Ljudi su se u Drenu probudili i gledali teške građevinske mašine koje nikad pre toga u selu nisu bile – kako preoravaju njihovu zemlju. Građani su s pravom ogorčeni! Oni nemaju gde da dobiju informaciju. Vlada ne govori ništa. Krije i ćuti, a takođe, Vlada ne daje objašnjenja ni lokalnoj samoupravi. To je zbog toga što vlada ni lokalnu samoupravu ne smatra za saradnika i ne smatra za svoje saveznike i Vlada je tu u pravu. Niko ne može da bude saradnik u takvom jednom poduhvatu! Niko neće podržati Vladu u nameri da vam uzme ono što generacijama vaša porodica poseduje i koristi. Ono imanje koje vam je još deda, pradeda i možda neko od starijih ostavio!“ – srž je izlaganja zastupnika meštana kojima kosovska vlada oduzima zemlju u Leposaviću.
Poruka: Da se čitava situacija vrati u pređašnje stanje, da se ukinu obavljene radnje, da se policija, građevinske mašine i svi drugi sklone sa lica mesta i da se seljanima omogući da svoju zemlju koriste kako su je uvek koristili. To je jedini zahtev građana.
Pitanje koje je uzburkalo javnost bila je odluka kosovskih vlasti sredinom januara da ekspropriše brdo od preko 83 ha u leposavićkoj opštini. U pitanju su bile dve katastarske parcele Leška i Drena, a zemlja je u privatnom, opštinskom i društvenom vlasništvu. Ovo je ipak bila samo jedna od više odluka kojima je preko 138 ha zemlje na Severu Kosova, Priština eksproprisala u poslednjih nekoliko meseci. Ipak, i prva je odluka za koju je javnost uspela da se izbori da se održi javna rasprava koja je do sada izostajala, premda kosovske vlasti tvrde suprotno.
Nakon što se oglasila i EU, koja je praktično javno ukazala na manjkavost procesa, kosovska vlada je istog dana, početkom februara, donela odluka da se 15. odnosno 21. februara, prvo u Leposaviću a potom i u Zubinom Potoku, održe javne rasprave i to tek nakon što je vlada potvrdila da je odluke i donela.
Ekspropriše se pre svega zemlja u pograničnim opštinama Leposavić i Zubin Potok, na kojima se do sada podižu baze specijalne policije i za te prilike izgrađuje infrastruktura.
Meštani imaju zajedničko iskustvo – nisu obavešteni unapred, nisu imali javnu raspravu, i uglavnom su na svojim imanjima zatekli mehanizaciju i duge cevi.
U Leposaviću je danas i održana javna rasprava. Protekla je u mirnoj atmosferi, sa povremenim emotivnim govorima oštećenih građana. Govorili su i njihovi pravni zastupnici, predstavnici civilnog društva kao i bivši gradonačelnik Leposavića Zoran Todić.
Da je sreća da ste došli ranije, niko ne veruje u poštene namere vlade
Nakon što su predstavnici Odeljenja za eksproprijaciju kosovske vlade na početku sednice pročitali odluku kosovske vlade, uvodnu reč, kada su u pitanju učesnici današnje rasprave – imao je advokat Nebojša Vlajić, zastupnik oštećenih vlasnika parcela.
„Hvala što ste došli i da je sreća da ste došli ranije“, kazao je.
Ukazao je na to da je moralo da se shvati da su sve zainteresovane strane u ovom postupku „saradnici i partneri“.
„Međutim, zbog takvog jednog tajanstvenog i tajnog postupka koji je vlada vodila, mi nismo partneri. Teško je sada smatrati da mi imamo isti cilj. Niko u ovoj sali, na žalost, ne veruje u poštene namere vlade. A to nije ničija krivica odavde. Vlada je ovaj postupak sprovodila tajno, bez ikakvog obaveštavanja građana, nikakvo obaveštenje nije dato. Čak ni danas od vas nismo dobili odgovor – koji je to zakoniti javni cilj, šta to vlada hoće da gradi“, kazao je Vlajić u uvodnom obraćanju.
„Kako mi možemo da osporimo postojanje javnog cilja ako ne znamo šta će da se gradi?“ postavio je pitanje.
Ukazujući na to da im je od strane vlade sada obrazloženo da je u pitanju ekonomski razvoj, Vlajić objašnjava da to „ne znači ništa“.
Hoćete li da gradite luna park ili ćete da gradite policijsku ili vojnu bazu? Niko nam to nije rekao
Podsetio je na to da je zapravo policajac na samom zemljištu koje je zauzeto, građanima pre dve nedelje kazao, „verovatno iz nepažnje“, da on obezbeđuje radove na izgradnji baze pogranične policije.
„Je’ l objasnila vlada šta će pogranična policija i njena baza 15 i 10 km od granice? Kao što ste sami rekli g. Murati, taj glavni cilj mora da bude opravdan. A ako ne znamo šta je cilj, ne možemo ni da ocenjujemo njegovu opravdanost“, ukazao je dalje Vlajić.
Podsetivši na deo prethodnog izlaganja gostiju iz Prištine u kojima su oni navodili prethodne eksproprijacije u drugim opštinama – od autoputeva do škola koje se grade na oduzetim delovima zemljištva, Vlajić se slaže da je „samo po sebi jasno“ da su autoputevi ili škole potrebni svima, te da „nema potrebe“ da bilo ko okupljene u to ubeđuje.
„Ali treba da nas ubedi šta će baza bilo kakva policijska ili vojna, to se nekad zvalo kasarna. Šta će kasarna u jednom malom selu?! Koji je to javni interes kada ga niko ne želi?! Kome to koristi?!“
Citirao je prvi član Zakona o eksproprijaciji, što je zapravo član 3 – o obavezama, jer član 1 govori o svrsi, član 2 je definicija: „Postupak eksproprijacije je predmet strogih ograničenja postupaka pravila i uslova kloji su utvrđeni ovim zakonom“.
S druge strane, vlada je ovu eksproprijaciju započela tako što ne poštuje sama nijedno pravilo, ni jednu procedurtu koju je sama propisala, tvrdi ovaj zastupnik.
Tako ne može da se radi, to je najgrublje kršenje ljudskih prava
„Pozivam vas da date bilo kakav primer da su u južnom delu Kosova bageri počeli da kopaju i riju po tuđoj privatnoj zemlji, a da vlasnici o tome nisu obavešteni. To se nije desilo nikada i ne treba da se dešava, ali ovde se desilo. Ljudi su se u Drenu probudili i gledali teške građevinske mašine koje nikad pre toga u selu nisu bile – kako preoravaju njihovu zemlju. Građani su s pravom ogorčeni! Oni nemaju gde da dobiju informaciju. Vlada ne govori ništa. Krije i ćuti, a takođe, Vlada ne daje objašnjenja ni lokalnoj samoupravi. To je zbog toga što vlada ni lokalnu samoupravu ne smatra za saradnika i ne smatra za svoje saveznike i Vlada je tu u pravu. Niko ne može da bude saradnik u takvom jednom poduhvatu! Niko neće podržati Vladu u nameri da vam uzme ono što generacijama vaša porodica poseduje i koristi. Ono imanje koje vam je još deda, pradeda i možda neko od starijih ostavio!“
S druge strane, Vlajić je takođe podsetio na to da su svi gradovi izgrađeni upravo uz pomoć Zakona o eksproprijaciji, i da je to u redu.
Sruši se udžerica od nepečene cigle i sagradi se neboder. To je opšti interes a vlasnik te kućice dobije stan
„A šta će da dobiju ovi ljudi?! Dobiće kasarnu na pet ili deset metara od svog dvorišta. Gde desetine i stotine teških vozila ulazi, izlazi i turira mašine svakog dana. Gde će desetine i stotine policajaca, vojnika, kojih god uniformisanih i stranaka da radi danju i noću! Dobiće bodljikavu žicu i betonske zidove od pet metara, reflektore koji svetle po celu noć! Doći će dotle da žensko dete neće smeti da puste u dvorište. Na tom privatnom oduzetom zemljištu se nalaze bazeni! Dakle, dobićemo bazu na zemljištu gde se već 50 godina nalaze bazeni za vodu. Selo – ljudi i stoka piju vodu sa tog zemljišta. Kad se bilo šta sagradi, oni će ostati bez vode!“
Na to je odgovor stigao da se radi o predloženoj, a ne konačnoj eksproprijaciji, kao početku postupka, na šta je Vlajić odgovorio da govori o predlogu, ali i uz opasku seljana da su radovi već započeti.
„U svakom slučaju, ako se ova predložena eksprorijacija nastavi, način života ovog sela biće apsolutno promenjen i uništen. Tu više nema života“, dodao je Vlajić.
Na Muratijevu opasku da se ciljevi eksproprijacije ne mogu psotići na drugačiji način, ovaj advokat kaže da je ubeđen da može.
„Prvo mi ne znamo da li je vlada uopšte razmotrila takvu mogućnost, drugo, jasno je da postoji velika površina državnog i društvenog zemljišta svuda. Zašto išta mora da se gradi u centru sela?! Neka idu na drugo mesto. To niko niti bi mogao da spreči, niti želi da spreči. Šta će tu?!“
To upravo, za Vlajića, govori da nema javnog interesa, jer je privatni interes važniji od javnog, a za javni ne znamo koji je.
Naglasio je da infrastrukturni projekat mora da bude od javnog značaja, te da dok se ne objavi šta treba da se gradi ne može ni da se proceni javni značaj takvog projekta.
Vlajić je podsetio da je upravo Zakon o eksproprijaciji jedan od najstrožijih na Kosovu, te da upravo njim su predviđene obaveze za nosioce eksproprijacije – u ovom slučaju vladu, ali predviđa i prava za one koji su objekti te iste eksprorpijacije.
„Svoje je prve obaveze vlada potpuno ignorisala. Javnu raspravu je sprovela danas, a prve odluke za sela Bistricu i Košutovo donete su pre više od pola godine. Da je vlada imala poštenu nameru mogla je i morala da sprovede javnu raspravu još u to doba. Zbog toga sam rekao da nema poštene namere kod vlade, odnosno, mi je ne vidimo“, navodio je dalje Vlajić.
Šta je još Vlada moralo da uradi?
„Morala je da obavesti građane kao i opštinu, da u tiražnim dnevnim novinama objavi odluku o eksproprijaciji, na jeziku građana kojih se to tiče, objavi odluke i da im da pravo da u tom postupku učestvuju“, objasnio je, ustvrdivši da to vlada nije učinila.
Dok građani u postupku učestvuju tako što su svoje pravo sami uzeli, niko ih nije obavestio. Ali su videli šta se iza brda valja
Potvrdio je takođe da je tužba podneta radi, kako objašnjava, jasnih razloga da se preliminarna odluka o eksproprijaciji proglasi nezakonitom, te da se utvrdi da ne postoji poseban javni interes i da se obustavi postupak eksproprijacije.
„Mi znamo za pravo građana za naknadu štete. Međutim, ovi ljudi nisu zato ovde. Nikome ne treba nekoliko stotina ili hiljadu evra. Oni nisu tužili da dobiju novac. Oni su tužili jer se ne mogu pomiriti sa ovom eksproprijacijom. Oni žele da se čitava situacija, kažimo to prosto, vrati u pređašnje stanje, da se ukinu obavljene radnje, da se policija, građevinske mašine i svi drugi sklone sa lica mesta i da se njima omogući da svoju zemlju koriste kako su je uvek koristili. To je jedini zahtev građana i mislim da će oni i sami u vezi sa istim reći“.
Navode je demantovao Murati, koji tvrdi da je odluka objavljena u Službenom glasniku, obavestila o javnoj raspravi, te da je svakom vlasniku kovertom poslata odluka na srpskom jeziku, uz Zakon o eksproprijaciji i Adminsitrativnom uputstvu na srpskom jeziku, uz ostala potrebna dokumenta. Obavestili su i bivšeg gradonačelnika, ali se vratila koverta, međutim, vratilo se i nekoliko drugih koverti. Objašnjavao je šta je procedura, a što se tiče toga da se radi „samo o preliminarnoj odluci“, te ukazuivao na to da se gradi put i postavlja optički kabl.
O celom događaju i ostalim diskusijama podsetite se u:
Počela javna rasprava u Leposaviću u vezi sa eksproprijacijom zemljišta
Radosavljević: Leposavci se nisu osećali nebezbedno, bar ne dok ih nisu preplavile baze
138 hektara zemlje – šta se sve ekspropriše na Severu; Kosovska vlada zakazala javne rasprave
Vlasnici parcela u Drenu i Lešku preko tužbe traže vraćanje svoje imovine
Kosovska vlada održala elektronsku sednicu o eksproprijaciji zemljišta u ZP i Leposaviću
EU zabrinuta zbog radova u LP, traže od vlade da poštuje zakon i imovinska prava
Šta se valja iza 80ha leposavićkog brda?
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
