Dendijas: Nema novog iscrtavanja granica i oživljavanja starih carstava u regionu, Grčka za pravno obavezujući sporazum BG i PR

„Hvala Atini na podršci koju pruža integritetu i suverenitetu Srbije u pitanju Kosova i Metohije“, poručio je danas ministar spoljnih poslova Srbije, nakon sastanka sa svojim kolegom iz Grčke. Samo dan ranije zahvalnost Grčkoj izrazio je i predsednik kosovskog parlamenta, Gljauk (Glauk) Konjufca, zbog podrške ove zemlje u „važnim procesima“ i, kako prenosi RTK, izrazio uverenje da priznanje Kosova „nije daleko“. „Nema novog iscrtavanja granica i oživljavanja starih carstava“, poručio je danas u Beogradu gost sa Krfa uz opasku da zna koliko je Krf „blizak srcima Srba“. A grčka pozicija o Kosovu glasi: „Moramo da vidimo napredak kako bismo došli do pravno obavezujućeg sporazuma u skladu sa međunarodnim sporazuma i EU kao ključem“.

Šef grčke diplomatije, Nikos Dendijas, boravi danas u poseti Beogradu. On se sastao sa ministrom spoljnih poslova Srbije, Nikolom Selakovićem, sa kojim je, razgovarao o produbljivanju uzajamne saradnje i bilaterarnih odnosa, ali i da prenese političke poruke koje se tiču stabilnosti regiona i to posebno u svetlu rata u Ukrajini.

Zahvaljujući strateškom partnerstvu sa ovom zemljom, odlični odnosi zadržani su i tokom pandemije. Stavovi Srbije i Grčke su višestruko identični, a jedna drugoj su važne po više privredno – političkih pitanja, istakao je Selaković.

Kako je Selaković naglasio, Srbija i Grčka imaju identični stav po pitanju poštovanja međunarodnog prava i državnog subjektiviteta.

„Za nas je od prvorazrednog značaja stabilnost našeg regiona i u tom smislu Srbija i Grčka takođe dele identično mišljenje: očuvanje mira i stabilnosti nema nikakvu razumnu alternativu. Pogotovu u ovom trenutku potpunog prestrukturiranja geopolitičke arhitekture ne samo, Evrope već i čitavog sveta, opredeljenost za mir i stabilnost je od ključnog značaja“, rekao je Selaković.

Selaković se ujedno zahvalio Atini na podršci koju pruža integritetu i suverenitetu Srbije u vezi sa „prvorazrednim pitanjem“ za Srbiju – Kosova i Metohije.

„Osvrnuli smo se na pitanje dijaloga između Beograda i Prištine i afirmisali našu podršku dijalogu kao jedinom razumnom sredstvu za pronalaženje rešenja za postojeće pitanje, za pitanje Kosova i Metohije. Pokazali smo da se zalažemo za postizanje održivog i trajnog kompromisnog rešenja, zasnovanog na poštovanju i zadovoljenju interesa i Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji“, rekao je Selaković.

Razgovarali su o Otvorenom Balkanu, te se Selaković nada podršci Grčke za tu regionalnu inicijativu, na šta je Dendijas kasnije odgovorio da Grčka jeste zainteresovana da razgovara o toj temi, a da je na istu temu nedavno razgovarao i sa albanskim premijerom Edijem Ramom, te da Grčka „pažljivo prati“.

Svi sa Zapadnog Balkana su pozvani da učestvuju u njemu, a uveren je i da bi Grčka mogla da pronađe svoje mesto, dodaje Selaković.

Selaković je ujedno poručio da je za Srbiju kao državu na evropskom putu dragocena podrška procesima pridruživanja koju pruža Grčka i da ceni njeno aktivno zalaganje za proširenje EU i integraciju Zapadnog Balkana.

Sa druge strane, Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Grčke, kako je kazao, „na kopnu i na moru“, što je aluzija na trenutni spor između Grčke i Turske oko vazdušne i morske granice, koje se uzajamno optužuju za narušavanje ovog prostora.

Selaković je spomenuo da već uspostavljeni trilateralni format s Kiprom je jedan od načina jačanja saradnje i prevazilaženje problema, ali je u tom svetlu spomenuo i mogući kvadrilateralni format Srbije-Grčke-Severne Makedonije i Mađarske, te potencijalno Srbije-Grčke-Vatikana i Kipra.

„Mislimo da bi ti formati naročito doprineli učvršćivanju naših zajedničkih pozicija nizu pitanja koja su od značaja za čitav region“, naglasio je Selaković.

Nema novog iscrtavanja granica i oživljavanja starih carstava

A kad je u pitanju region, visoki gost iz Grčke u Beogradu je imao tri poruke za Srbiju:

„Region mora da ostane po strani od lažnih obećanja i moramo da se pozabavimo pitanjem revizionističkih sila koje hoće da vrate sat našeg regiona unazad kako bi oživele stara carstva i pokušale da ponovo iscrtaju mapu Balkana. To ne možemo da dozvolimo da se desi, te u vezi sa tim hteo bih da istaknem tri tačke. Prvo, Grčka je tu da obezbedi podršku i političku, a ukoliko je potrebno i tehničku, kako bi Srbija bila još bliže EU, a moguće u EU, kroz nastavak pristupnih pregovora. Mi smo uvek, bilo ovde, ili u Briselu, ili ma gde drugde isticali da je Srbija ključni partner EU. Cenimo vaše napore za reforme i pozivamo vas da nastavite sa napretkom u osnovnim poljima za ključ EU“.

„Drugo se tiče našeg regiona, koji mora da gleda u zajedničku budućnost a ne u prošlost i moramo da se pozabavimo izazovima ispred nas“, izneo je svoje poruke Dendijas.

„Razgovarali smo i Kosoovu i ponavljam našu poziciju o Kosovu: Moramo da vidimo napredak kako bismo došli do pravno obavezujućeg sporazuma u skladu sa međunarodnim sporazuma i EU kao ključem“.

Dendijas je potvrdio da se razgovor o regionu ticao i Bosne i Hercegovine. Ponovio je ono što je nedavno i u samoj BiH kazao; „Promena granica u BiH nije put napred. Grčka će pomoći da se pređu prepreke“.

Konačno, treća poruka ticala se upravo izgradnje regionalne stabilnosti povećanjem regionalne saradnje.

„Grčka ostaje posvećena da se te veze jače ojačaju i kroz bilateralne odnose sa dugoročnim saveznikom Grčke“, naglasio je.

I on je istakao da je Srbija važan partner Grčkoj, a danas je, neuobičajeno, govorio i o grčko-turskom sporu, odbacujući optužbe Turske, ali se istovremeno zahvaljujući i Srbiji na podršci.

Grčka je do sada uložila skoro tri milijardi evra u Srbiji, pretežno na jugu, stvorivši i 25,000 radnih mesta. Od 2001 do 2010, grčki investitori su bili drugi po ulaganju u Srbiji, ali je nastao pad sa pandemijom. Veze dve zemlje jake su i u oblasti energetske i vojne saradnje

Grčka je trenutno predsedavajuća u procesu saradnje u jugoistočmoj Evropi, te dva ministra uskoro u Solunu očekuje novi susret preko sastanka spoljnih ministara

Konjufca: Uveren sam da priznanje nije daleko

I dok se srpski ministar zahvaljuje Grčkoj na podršci integritetu Srbije po pitanju Kosova, predsednik kosovskog parlamenta, Gljauk Konjufca, koji je upravo završio svoju prvu zvaničnu posetu ovoj zemlji, poručuje da se uverio da priznanje „nije daleko“.

Konjufca je u Grčkoj održao više sastanaka sa visokim zvaničnicima ove države, a govorio je i u grčkom parlamentu.

U intervjuu za RTK Konjufca je izrazio zahvalnost za podršku Kosovu od strane Grčke, u „važnim procesima kroz koje je Kosovo prošlo i u težnjama, potput pristupanja EU, pa do liberalizacije viza za građane Kosova, ali i za članstvo Kosova u NATO“, prenosi RTK2.

„Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u SE i moramo se sastati sa svakom državom članicom SE, ne samo sa predstavnicima onih zemalja koje su nas priznale, već i sa onima koje nas nisu priznale“, naglasio je Konjufca.

Predsednik kosovskog parlamenta čak navodi da, za razliku od drugih zemalja koje nisu priznale Kosovo, Grčka ima pozitivniji pristup, te dodaje da kada su u pitanju odnosi sa ovom zemljom, Kosovo „ima sve osim formalizacije priznanja“.

„Dakle, kroz produbljivanje saradnje pokušavamo da dođemo do poslednjeg koraka koji je u stvari formalno priznanje Republike Kosovo od strane Grčke. A na osnovu posete koju sam imao ovde, prijema predsednika Tasulasa, ja sam zapravo uveren da priznanje nije daleko“, kazao je Konjufca.

Konjufca je juče tokom posete Grčkoj ujedno kazao da se „podršku svih, kojoj prethodi priznanje Kosova, treba posmatrati kao strateška investicija za budućnost, kao neophodan korak za održavanje mira i stabilnosti ali i za zajednički razvoj“.

Grčku je januara meseca posetila i kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala, odakle je, između ostalog poručila da bi priznavanje i poštovanje nezavisnosti Kosova od strane svih članica Evropske unije, uključujući Grčku, bio hrabar potez koji bi doprineo stabilnosti u regionu i šire.

Grčka je jedna od pet zemalja Evropske unije koje ne priznaju Kosovo i za sada nema naznaka iz ove zemlje da će do priznanja doći. Prištinski zvaničnici, međutim, u poslednje vreme sve češće pozivaju Grčku da načini ovaj korak.

Jedan od poslednjih poziva uputio je kosovski premijer pre svega nekoliko dana u Davosu, u okviru Svetskog ekonomskog foruma.

Početkom maja meseca priznanje je zatražio i zamenik kosovskog premijera, Besnik Bisljimi, na sastanku sa šeficom grčke kancelarije za vezu na Kosovu, Helenom Vakali.

„Sada je pravi trenutak da se Grčka pridruži većini zemalja EU i prizna nezavisnost Kosova“, poručio je na sastanku Bisljimi.

Početkom aprila takođe je Kurti na ekonomskom Delfi forumu u više navrata, odnosno na sastancima sa više grčkih zvaničnika, pozvao ovu zemlju da prizna Kosovo.

 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.