Specijalizovana veća u Hagu zadržala bi nadležnost praktično samo za dela neposredno povezana sa navodima iz izveštaja Dika Martija – uključujući navode o vađenju i trgovini ljudskim organima – dok bi se drugi predmeti za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i političko nasilje prenosili kosovskom pravosuđu. Predlog koji je Skupština Kosova danas sa 90 glasova usvojila u prvom čitanju ide i dalje: predviđa preispitivanje nadležnosti u već postojećim postupcima, mogućnost prenosa predmeta, dokaza i pritvorenika na Kosovo, maksimalnu kaznu od 15 godina, služenje kazni na Kosovu, mogućnost predsedničkog pomilovanja, kao i međunarodni nadzor nad radom Specijalizovanih veća.
To proizilazi iz nacrta izmena i dopuna Zakona br. 05/L-053 o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, koji je danas objavljen uoči njegovog razmatranja u Skupštini.
Reč je o obimnom predlogu od 40 stranica kojim se ne predlaže ukidanje Specijalizovanih veća, već temeljno menjanje granica njihove nadležnosti i odnosa prema pravosuđu na Kosovu.
Nacrt eksplicitno navodi da je cilj da se sudska aktivnost Specijalizovanih veća ograniči na „konkretne navode“ iz izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2011. godine, kao i da se potvrdi primarna nadležnost redovnih kosovskih sudova za „sve ostale ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i opšta krivična dela“ počinjena na Kosovu. Predviđa se i obavezni prenos postupaka koji više ne bi ispunjavali nove kriterijume nadležnosti.
Hag samo za trgovinu organima i dela neposredno povezana sa tim navodima
Najdalekosežnija promena nalazi se već u drugom članu predloga.
Prema njemu, Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo imala bi nadležnost samo kada se krivična dela „isključivo i direktno“ odnose na nezakonito uzimanje, odstranjivanje i trgovinu ljudskim organima, tkivima ili ćelijama kako je navedeno u Martijevom izveštaju.
Nadležnost bi obuhvatala i nezakonita ubistva, mučenje i okrutno ili nečovečno postupanje na mestima pritvora izričito navedenim u tom izveštaju, ali samo ukoliko su ta dela bila direktno ili neposredno povezana sa navodnim vađenjem organa.
Nacrt zatim izričito propisuje šta više ne bi bilo u nadležnosti suda u Hagu: „opšti ratni zločini“, zločini protiv čovečnosti ili političko nasilje na Kosovu koji nisu neposredni i sastavni deo tako definisanih dela.
Navodi se i da širi politički kontekst, opšti oružani sukob i opšti navodi o organizovanom kriminalu iz Martijevog izveštaja sami po sebi ne bi mogli da posluže kao osnov za nadležnost Specijalizovanih veća.
Menja se i vremenska nadležnost: prema nacrtu, sud bi bio nadležan samo za tako definisana dela počinjena između 1. jula 1999. i 31. decembra 2000. godine.
Za dela počinjena van Kosova predviđa se dodatni uslov – morala bi postojati konkretna i direktna veza sa navodima iz Martijevog izveštaja.
I postojeći predmeti ponovo bi prolazili proveru nadležnosti
Izmene se, međutim, ne odnose samo na buduće istrage.
Nacrt predviđa da se u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu preispita nadležnost u svakom postojećem predmetu, bez obzira na fazu u kojoj se postupak nalazi.
To bi radio sudija za prethodni postupak, pretresno veće, Apelaciono veće ili veće Vrhovnog suda Specijalizovanih veća – zavisno od toga dokle je konkretan postupak stigao.
Ako predmet sadrži tačke koje ostaju u nadležnosti Haga i druge koje po novom zakonu ne bi bile u njegovoj nadležnosti, postupak bi mogao da bude podeljen.
Još važnije za već donete prvostepene presude: ukoliko presuda nije pravosnažna, a utvrdi se da deo optužbi više nije u nadležnosti Specijalizovanih veća, nacrt predviđa da se presuda u tom delu poništi, a postupak obustavi ili prenese na Kosovo.
U žalbenoj fazi o tome bi odlučivalo Apelaciono veće, a pred Vrhovnim sudom – veće Vrhovnog suda.
Ta odredba je posebno značajna zato što je prvostepena presuda Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju upravo sada u žalbenoj fazi.
Četvorica bivših čelnika OVK 16. septembra osuđena su za ratne zločine proizvoljnog pritvaranja, surovog postupanja, mučenja i ubistava, dok su oslobođena optužbi za zločine protiv čovečnosti. Tači i Krasnići osuđeni su na po 25 godina, Veselji na 18, a Seljimi na 13 godina zatvora.
Nacrt, međutim, ne kaže jednostavno da se taj predmet automatski seli u Prištinu. On predviđa novo utvrđivanje nadležnosti za svaku tačku i svakog optuženog pojedinačno.
Za svaku tačku optužnice sud bi morao posebno da utvrdi delo, činjenice, vreme i mesto izvršenja i – što je ključno – „konkretnu, direktnu i neophodnu vezu“ sa specifičnim navodima Martijevog izveštaja.
Ako Hag utvrdi da nije nadležan – predmet ide u Prištinu
Ako se ustanovi da pojedina optužnica ili postupak ne ispunjavaju nove kriterijume, nadležno veće trebalo bi odmah da se proglasi nenadležnim i obustavi postupak pred Specijalizovanim većima.
Na odluku o nadležnosti predviđena je žalba Vrhovnom sudu Kosova u Prištini, koji bi trebalo konačno da odluči u roku od 15 dana.
Aktivna suđenja, potvrđene optužnice i drugi sudski postupci zatim bi se prenosili Specijalnom odeljenju Osnovnog suda u Prištini, Apelacionom ili Vrhovnom sudu, zavisno od faze postupka.
Krivične prijave, istrage i tužilački predmeti išli bi Specijalnom tužilaštvu Kosova.
Kosovski sud ili tužilaštvo pritom ne bi bili samo tehnički naslednici odluka iz Haga. Nacrt predviđa da prijemni organ samostalno odlučuje o svojoj nadležnosti, procesnom statusu optužnice, krivičnoj odgovornosti, prihvatljivosti dokaza i daljim procesnim koracima prema kosovskim zakonima.
Spisi, dokazi, transkripti, snimci i drugi materijali trebalo bi da budu preneti u roku od 30 dana, uz očuvanje lanca čuvanja dokaza i postojećih mera zaštite poverljivih materijala i svedoka.
I pritvorenici bi mogli na Kosovo
Predlog reguliše i fizički transfer osoba koje se nalaze u pritvoru.
Ukoliko bi postupak protiv pritvorenika bio obustavljen u Hagu zbog nenadležnosti, njegov transfer na Kosovo trebalo bi da se organizuje bez odlaganja, sa ciljem da bude završen najkasnije 15 dana od odluke.
Po dolasku na Kosovo osoba bi morala da bude izvedena pred nadležnog sudiju u roku od 48 sati, koji bi zatim iznova odlučivao postoji li osnov za pritvor ili neku blažu meru.
Postojeće odluke Specijalizovanih veća o pritvoru u prenetim predmetima ostale bi privremeno na snazi najviše 30 dana, dok kosovski sud ne donese sopstvenu odluku.
Najviša kazna – 15 godina
Jedna od najznačajnijih odredbi menja i kaznenu politiku Specijalizovanih veća.
Predlog propisuje da kazna zatvora koju ovaj sud može da izrekne ne sme biti duža od 15 godina, pozivajući se na načelo primene povoljnijeg zakona – lex mitior.
Sam tekst nacrta, međutim, ne znači da su već izrečene kazne automatski smanjene na 15 godina. Predlog tek treba da prođe drugo čitanje i stupi na snagu, a način na koji bi se odredba o povoljnijem zakonu primenjivala u konkretnim žalbenim postupcima bio bi predmet sudskog odlučivanja.
Kazne na Kosovu i mogućnost pomilovanja predsednika
Predlog takođe potpuno menja mesto izdržavanja kazne.
Umesto u državama koje sa Specijalizovanim većima imaju sporazume o izvršenju kazni, nacrt propisuje da bi kazne koje izrekne Hag bile služene u popravnim ustanovama na Kosovu. Konkretni zatvor određivale bi kosovske vlasti, uzimajući u obzir dužinu kazne, bezbednosne uslove i okolnosti osuđenika.
Još jedna velika promena jeste mogućnost predsedničkog pomilovanja.
Prema predlogu, osobe pravosnažno osuđene pred Specijalizovanim većima mogle bi da budu pojedinačno pomilovane od strane predsednika Kosova, prema kriterijumima i procedurama kosovskog Zakona o pomilovanju.
Ko kontroliše ustavnost zakona – Priština, a ne ustavno veće u Hagu
Predlagači pokušavaju da promene i raspodelu nadležnosti kada je reč o ustavnoj kontroli.
Specijalizovano veće Ustavnog suda u Hagu bi, prema nacrtu, ostalo nadležno za ustavne žalbe koje proizilaze iz konkretnih odluka, naloga ili presuda Specijalizovanih veća.
Ali ne bi moglo da vrši apstraktnu, prethodnu ili konkretnu kontrolu ustavnosti samog Zakona 05/L-053 ili njegovih izmena.
Za to bi, prema nacrtu, bio nadležan Ustavni sud Kosova u svom redovnom sastavu u Prištini.
To je upravo argument koji je jutros pred Komisijom izneo poslanik PDK-a Perparim Gruda.
PDK se pritom poziva na odluku Specijalizovanog veća Ustavnog suda iz 2022. godine. U toj odluci se navodi da član 162 Ustava povezuje nastanak Specijalizovanih veća sa međunarodnim obavezama u vezi sa Martijevim izveštajem, ali i da su organizacija, funkcionisanje i jurisdikcija suda regulisani i posebnim zakonom koji je usvojila Skupština.
Gruda iz toga izvodi zaključak da Skupština može zakonom i da suzi ono što je ranijim zakonom definisala.
Međunarodni nadzor koji bi birala Skupština
Nacrt uvodi i novi mehanizam međunarodnog praćenja Specijalizovanih veća.
Skupština bi mogla da ovlasti jednu ili više međunarodnih organizacija iz oblasti vladavine prava, međunarodnog krivičnog pravosuđa, ljudskih prava ili praćenja suđenja da nadziru rad suda i tužilaštva.
Praćenje bi moglo da obuhvati sudske postupke, procesna prava, uslove pritvora, zaštitu svedoka, transparentnost i trajanje postupaka.
Organizacija bi Skupštini podnosila periodične i završni izveštaj. Oni bi mogli da sadrže preporuke, ali nacrt izričito navodi da ne bi imali pravno dejstvo na odluke ili presude Specijalizovanih veća.
Nacrt vraća čitavu konstrukciju na Dika Martija – ali šta je utvrdio Vilijamson?
Čitav predlog počiva na tezi da su Specijalizovana veća osnovana radi postupanja po specifičnim navodima iz izveštaja Dika Martija i da je njihov kasniji mandat zakonom otišao šire od tog prvobitnog razloga.
To je danas u Skupštini ponovio i Gruda.
Važno je, međutim, razlikovati Martijev izveštaj od rezultata istrage koja je usledila.
Nakon izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope formiran je Specijalni istražni tim EU – SITF. Njegov tadašnji glavni tužilac Klint Vilijamson 2014. nije saopštio da je trgovina organima dokazana. Kazao je da postoje „uverljive indicije“ da se takva praksa dogodila u veoma ograničenom broju slučajeva, ali da tada nije postojao nivo dokaza dovoljan za podizanje optužnice za trgovinu organima.
Istovremeno je saopštio da je istraga prikupila dokaze dovoljne za krivično gonjenje pojedinih bivših visokih pripadnika OVK zbog drugih ozbiljnih zločina.
Vilijamson je ove godine, nakon prvostepene presude, ponovio da su nalazi njegovog tima bili „u velikoj meri u skladu“ sa Martijevim izveštajem i da se istraga nije završila zaključkom da su Martijevi navodi bili neosnovani.
Za sada – samo prvo čitanje
Sve ove odredbe za sada su predlog, a ne važeći zakon.
Skupština Kosova danas ga je sa 90 glasova usvojila u prvom čitanju. Pre toga ga je Komisija za zakonodavstvo jednoglasno podržala sa devet glasova.
PDK i AAK traže da se tokom dana završi i drugo čitanje, dok se ispred parlamenta nastavlja protest veterana OVK i učesnika višenedeljnih protesta protiv prvostepene presude.
Usvajanje zakona dodatno je povezano sa političkom krizom oko izbora predsednika Kosova: PDK insistira da se oba čitanja završe pre glasanja o predsedniku, za čiji izbor ustavni rok ističe sutra, 6. oktobra.
Skupština sa 90 glasova usvojila izmene Zakona o Specijalizovanim većima u prvom čitanju
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
