Kosovski Ustavni sud: Zakon o pregovaračkom timu neustavan

Kosovski Ustavni sud ocenio je danas da su članovi Zakona br. 06/L-145 o dužnostima, odgovornostima i nadležnostima državne delegacije Kosova u procesu dijaloga sa Srbijom koji regulišu bitna pitanja i uređuju rad Pregovaračkog tima u dijalogu sa Beogradom, neustavni. Posledično, ocenili su da je i sam taj zakon u celini neustavan.

Sporni zakon usvojila je skupština Kosova u prvom razmatranju februara ove godine, a konačno je zakon usvojen u martu sa 58 glasova za i 3 uzdržana što je bio i minimum za ostvarivanje proste većine potrebne za usvajanje ovog zakona.

Međutim, i sam nacrt ovog zakona bio je oštro kritikovan od strane dela kosovske opozicije, u prvom redu od strane LDK u Samoopredeljenja. Ove dve partije nisu ni deo pregovaračkog tima čiji rad uređuje ovaj zakon. LDK i Samoopredeljenje su kasnije čak i uputili pismo visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Federiki Mogerini, kako bi ukazali na nelegitimnost tima u kom opoziciju predstavljaju dve partije sa neznatnom podrškom glasačkog tela, a kojima se, u isto vreme, protive dve opozicione partije koje su na parlamentarnim izborima 2017. osvojile 50 odsto glasova izašlih birača.

Ustavni sud: Pregovarački tim neustavan

Inače, poslanici Samoopredeljenja i LDK, Aljbuljena Hadžiu i Driton Seljmanaj su u ime trideset poslanika Skupštine Kosova 13. juna podneli zahtev Ustavnom sudu Kosova za ocenu ustavnosti članova 1, 2, 4, 10. (stav 4 podstavovi 1 i 2) i 11. (stav 3) Zakona br. 06/L-145 o dužnostima, odgovornostima i nadležnostima državne delegacije Kosova u procesu dijaloga sa Srbijom, prenosi RTK2.

Ustavni sud je ocenio da je zahtev prihvatljiv za razmatranje i prilikom razrade merituma zahteva našao da „državna delegacija koja je osnovana osporenim zakonom nije predviđena Ustavom i nije predviđena unutar oblika vladanja i podele vlasti. Kao takva, državna delegacija se ne može uključiti u uzajamno dejstvo podele, kontrole i balansiranja vlasti, odnosno u strukturu podele vlasti, kao što je utvrđeno članom 4. Ustava“, prenosi RTK2.

„Sud je dalje utvrdio da prenos nadležnosti ustavnih institucija na “poseban mehanizam” uspostavljen u osporenom zakonu predstavlja mešanje u vršenje nadležnosti institucija utvrđenih Ustavom i nije u skladu sa demokratskim vrednostima i vladavinom prava, utvrđenim članom 7. Ustava jer državnoj delegaciji dodeljuje funkcije koje nisu u saglasnosti sa ustavnim odredbama. Sud je takođe utvrdio da je ustavnim normama izričito predviđena obaveza u vezi sa vršenjem ustavnih nadležnosti u sferi spoljne politike za nadležne institucije i da se nadležnost za vođenje dijaloga sa trećom državom ne može nižim pravnim aktom, kao što je osporeni zakon, prenositi na državnu delegaciju kao „poseban mehanizam“, navodi se u saopštenju i dodaje se da je sud dalje utvrdio „da je  skupština Kosova dužna da nadgleda spoljnu politiku u okviru ustavnih nadležnosti predviđenih stavom 12 člana 65. Ustava“.

Sud je takođe naglasio da stav 1 člana 93. Ustava utvrđuje nadležnosti Vlade u “predlaganju i sprovođenju unutrašnje i spoljne politike zemlje”, dok stavovi 1 i 92 člana 94. utvrđuju da premijer, kao čelnik Vlade “predstavlja i vodi Vladu” i “savetuje se sa predsednikom o sprovođenju spoljne politike zemlje”.

„Shodno tome, Sud je zaključio da je predstavljanje u sferi spoljne politike dužnost ustavnih institucija Republike Kosovo. Ova nadležnost je utvrđena Ustavom i podrazumeva, pre svega, da svaki pregovor ili druga radnja koja se odnosi na zaključivanje međunarodnih sporazuma u ime Republike Kosovo mora biti u okviru ustavnih dužnosti koje imaju institucije Republike Kosovo. Sud je takođe zaključio da se nadležnost za postizanje međunarodnih sporazuma ne može prenositi ili transferisati sa ustavnih institucija na “poseban mehanizam“, kao što je predviđeno osporenim zakonom“, navodi se dalje u saopštenju.

Sud je na kraju jednoglasno odlučio da članovi 1. (stav 1), 2, 4, 10. (stav 4 podstavovi 1 i 2) i član 11. (stav 3) Zakona br. 06/L-145 o dužnostima, odgovornostima i nadležnostima državne delegacije Kosova u procesu dijaloga sa Srbijom nisu u saglasnosti sa stavovima 1, 2, 3 i 4 člana 4. [Oblik vladanja i podela vlasti], stavom 1 člana 7. [Vrednosti], stavom 12 člana 65. [Nadležnosti Skupštine], stavom 1 člana 93. [Nadležnosti Vlade] i stavovima 1 i 9 člana 94. [Nadležnosti premijera] Ustava i shodno tome, osporeni zakon je, u celini, nesaglasan sa Ustavom.

Šta stoji u nacrtu Zakona o dijalogu

Zakon o dijalogu namerava da definiše institucionalnu hijerarhiju i proces donošenja odluka u toku trajanja dijaloga. Predviđa mu se i lex specialis status, što znači da u slučaju neusaglašenosti sa nekim drugim zakonom, odredbe ovog zakona imaju prednost.

Zakon predviđa formiranje jedanaestočlanog tima koji mandat dobija od skupštine, i to prostom većinom, i koji je „jedini organ ovlašćen za upravljanje Dijalogom“.

Predviđa se i da deo tima bude i osoba iz civilnog društva, ali ovu osobu predlažu i konsenzusom biraju dva kopredsedavajuća tima, ne i skupština.

Tim ima pravo na formiranje radnih komisija koje bi se bavile specifičnim temama, a članovi ovih komisija mogu biti i politički predstavnici koje delegiraju parlamentarne stranke ili stručnjaci iz relevantnih oblasti.

Zakonom je predviđen i kontrolni mehanizam u vidu jedanaestočlanog ad hoc skupštinskog odbora koji bi nadgledao proces dijaloga i koji bi bio sastavljen od predstavnika svih parlamentarnih stranaka.

Pozicije pregovaračkog tima definisane su „državnom platformom“ i „pregovaračkom strategijom državne delegacije“. Ekskluzivno je pravo pregovaračkog tima da „objavljuje i prosleđuje“ postignute sporazume.

Neke od nadležnosti tima su da vodi proces dijaloga, da predstavlja Kosovo u dijalogu, koordiniše agendu dijaloga u skladu sa platformom zajedno sa „fasilitatorima dijaloga“, koordiniše sastanke sa predstavnicima drugih institucija (predsednik, premijer, predsedavajući skupštine, ministri), izveštava skupštini posle svakog sastanka, itd.

Takođe se eksplicitno zabranjuje učešće bilo koje druge institucije (predsednika, premijera, predsedavajućeg skupštine) na sastancima koje organizuje posrednik u dijalogu, osim ako nisu prisutni i oba ko-predsedavajuća pregovaračkog tima.

Zanimljivo je i da prema trenutnom nacrtu, svaku odluku kosovskih institucija prema Srbiji treba da usvoji i pregovarački tim.

Tim odlučuje sam u prisustvu polovine, plus jednog člana tima, a odluke se donose ili konsenzusom, ili 2/3 većinom ukoliko je nemoguće ostvariti konsenzus. Sastanci su po pravilu zatvoreni za javnost, osim ukoliko polovina članova ne zatraži da sastanak bude javan.

Povezani članci:

Priština: Odobrena platforma o dijalogu

Deo kosovske opozicije protiv Zakona o dijalogu – šta Zakon predviđa?