Istraživanje: Sve manje Srba bi da protestuje, nisu zadovoljni političkim smerom Kosova, opao osećaj sigurnosti

Kosovska Mitrovica građani ulica
FOTO: KoSSev

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) na Kosovu objavio je 22. izdanje istraživanja o percepciji javnog mnjenja o ključnim problemima na Kosovu. Rezultati  ukazuju na to da se mišljenje srpske zajednice na Kosovu u većoj ili manjoj meri razlikuje od stavova drugih zajednica.

To se ogleda u spremnosti građana da protestuju iz političkih razloga – na šta je potvrdno odgovorilo samo 6,7% Srba, a dok je isto toliko izjavilo da smatra da njihov glas može da utiče na promene. Ujedno, svega 8,1% pripadnika srpske zajednice je zadovoljno političkim smerom Kosova, a dok je 46,1% izjavilo da se oseća bezbedno, što je smanjenje u odnosu na prethodni izveštaj za skoro četiri odsto. Za Srbe na Kosovu su „najhitnija pitanja“ nezaposlenost, pa slede cene javnih komunalnih usluga i snabdevanje električnom energijom.

Izveštaj Puls Javnosti (Public Pulse) zasnovan je na istraživanju sprovedenom od 6. do 24. aprila 2022. godine, sa 1.306 ispitanika iz svih zajednica na Kosovu, među kojima je 210 Srba, 200 iz drugih zajednica i ostalo Albanaca.

Ne/zadovoljstvo radom kosovskih institucija

Istraživanje pokazuje da je nivo zadovoljstva radom izvršne vlasti na Kosovu zabeležen na 47,2%, što je pad od 0,4 procentna poena u odnosu na anketu iz oktobra, odnosno novembra meseca 2021, kada je iznosio 47,6%.

Nivo zadovoljstva radom kosovskog premijera zabeležen je na 52,6% a u jesen prošle godine bio je nešto veći – 53,2%.

Nivo zadovoljstva radom predsednika kosovske skupštine ostao je isti 54,4%, dok zadovoljstvo građana radom kosovske predsednice beleži blagi rast – 58,4%, u odnosu na 55,2% koliko je zabeleženo u jesen 2021. godine.

Povećana je stopa zadovoljstva radom sudova, kao i Kancelarijom glavnog tužioca, sa 39,1%, odnosno 37,1%, u poređenju sa 33,9%, odnosno 34% u jesen 2021.

Indeks demokratizacije (DI) je porastao za 0,07 poena u odnosu na jesen 2021 i sada iznosi 1,66 poena. Sa druge strane, indeks ekonomskog poverenja (ECI) je smanjen za 0,54 poena u odnosu na jesen i sada je 0,98.

Spremnost za proteste iz političkih razloga opada u srpskoj zajednici

Ukupni podaci istraživanja ukazuju na to da je nešto veći broj ispitanika bio spreman da protestuje iz političkih razloga u aprilu 2022. godine – (37,6%), nego u jesen 2021. (35,6%).

Međutim, povećanje spremnosti beleži se u albanskoj zajednici, ali ne i u srpskoj i drugim zajednicima na Kosovu. Tamo se beleži pad.

Rejting među kosovskim Albancima iznosio je 39,4% u poređenju sa 37,1% u jesen 2021. godine. Međutim, rejting među kosovskim Srbima je 6,7%, u poređenju sa 7,1% u jesen 2021. godine i 30% među pripadnicima drugih kosovskih zajednica u poređenju sa 30,8% u jesen 2021.

Samo osam odsto Srba zadovoljno političkim smerom Kosova

Istraživanje UNDP-a obuhvata stepen ne/zadovoljstva građana političkim smerom Kosova.

Najveći udeo nezadovoljnih političkim smerom u aprilu je na Kosovu bio među kosovskim Albancima (43,2%), zatim pripadnicima drugih kosovskih zajednica (34,5%) i Srbima (33,8%).

Kada je u pitanju nivo zadovoljstva političkim smerom Kosova među kosovskim Albancima se beleži 23,8% i drugim kosovskim zajednicama 23%. Nivo zadovoljstva kosovskih Srba bio je nešto niži (8,1%) nego u prethodnoj anketi (9,1%) u jesen 2021.

Zajednica koja je imala najveći udeo pripadnika koji nisu bili ni zadovoljni, ni nezadovoljni političkim smerom su kosovski Srbi – 57,1%.

Ukupni podaci pokazuju da je 42,6% ispitanika bilo nezadovoljno, a 23,16% zadovoljno trenutnim političkim smerom Kosova.

Osećaj sigurnosti opao u srpskoj zajednici 

Ukupni rezultati istraživanja javnog mnjenja iz aprila 2022. pokazuju povećanje osećaja sigurnosti među ispitanicima – 80,4%, u poređenju sa 73,6% u jesen 2021.

Međutim, i ovom delu istraživanja se povećanje odnosi na Albance, ali ne i na Srbe.

Osećaj bezbednosti među Srbima je smanjen za 3,9 procentnih poena, pri čemu se 46,1% osećalo bezbedno u aprilu 2022. godine, u poređenju sa 50,9% u jesen 2021.

Prema podacima UNDP, sada je percepcija bezbednosti među kosovskim Srbima veća nego u maju 2021. (34,8%) i slična kao u aprilu 2020. (46,2%) i decembru 2020. (46,2%).

Slično prethodnoj anketi, najveći nivo osećaja bezbednosti zabeležen je među pripadnicima drugih kosovskih zajednica, pri čemu se 88,5% oseća bezbedno kada su na ulici, u poređenju sa 85% u jesen 2021.

Zatim slede Albanci od kojih se 81,6% oseća bezbedno kada su napolju, za razliku od 73,6, koliko je pokazalo istraživanje izvršeno na jesen prošle godine.

Novi podaci razvrstani po polu pokazuju skoro jednak osećaj bezbednosti i kod žena (80,5%) i kod muškaraca (80,4%).

Najhitniji problemi za Srbe – nezaposlenost, cena javnih komunalnih usluga, struja

Anketa Puls javnosti u aprilu 2022. takođe se dotakla „najhitnijih“ problema sa kojima se, prema mišljenju građana, Kosovo trenutno suočava.

Nalazi pokazuju promenu u odnosu na prethodnu anketu u tri glavna pitanja koja utiču na društveno blagostanje.

Cene osnovnih zaliha su sada pretekle probleme životne sredine kao treće najhitnije pitanje ove jeseni.

Najveća tri glavna problema prijavljena tokom ovog istraživanja su nezaposlenost (36,4%), siromaštvo (21,1%) i cene osnovnih potrepština (7,7%). Zdravstvena zaštita (5,7%) i korupcija (5%) bili su među prvih pet problema koje su ispitanici identifikovali.

Prva tri glavna problema odslikavaju mišljenje albanske zajednice, ali ne i srpske, osim kada je nezaposlenost u pitanju, koja je takođe i za srpsku zajednicu najhitnije pitanje.

To je navelo 20,5% ispitanika u srpskoj zajednici, naspram 36,5% Albanaca i 48% pripadnika drugih zajednica.

I dok je za 21.9 odsto Albanaca drugi najhitniji problem siromaštvo, kao i za druge zajednice (20.5%), prema istraživanju, za Srbe su to cene javnih komunalnih usluga (14.8%).

Kao treći problem Srbi na Kosovu navode snabdevanje električnom energijom.

Manje od 7 odsto Srba smatra da njihov glas može da utiče na promene

Podaci razvrstani po etničkim grupama pokazuju značajne razlike među zajednicama na Kosovu u njihovom poverenju u izbore kao mehanizmu promene.

Ukupno 38,1% ispitanika veruje da njihov glas može da utiče na promene, za razliku od 26,6% njih koji ne veruju da njihov glas može uticati na promene na Kosovu.

Ukupno 76,7% ispitanika bi glasalo za određenu političku partiju ili koaliciju ako bi se centralni izbori održali u bliskoj budućnosti.

Povećanje poverenja u njihov glas kao mehanizam za promene primećuje se među kosovskim Albancima, a u manjoj meri među kosovskim Srbima, dok se može primetiti pad poverenja pripadnika drugih kosovskih zajednica.

Ukupno 6,7% kosovskih Srba (5,7% u jesen 2021. i 2,4% u maju 2021.) smatra da njihov glas može uticati na promene na Kosovu, za razliku od 15% pripadnika drugih kosovskih zajednica (30% u jesen 2021. i 16,9% u maju 2021) i 40,5% kosovskih Albanaca (30,8% u jesen 2021. i 48,2% u maju 2021).

Sa druge strane, ukupno 52% pripadnika drugih kosovskih zajednica ne veruje da njihov glas može uticati na promene (37% u jesen 2021. i 47,3% u maju 2021.), 24,8% kosovskih Srba (19% u jesen 2021. i 34,8% u maju 2021) i 25,6% kosovskih Albanaca (37,7% u jesen 2021. i 22,9% u maju 2021.) misli isto.

Kao i u anketama iz jeseni 2021. i maja 2021. godine, najveći je procenat kosovskih Srba koji su verovali da njihov glas „donekle“ može uticati na promene (59,5%), zatim slede kosovski Albanci (32%) i pripadnici drugih kosovskih zajednica (25,5%).

Zapošljavanje u javnim institucijama, kovid i životna sredina

Istraživanje pokazuje i da ukupno 75% ispitanika smatra da zapošljavanje u javnim institucijama na Kosovu nije zasnovano na zaslugama, za razliku od jeseni 2021. godine kada je 73% verovalo da to jeste slučaj. U proseku, 22,2% ispitanika je izjavilo da smatra da je korupcija velikog nivoa prisutna u javnim i međunarodnim institucijama na Kosovu, što je smanjenje od 1,2 procentna poena u odnosu na jesen 2021. godine (23,4%).

Što se tiče prava na život u zdravoj životnoj sredini, 9% ispitanika je reklo da zna mnogo o ovoj temi, 32,5% je navelo prosečan nivo znanja, a 41,4% ispitanika je izjavilo da malo zna o ovoj temi. Ukupno 17,1% njih reklo je da nemaju znanja o svom pravu da žive u čistoj i zdravoj životnoj sredini, što je pad od 10,4 procentna poena u odnosu na jesen 2021. (27,5%).

Ukupno 62,5% ispitanika izjavilo je da je kovid-19 imao negativan uticaj na njihovo ekonomsko blagostanje.

Ukupno 48,1% ispitanih izjavilo je da ova bolest negativno utiče na njihovo fizičko zdravlje, a 52,6% da negativno utiče na njihovo mentalno zdravlje. Merama koje je preduzela izvršna vlada za sprečavanje širenja kovida-19 zadovoljno je ukupno 35,5 odsto.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.