situacija u kojoj reč „Metohija“ decenijama dominantno polarizuje Srbe i Albance, a izostanak javne rasprave o tome učinio je da je sam pojam postao tabu tema i nije jedina reč koja utiče na nerazumevanja dva naroda. U želji da podstaknemo javnu raspravu, KoSSev objavljuje seriju autorskih tekstova o ovom pitanju.

Autorski tekst asistenta na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu političkih nauka, Stefana Surlića možete pročitati ovde 

Kud se dede Metohija?

Piše: Fadilj Ljepaja

Zamislite situaciju, koju je teško zamisliti, ali ipak pokušajte! Pokušajte zamisliti da novinar RTS-a, Kosovo naziva, uporno, nezavisnom državom, i da u nekoj emisiji insistira na zločinima koje je srpska država počinila nad civilima na Kosovu. Ili ipak, ne igrajte se nemogućim stvarima.

A sad, ipak pokušajte zamisliti sličnu situaciju na RTK – takođe javnom servisu, kako srpski novinar naziva Kosovo, neustavnim imenom, kako negira zločine nad civilima koje je srpska država činila nad albanskim civilima…! Ne morate zamišljati, jer se to dešava svakodnevno. Sad cu najverovatnije biti optužen za paralelizam, za subjektivnost itd.

Posmatrajmo širu sliku. Ima puno političara, ako ne i većina intelektualaca srpske zajednice na Kosovu, koji na televiziji namerno ignorišu zvaničan naziv Kosova, definisan ustavom i zakonom Republike Kosovo. Nasuprot njima, ima samo par srpskih političara, aktivista civilnog društva, i intelektualaca koji u Srbiji, Kosovo nazivaju državom ili republikom. Neki su i Albanci, koji su državljani Republike Srbije, uglavnom iz Preševske doline. Malo je Srba koji na Kosovu priznaju Kosovo kao svoju državu, a još manje ih je koji to javno govore. Ne poznajem Albance na Kosovu koji ne priznaju Kosovo kao svoju državu, ili se možda ustručavaju da to javno izjave, osim ako nije reč o nekom Albancu koji je napustio Kosovo zajedno sa srpskom policijom i vojskom.

Sa druge strane, ne znam za slučaj da je neki novinar na srpskim televizijama, javno insistirao na tome da se Kosovo naziva državom ili republikom, a još je manje izgleda moguće da to čini neki novinar javnog servisa, to jest, RTS-a. Naravno, ima onih, u debatama, uglavnom na privatnim televizijama, koji priznaju Kosovo kao državu, ali su oni uglavnom anatemisani od javnosti, ličnosti koji se ruže kao srpske izdajice, ili kao strani špijuni.

Što se privatnih televizija na srpskom jeziku na Kosovu tiče, obična je pojava da se Kosovo naziva “zvaničnim” imenom, po Ustavu Srbije, to jest, kao “Kosovo i Metohija”, ignorišući Ustav Republike Kosovo. Štaviše, do skoro je bila normalna pojava da ministar u Vladi Republike Kosovo, ili srpski poslanici u kosovskom parlamentu, Kosovo nazivaju neustavnim imenom. To je bila pojava koja je iritirala građane albanske i drugih nacionalnosti.

Štaviše, bila je normalna pojava da oni srpsku vladu priznaju kao svoju pravu vladu, te od kosovske vlade samo platu primaju.

I desilo se to da je jedna novinarka javnog servisa insistirala na tome da se Kosovo naziva imenom koje nije predviđeno Ustavom i zakonima, koji su usvojeni na skupštini Kosova, koja je inače osnivač javne televizije, u kojoj ona radi i prima platu. I ona je, iako je upozorena, svesno odbijala da poštuje svoju obavezu, pozivajući se na slobodu izražavanja, kao neotuđivo pravo svakog građanina, pa, prema njenom stavu – i jednog novinara, javnog servisa. Sad, šta je tu je. Ima ili neko pravo? Da li je to stvarno stvar slobode izražavanja ili je to prekršaj za koji treba da se snose posledice?

Skoro 100% građana iz albanske zajednice i većina drugih nacionalnosti na Kosovu to ne vide kao pitanje slobode izražavanja. Ja lično, koji sam mnogo puta učestvovao u debatama sa srpskim političarima, intelektualcima, te predstavnicima civilnog društva na Kosovu, često sam bio suočen sa takvom retorikom, te je naziv “Kosovo i Metohija” uporno bio upotrebljivan od strane Srba. To sam uglavnom prihvatao kao slobodu izražavanja, ali kada bi mi neki novinar nametao taj naziv koji inače tu ne predstavlja samog sebe, nego instituciju, insistirao bih na tom nazivu. Znao sam da reagujem da to nije stav njegove institucije.

Ako bi izvesna novinarka taj naziv upotrebljavala na RTK, ali u nekoj debati u kojoj bi bila učesnik, a ne voditelj, to bi se moglo svrstati u slobodu izražavanja. Ali, ako kao voditelj, ili kao novinar, koji čita vesti, ili u ime javnog servisa učestvuje u nekoj emisiji, mislim da nema pravo da Kosovo naziva neustavnim imenom. Štaviše, zakonski gledano, ne bi trebalo da se zloupotrebi institucija jedne televizije, bila ona privatna ili javna tako da jedan novinar insistira na neustavnom imenu, dok učesnicima u debati, to ne bi trebalo zabraniti, niti zameriti.

Možda sve zvuči komplikovano, ali mediji se osnivaju po zakonu, i rade po istom, to jest, novinari imaju druge obaveze, i druga prava, dok svaki građanin koji učestvuje u debati, ili razgovoru, ili ipak daje izjave za bilo koji medij, ima pravo da se izjašnjava slobodno po svom ubeđenju.

Da zaokružimo! Novinar nema pravo da nameće svoje stavove, ili da insistira na nečemu što je protivustavno, i protivzakonito, iako mu se ne može braniti da se legalnim putem bori za svoje mišljenje ili svoje stavove. Ako jedan novinar javnog servisa odbija ono što ga obavezuje po zakonu i Ustavu, treba biti spreman prihvatiti i posledice za svoje nepoštovanje zakonskog slova. Ako se ipak radi o nekom novinaru koji radi za medij koji je registrovan na Kosovu, onda svakako treba da ima u vidu pravne norme koje su na snazi. Profesionalno, mora se poštovati uređivačka politika, institucije, mora se poštovati zakon. Ako ćemo to tretirati kao pitanje (ne)pravde, onda za takve stvari se treba (iz)boriti politikom.

Fadilj Ljepaja, rođen 1962. godine u Podujevu. Prištinski je kolumnista i osnivač Centra za balkanske studije, nevladine organizacije koja okuplja analitičare koji se bave međuetničkim i međureligijskim temama. Diplomirao je književnost, a na postdiplomskim studijama izučavao maskomunikaciju. Ljepaja je 80-tih bio jedan od vođa ‘Narodnog Pokreta za Republiku Kosovo’, politički zatvorenik u bivšoj Jugoslaviji, a 90-tih je bio omladinski funkcioner LDK, aktivista za ljudska prava LDK, aktivista Odbora za ljudska prava, da bi krajem devedesetih pristupio i OVK. 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.