Tači ili Hoti, pitanje je sad…

Foto: exit.al

„Strana koja pregovara u dijalogu biće vlada, a vlada odgovara Skupštini, dok predsednik, na osnovu ustavnih nadležnosti, predstavlja zemlju“, navodi se u programu vlade Avdulaha Hotija koji je usvojen juče, prenosi prištinska Koha.

Kako interpretiraju ovu rečenicu u Kohi, njome je „vlada Avdulaha Hotija dala predsedniku Hašimu Tačiju ono što je tražio već drugog dana na dužnosti“ –  mogućnost da pregovara sa Srbijom.

U kosovskoj javnosti preovladava mišljenje da je nova vlada Avdulaha Hotija (LDK) stvorena pod političkim pokroviteljstvom Hašima Tačija, a sa namerom da se otklone mere reciprociteta koje blokiraju dijalog sa Srbijom. Posvećenost nastavku dijaloga i ukidanju takozvanih mera reciprociteta koje praktično obustavljaju uvoz robe iz Srbije, a radi izglađivanja odnosa sa SAD i EU koje i iznose ove zahteve, deo je i koalicionog sporazuma LDK sa Srpskom listom, ali i programa Hotijeve vlade.

Zapravo, nastavak dijaloga se više ni ne dovodi u pitanje, već se javna rasprava polako  premešta na drugo – ko će voditi dijalog u ime kosovskih institucija.

S jedne strane, Hoti je u prvom intervjuu za kosovski javni servis izjavio da će on biti taj koji će pregovarati u ime Kosova a telefonski razgovor sa specijalnim prestavnikom EU za dijalog, Miroslavom Lajčakom, mu je bio među prvim službenim razgovorima do kog je došlo i pre zvaničnog preuzimanja dužnosti premijera. Slično je ponovio i sinoć, kada je rekao da ne samo da će vlada voditi dijalog uz nadgledanje Skupštine, već i da je protivustavno da predsednik bude taj koji će voditi dijalog.

S druge strane, sam kosovski predsednik je svojevremeno izjavio da neće učestvovati u pregovorima koje vodi Miroslav Lajčak zbog toga što ovaj slovački diplomata dolazi iz jedne od pet zemalja EU koja ne priznaje Kosovo.

Pitanje pregovarača pokrenuto još početkom prošle godine

Hašim Tači je prvi put postao glavni kosovski pregovarač u Briselu oktobra 2012. kada je obavljao dužnost premijera, tu funkciju je obavljao do marta 2014. i bio potpisnik Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa. Potom ga je u periodu od februara 2015. do kraja mandata 2017. zamenio tada takođe premijer, Isa Mustafa koji je, između ostalog, potpisnik sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Na čelu kosovske vlade Mustafu je zamenio potom Ramuš Haradinaj, koji po sopstvenom priznanju nije bio zainteresovan za dijalog, čime se opet otvorio prostor za Tačija kao vodećeg pregovarača.

To je bilo tako dok krajem 2018. nije došlo do sukoba na relaciji Haradinaj – Tači, a zbog Haradinajevog uverenja da je Tači sa predsednikom Vučićem i uz posredstvo albanskog premijera, Edija Rame, dogovorio razmenu teritorija.

U nastojanju da spreči sprovođenje takvog sporazuma, Haradinaj je najpre uveo takse od 100% na uvoz robe iz Srbije, a kasnije i predložio takozvani državni pregovarački tim sastavljen od lidera parlamentarnih stranaka Skupštine Kosova koji bi pregovaračku ulogu preuzeo od predsednika.

Ovaj tim su bojkotovale tada opozicione LDK i Samoopredeljenje (LVV). Dve partije, danas već bivši koalicioni partneri čija vlada je dogovarana skoro tri, a potrajala mesec i po dana, radile su krajem 2019. na obaranju Haradinajeve vlade koristeći kao jedno od političkih oružja Zakon o dijalogu koji je propisivao obaveze „državnog tima za dijalog“.

Upravo ovaj dvojac poslao je sporni zakon kosovskom Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti, a Ustavni sud je najpre suspendovao primenu, a onda i proglasio zakon neustavnim.

Međutim, pored osujećivanja pokušaja da Haradinaj preuzme kontrolu nad pregovorima, ista odluka o neustavnosti, odnosno delovi njene argumentacije, podstakli su novu raspravu.

Odlukom ustavnog suda navedeno je da predsednik „predstavlja jedinstvo naroda i da je legitimni predstavnik zemlje unutar i van zemlje“. I dok predsednik ima nadležnost da sprovodi zakon i politike, Vlada je ta koja ima „nadležnost da predlaže i sprovodi unutrašnju i spoljnu politiku“.

Mnogi na Kosovu su ovakvu formulaciju suda protumačili tako da propisuje da samo vlada može voditi pregovore.

Od ove odluke bilo je samo neuspešnih pokušaja približavanje prištinske i beogradske strane u pregovorima, pa nije bilo ni prilike da se ona sprovodi u praksi.

Von Kramon-Taubadel: Ko bi mogao ovo da mi rastumači?

Na Kohinu interpretaciju spornog dela programa vlade Avdulaha Hotija reagovala je noćas i izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo, Viola von Kramon-Taubadel.

„Ko bi mogao da mi rastumači šta ovo znači? Ko je na Kosovu zadužen za pregovore, za dijalog sa Srbijom? Mislila sam, da u skladu sa Ustavom, to treba da bude premijer. Zar on nije juče najavio da će predstaviti tim“, upitala je ona na Tviteru.

Povezani članci:

LDK i Samoopredeljenje šalju Zakon o dijalogu sa Srbijom na ocenu Ustavnom sudu

Kosovski Ustavni sud: Zakon o pregovaračkom timu neustavan

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.