Prvi put od ’98 proslavljena slava u Hramu Hrista Spasa u Prištini

Foto: Eparhija raško-prizrenska

Prvi put, posle 23 godine, u hramu Hrista Spasa u Prištini proslavljena je istoimena slava. Liturgiju je služio episkop raško-prizrenski, Teodosije.

Danas je Spasovdan i veliki hrišćanski praznik po prvi put od ’98 obeležen je i u nedovršenom hramu u Prištini.

Vladika je u besedi kazao da su prethodnici, vernicima koji su ostali posle ’99, ostavili u zadatak da se i u nedovršenom, ali veličanstvenom hramu, služi živa liturgija.

“Da se Bogu molimo i da ga dovršimo”, rekao je episkop Teodosije.

„Da ovde, sa ovog mesta, šaljemo poruku ljubavi i mira prema svima, bez obzira ko su ti ljudi i kakve namere imaju“, rekao je u besedi.

Hram u Prištini treba da bude hram svih nas, naglasio je, „da nas objedinjuje i sabira u miru, ljubavi i slozi“.

„Služenjem danas u ovom hramu mi svedočimo ko smo, ko smo bili i šta treba da budemo u budućnosti. Svedočimo da se nikada nećemo odreći naših svetinja i da one nama pripadaju i da su zalog našeg večnog života. Iako sabrani danas u malom broju, mi smo seme za neke buduće hrišćane i neka bolja vremena kada će ovaj hram biti završen i ispunjen vernicima”.

Podsetio je na važnost današnjeg hrišćanskog praznika, te na to da je više gradskih hramova posvećeno Hristovom Vaznesenju – „u Moskvi, Beogradu, Banja Luci, Visokim Dečanima, Prizrenu“.

Vladika je liturgiju služio sa prištinskim sveštenikom protojerejem Stanišom Arsićem i eparhijskim sekretarom jerejem Sašom Mitrovićem.

Slavski kolač, za ovu priliku, pripremila je Đurđa Drmončić koja živi u neposrednoj blizini hrama Hrista Spasa u centru Prištine.

Crkva u centru Prištine građena je devedesetih godina kao glavni gradski hram, a projektovao je arhitekta Spasoje Krunić.

Nakon okončanja sukoba 1999, crkva je minirana, ali nije bilo većih oštećenja. Britanski KFOR je potom preuzeo brigu o ovom objektu koji se odatle u međuvremenu i povukao.

Već godinama je ovaj Hram  međutim, predmet osporavanja kosovske javnosti i vlasti, odnosno sporenja sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Pre skoro četiri godine Univerzitet u Prištini, u čijoj se neposrednoj blizini nalazi gradski hram, tužio je SPC zbog navodne uzurpacije više od četiri hektara zemljišta univerziteta.

Kako je zemlja zvanično u vlasništvu pravoslavne crkve „Sveti Nikola“, Eparhija je potom na tužbu Univerziteta u Prištini odgovorila kontra tužbom, te je 2017. Univerzitet izgubio prvu parnicu, dok je ročište u martu ove godine pred Osnovnim sudom u Prištini, kako su pisali kosovski mediji, odloženo.

Nedovršeni hram Hrista Spasa u Prištini godinama je tema napisa u kosovskim medijima i u obraćanjima političara.

Učestale su poruke da je reč o nezakonito izgrađenom hramu koji vezuju za vreme Slobodana Miloševića, usled čega su i pokretane inicijative za njegovo rušenje.

Sa druge strane, Eparhija raško-prizrenska navodi da poseduje detaljnu dokumentaciju sa dozvolama i izvorima iz katastra da je vlasnik zemljišta i nedovršenog objekta, a da je dokumentacija i u vezi sa gradnjom hrama, kao i sa vlasništvom nad zemljištem dostavljena i svim međunarodnim institucijama na KiM-u.

Hram Hrista Spasa čija je gradnja započeta 1990. godine i prekinuta 1998. godine zbog izbijanja rata na KiM-u, više je puta bio izložen napadima i pokušajima miniranja, u jednom trenutku je korišćen i kao javni toalet. Takođe, korišćen je i za muzički spot, a 2015. godine zidovi hrama su poslužili i kao „bedemi za alpinizam“.

Crkva je više puta isticala da će svaki nasrtaj na hram tretirati kao otvoren napad na SPC.

I danas je Eparhija raško-prizrenska naglasila da sa vernicima ostaje uporna u nastojanju da se ovaj hram što pre završi i da se u njemu služe liturgije.

Osudili Daut Haradinaj, Hodžaj i KMDLNJ

Inače, današnje sabranje u ovoj crkvi u Prištini, zabeležili su i kosovski mediji, koji naglašavaju listom da je crkva podignuta „za vreme režima Slobodana Miloševića“, a reagovali su za sada i pojedini kosovski političari, kao i KMDLNJ. Daut Haradinaj, koji će se kandidovati za prištinskog gradonačelnika nazvao je ovaj događaj „uvredom za građane Kosova“ i provokacijom, pozivajući vladu i opštinu da odmah reaguju. I „Savet za zaštitu ljudskih prava na Kosovu“, poznatiji kao KMDLNJ, je upotrebio takođe iste reči – „uvreda“ i „provokacija“ za studente. To što se služba organizuje u nedovršenoj zgradi sa neregulisanim pravnim statusom, KMDLNJ naziva „manipulacijom“. Ista organizacija poznata je po nedavnom oštrom napadu na igumana Visokih Dečana.

Predsednik Demokratske partije Kosova Enver Hodžaj u svojoj reakciji ocenjuje da je „danas karakter države Kosovo ugrožen i da su prema njemu otvorene nove teme u dijalogu sa Srbijom koje će biti potvrđene na sastanku u Briselu 15. juna“.

Povodom ovog događaja, kazao je da je liturgija u srpskoj crkvi u Prištini održana uz dozvolu Vlade Kosova, jer to, prema njegovim rečima, ne može biti osigurano bez dozvole, obezbeđenja i političke podrške.

„Ova liturgija je bar religiozna. Sve ostalo u vezi s tim je političko, usmereno samo na iskrivljenje istorije, istine i opravdanja genocidnog režima, poput Miloševićevog. Ruševine podignute i nedovršene u vreme okupacije trebalo je tretirati kao takve – projekat šovinističkog otuđenja protiv Albanaca koji je zaustavljen i nikada nije završen“, napisao je on na Fejsbuku.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.