Univerzitet u Prištini traži pomoć za „vraćanje“ imovine na kojoj je sagrađen hram SPC

Izvor: Koha (Deo teksta je izvorno preveden sa albanskog)

Rektorat i dalje traži legalan način da vrati u vlasništvo prostor od četiri hektara u okviru kampusa Prištinskog univerziteta na kome se nalazi Srpska pravoslavna crkva. Rektor Naser Sahiti je istakao potrebu da pravobranilac podrži Univerzitet u ovim naporima. U skupštinskom odboru za nadzor javnih finansija poslanici su pozvali na brzu evidenciju sve imovine Univerziteta u Prištini.

Rektorat Prištinskog univerziteta (UP) i dalje traži pravni način da reši pitanje prostora od četiri hektara u okviru kampusa UP, gde se nalazi Srpska pravoslavna crkva.

U izveštaju pred Komisijom za nadzor javnih finansija, rektor Naser Sahiti je u utorak rekao da ulaže napore da pravobranilac preuzme zastupanje UP u sudskom sporu započetom 2012. godine, preko kojeg najveći javni univerzitet na Kosovu namerava da vrati sporno zemljište u vlasništvo.

„Za vreme vođenja Univerziteta u Prištini bavili smo se ovim pitanjem. Imali smo sednicu. Kao rezultat te sednice, bavljenje ovim problemom je odloženo za druge sastanke i sednice, za koje ne znamo kada će biti održani, ali koordiniramo i sa Opštinom Priština“, rekao je rektor Sahiti.

Poslednja sudska odluka po ovom pitanju je odluka Osnovnog suda u Prištini iz 2021. godine, kojom je odbijena tužba UP protiv Opštine Priština u vezi sa parcelom na kojoj se nalazi crkva. Opština Priština, prema odluci, ne može biti procesna stranka, jer ne može da raspolaže parcelom na kojoj se nalazi pravoslavni objekat „podignut za vreme okupacije Kosova“.

UP je tužbom 2017. godine zatražio od Opštine Priština i Eparhije raško-prizrenske da se katastarska parcela vrati na slobodno i nesmetano korišćenje.

Nedostatak registracije imovine Univerziteta u Prištini zbog nerešenih imovinskih problema sa Opštinom Priština, stvorio je potrebu za stvaranjem međuinstitucionalne komisije za identifikaciju imovine od strane poslanika.

Poslanica LDK, Hikmete Bajrami, koja je takođe profesor na UP, zatražila je da se formiranje komisije uvrsti na dnevni red prioriteta upravljanja.

Sahiti je rekao da se razgovara o mogućnosti identifikacije imovine UP.

„Da ne bismo imali nalaz revizora (koji stalno ističe nedostatak identifikacije imovine), sada imamo dve mogućnosti: ili da koristimo interne resurse Građevinskog fakulteta, Odeljenja za geodeziju ili da ugovaramo kompanije – spolja. O ovom pitanju smo razgovarali u Upravnom savetu“, rekao je Sahiti, prema kojem je interna Komisija za ovo pitanje predstavila plan budžeta od 10 hiljada evra za identifikaciju imovine.

KoSSev: Nedovršeni hram Hrista Spasa u Prištini godinama je tema napisa u kosovskim medijima i u obraćanjima političara. Učestale su poruke da je reč o nezakonito izgrađenom hramu koji vezuju za vreme Slobodana Miloševića, usled čega su i pokretane inicijative za njegovo rušenje, kao i sudski postupci.

Sa druge strane, Eparhija raško-prizrenska navodi da poseduje detaljnu dokumentaciju sa dozvolama i izvorima iz katastra da je vlasnik zemljišta i nedovršenog objekta, a da je dokumentacija i u vezi sa gradnjom hrama, kao i sa vlasništvom nad zemljištem dostavljena i svim međunarodnim institucijama na KiM-u.

Hram Hrista Spasa čija je gradnja započeta 1990. godine i prekinuta 1998. godine zbog izbijanja rata na KiM-u, više je puta bio izložen napadima i pokušajima miniranja, u jednom trenutku je korišćen i kao javni toalet. Takođe, korišćen je i za muzički spot, a 2015. godine zidovi hrama su poslužili i kao „bedemi za alpinizam“.

Crkva je više puta isticala da će svaki nasrtaj na hram tretirati kao otvoren napad na SPC.

U ovoj crkvi je juna meseca prošle godine, nakon 23 godine, po prvi put obeležena hramovna slava, kada je vladika raško-prizrenski Teodosije održao liturgiju u prisustvu nekolicine vernika, a što je u Prištini protumačeno kao provokacija.

Odmah zatim usledili su protesti, dok su ujedno i ispisani grafiti na vratima nedovršene crkve „Isus mrzi Srbe“ i „Simbol šovinizma postaje svetinja, blagoslovom Aljbina Kurtija“.

Skoro godinu dana kasnije, početkom prošlog meseca, kako je saopštila Eparhija raško-prizrenska, sveštenici i vernici sprečeni su da održe liturgiju upravo u ovom hramu.

O tome čitajte u:

Eparhija: Sprečavanjem održavanja liturgije krše se verske slobode i pravo pristupa imovini SPC

Prištinski paroh: Sprečeni smo da služimo liturgiju u hramu Hrista Spasa; KP: Zaustavili smo auto i potom ga pustili

Vučić o sprečavanju održavanja liturgije u Prištini: Bahatost i arogancija, šta ja tu da radim

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.