„Ova diskusija koja kasni bar godinu dana ogledalo je nedemokratskog, nelegalnog i nasilnog pristupa koji ja vlada Samoopredeljenja imala proteklih godina prema srpskoj zajednici na Kosovu“, poručila je danas na javnoj raspravi u zgradi opštine Leposavić, a u vezi sa eksproprijacijom zemljišta upravo u toj opštini, direktorka Nove društvene inicijative, Jovana Radosavljević.
Ona se danas, međutim, nije priključila raspravi samo kao predstavnik srpskog civilnog društva na Kosovu, već i kao meštanka opštine Leposavić gde je i rođena.
Predstavnici iz Prištine su pokušali da ometu nastup aktivista civilnog društva uz naznaku da se radi o raspravi na kojoj učestvuju vlasnici parcela i advokati, na šta je Radosavljević odgovorila da je ona osoba koja ima interes za ovu temu kao meštanka ali i kao aktivistkinja organizacije koja prati pitanje eksproprijacije i bavi se ljudskim pravima.
Ukazavši na to da se, kao aktivista, godinama bavi poboljšanjem međuetničkih odnosa i izgradnjom odnosa sa Albancima, naglasila je da je najveći interes i jednih i drugih zapravo izgradnja suživota i poverenja – izgradnja zajedničkog društva koje će biti zasnovano na punom poštovanju i razumevanju.
„Iako mi svi moramo da damo doprinos tome, najveća odgovornost za izgradnju poverenja leži na etničkoj većini, i pre svega kosovskoj vladi“, naglasila je.
Međutim, tvrdi da joj se, i pored određenog relaksiranja situacije nakon 2013. u smislu izgradnje odnosa Severa sa ostatkom kosovskog društva, čini da je sada aktuelna kosovska vlada sve to srušila koristeći se, kako kaže, invazivnim politikama.
Naglasila je da bi diskusije, poput današnje, inače prve od kada je kosovska vlada počela sa eksproprijacijom zemljišta na Severu, trebale da se vode pre odluka o eksproprijaciji i pre sprovođenja infrastrukturnih projekata.
„A mi smo svedoci da je zemlja već oduzeta, a prve baze su već izgrađene“, ističe Radosavljević.
Upitala je predstavnike Odeljenja za eskproprijaciju kosovske vlade koji su se danas nalazili u zgradi opštine Leposavić, kako onda drugačije da se shvati današnja okasnela inicijativa vlade u Prištini, a ne kao „pokušaj da se zamaskira pravno nasilje koje je već sprovedeno“.
Smatra da bi diskusija kao takva, u ovom slučaju imala smisla samo ako se danas govori o demontiranju izgrađenih baza, poništavanju odluka o eksproprijaciji i povratka zemljišta u stanje pre sprovođenja, kako kaže, pravnog nasilja nad vlasnicima, ali i celokupnom zajednicom.
Nastavila je nizom pitanja za prištinske predstavnike:
Zašto je javni interes Leposavaca da ima bazu KFOR-a, regularnu policijsku stanicu i čak tri baze specijalne policije? Kada su se to građani Leposavića žalili centralnim vlastima na bezbednost te je odlučeno da cela opština mora da se militarizuje? Da, militarizuje.
Zašto se militarizuje naseljeni deo opštine? Da li će i u toj bazi sedeti protivustavne isključivo albanske monoetničke jedinice u punoj taktičkoj opremi? Što protivustavne? Zato što članovi ustava 61 i 128 jasno govore da kompozicija treba da reflektuje demografsku strukturu. Gde je nestalo ono razumevanje osetljivosti bezbednosnih pitanja iz Ahtisarijevog plana te sada nije bitno da se ispoštuje deo ustava koji obavezije Kosovo da kompozicija policijskih snaga reflektuje demografsku strukturu stanovništva?
Potom je sama i odgovorila na par njih, poručivši im da oni današnjom raspravom na kojoj se, kako je primetila, diskutuje o izgradnji baza koje već postoje – samo priznaju da su one izgrađene upravo pravnim nasiljem odnosno bez poštovanja pravnih procedura koje prethode eksproprijaciji.
Radosavljević je poručila da, u skladu sa tim, očekuje pokretanje disciplinske procedure protiv MUP-a i Kosovske policije, a da se nakon njih zemlja vrati u pređašnje stanje.
„Ne, nije javni interes Leposavića, podkopaoničke opštine pune plodne vinogradarske zemlje, starog rudarskog i industrijskog mesta da bude prepoznat kao militarizovana opština. Ne, Leposavci se nisu osećali nebezbedno, bar ne dok ih nisu preplavile baze specijalnih jedinica sa oklopnim vozilima i mitraljezima na krovu“, nastavila je sa odgovorima.
A pored odgovora, za prištinske predstvanike imala je i savete, koji će im, kako je kazala, mnogo više pomoći da izgrade poverenje sa zajednicom.
„Uskladite fitosanitarne sertifikate sa Srbijom, otklonite prepreke za uvoz, licencirajte apoteke, prestanite sa protivzakonitom praksom zabrane uvoza udžbenika i efikasno ćete se suočiti sa švercom. To će mnogo više pomoći ugledu Kosovske policije, nego povremene zaplene lekova penzionera izdatih na recept ili zaustavljenje ljudi automatskim puškama“, zaključila je Radosavljević.
Milanović: Ceo dan prodajte maglu, dok kršite zakon i prava
Nakon nje, prištinskim predstavnicima danas se obratio i Dušan Milanović – predstavnik lokalnog Saveta omladinskog delovanja Leposavić.
Poručio je da je u interesu da i on danas govori na ovoj raspravi, a pre svega u ime mladih koji dolaze iz sela obuhvaćenih odlukom o eksproprijaciji.
„Vi tu odluku nazivate eksproprijacijom, ali to je termin koji ja neću da koristim, zato što su prekršene sve zakonske procedure i sva prava zagarantovana međunarodnim javnim pravom i poveljom UN“, kazao je Milanović.
Pitanja prištinskim predstavnicima nije želeo danas da postavi, uz opasku da oni nemaju na njih adekvatan i konkretan odgovor.
„Ceo dan nam prodajete maglu i pričate o nekom ekonomskom razvoju i putevima. Sve ono sa čim se opština Leposavić intenzivno bavi svih prethodnih godina, radi u dobrobiti građana i poboljšanju uslova svakodnevnog života“.
I on smatra da se na ovaj način krši institucionalno nasilje nad srpskim stanovništvom na Kosovu, a današnju debatu ocenio je kao čisto formalnu i to da bi se opravdali pred međunarodnom zajednicom.
„I oni su shvatili da ste prekršili sve zakone. Njihovo prisustvo danas o tome sve govori. Prisustvo OEBS-a, EULEX-a, predstavnika EU i svih ostalih organizacija“, naglasio je.
Milanović smatra da je i današnja rasprava zapravo kršenje zakona, a zato što je organizovana nakon donošenja odluke.
Prištinu je optužio da gradi policijsku bazu, pod izgovorom da su Srbi kriminalci. Upitao ih je da li su nekada čuli da je radnicima koji dolaze da rade u Leposaviću, a kojih je, kaže, preko sto, ikada nešto falilo.
„Nijedan Albanac nije povređen, niti psihički maltretiran“, kaže Milanović, dodajući da sa druge strane nije tako, dajući primer nekih od poslednjih napada da srpske građane u enklavama.
Istakao je da Srbi nemaju problem sa lokalnim Albancima, nego sa centralnim institucijama u Prištini.
Upitao je i on Šta će policijska baza u etnički čistoj opštini? Za šta? Zbog terora i zastrašivanja?.
Poručio je da Srbi žele samo miran život i suživot sa Albancima, a ne promotivne spotove za bojkot srpskih proizvoda, kao što to, naglasio je, rade ovi drugi.
„Najlepše slatkiše koje svako dete voli, bilo koje nacionalnosti, snimate kao pune metkova. Zbog čega? Zato što su meta Srbi“, smatra Milanović.
Narod samo hoće, istakao je, da se povuče odluka o eksproprijaciji i da žive normalno.
O celom događaju i ostalim diskusijama podsetite se u:
Vlajić: Da je sreća da ste došli ranije, niko ne veruje u poštene namere Vlade
Počela javna rasprava u Leposaviću u vezi sa eksproprijacijom zemljišta
Radosavljević: Leposavci se nisu osećali nebezbedno, bar ne dok ih nisu preplavile baze
138 hektara zemlje – šta se sve ekspropriše na Severu; Kosovska vlada zakazala javne rasprave
Vlasnici parcela u Drenu i Lešku preko tužbe traže vraćanje svoje imovine
Kosovska vlada održala elektronsku sednicu o eksproprijaciji zemljišta u ZP i Leposaviću
EU zabrinuta zbog radova u LP, traže od vlade da poštuje zakon i imovinska prava
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
