RSE: Opština Dečani pod istragom zbog imovine manastira Visoki Dečani

Foto: KoSSev

Izvor: Radio Slobodna Evropa (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; sinoćno izdanje)

Osnovno tužilaštvo u Peći pokrenulo je istragu protiv opštine Dečani zbog nesprovođenja odluke Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine, kojom je manastiru Dečani priznato vlasništvo nad 24 hektara zemljišta.

Pokretanje istrage za ovaj slučaj je za Radio Slobodna Evropa potvrdio glavni tužilac Osnovnog tužilaštva u Peći, Agim Kurmehaj.

„Da, započeli smo istragu. Procedura je kod nas, to sad mogu da kažem. U tom pravcu se preduzima nekoliko akcija“, kratko je rekao Kurmehaj.

Pokretanje istrage dolazi skoro devet meseci nakon što je Ustavni sud Kosova poslao pismo tadašnjem glavnom državnom tužiocu, Aleksandru Ljumeziju (Lumezi) u kojem se navodi da je „na Državnom tužilaštvu da preduzme mere“ zbog nesprovođenja presude, u skladu sa zakonskim nadležnostima.

Odluku Ustavnog suda za manastir Visoki Dečani, koji se nalazi oko 100 kilometara zapadno od Prištine, opštinski organi Dečana ne sprovode već šest godina. Prema njihovim rečima, ta 24 hektara zemljišta pripadaju društvenim preduzećima „Apiko“ i „Iliria“, koja se nalaze u ovoj opštini.

U različitim izjavama, zvaničnici centralnih i lokalnih vlasti, uključujući gradonačelnika Dečana Baškima Ramosaja, rekli su da je Ustavni sud svojom odlukom iz 2016. godine legalizovao odluku bivšeg lidera Srbije Slobodana Miloševića iz 1997. godine, preko kojeg je „oproštena zemlja manastiru“.

Radio Slobodna Evropa je nakon potvrde da je pokrenuta istraga od strane Pećkog tužilaštva, više puta pokušao da razgovara sa Ramosajem, ali je on u više navrata govorio da je zauzet sastancima.

Šta istraga može doneti?

Izvršni direktor kosovskog pravnog instituta (KLI), Ehat Miftaraj, kaže da je pokretanje ovakvih istraga od strane Državnog tužilaštva praksa kakva do sada nije bila.

Izrazio je sumnju da ova institucija ima pravni osnov za sprovođenje ovih istraga.

„Krivični zakonik Kosova i Zakonik o krivičnom postupku jasno definišu da institucija državnog tužioca ima pravo da pokrene ili pokrene istrage u slučajevima kada sprovođenje sudskih odluka redovnih sudova nije sankcinisano, ali u Krivičnom zakoniku Kosova ne postoji sankcija u vezi sa nesprovođenjem odluka Ustavnog suda“, kaže Miftaraj za Radio Slobodna Evropa.

U ranijoj izjavi za RSE, jedan od tvoraca Ustava Kosova, Arsim Bajrami, takođe profesor ustavnog prava, rekao je da u zakonu ili Ustavu ne postoji konkretna sankcija, krivična ili bilo kakva, za subjekte koji odbijaju da sprovedu odluke Ustavnog suda.

I bivši član Ustavnog suda Kosova, Kadri Krieziu, ranije je za RSE izjavio da je odluka Ustavnog suda „završena stvar“ i da institucije Kosova moraju da je sprovode.

Premijer Kosova, Aljbin Kurti, rekao je na konferenciji za novinare 1. juna da Vlada nije odgovorna i usprotivio se njenom sadržaju.

„Postoji bezbroj prekršaja“ od strane Ustavnog suda, rekao je Kurti i dodao da je stalno insistirao na pokretanju dijaloga sa glavnim sveštenicima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.

Sa druge strane, u reakciji na društvenoj mreži Fejsbuk, 30. maja, predstavnik Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, Iguman Sava Janjić rekao je da „ovaj nepošten odnos najbolje dokazuje nespremnost kosovskih institucija da poštuju svoje zakonske norme, elementarne verske slobode Srpske pravoslavne crkve“.

Pritisak na Kosovo

Od kada je Ustavni sud Kosova presudio u korist manastira Dečani, međunarodna zajednica je u više navrata pozivala na njegovu primenu, tražeći da se manastiru omogući da upiše 24 hektara zemljišta i šuma u ​​katastar.

20. maja, šest godina nakon donošenja odluke, države Kvinte uputile su slične apele Vladi Kosova.

„Sprovođenje zakona i poštovanje nezavisnosti pravosuđa su obaveze svih demokratski izabranih vlada. Takođe, oni su preduslovi za demokratsku konsolidaciju Kosova i njegovu integraciju u evropske i evroatlantske institucije“, naveli su tada iz Kvinte.

Evropski parlament je u aprilu saopštio da nesprovođenje presude Ustavnog suda „podriva posvećenost Vlade Kosova jačanju vladavine prava i poštovanju nezavisnosti pravosuđa“.

Američki Stejt department je u izveštaju o verskim slobodama u svetu, objavljenom 2. juna, pomenuo i pitanje imovine oko manastira Dečani, rekavši da je nesprovođenje odluke Suda „dovelo do razdvajanja komunikacija između Manastira i Vlade”.

Nesprovođenje odluke, prepreka na putu integracija?

Poslednjih dana se šuška da bi članstvo Kosova u Savetu Evrope moglo da bude uslovljeno primenom odluke Ustavnog suda o manastiru Dečani.

„Ako, na primer, Generalna skupština Saveta Evrope da preporuke i ako slučaj Kosova mora da bude odobren, onda sam siguran da će tu biti napisana primena odluke“, rekao je nemački ambasador u Prištini Jorn Rode u intervjuu za televiziju Klan Kosova.

Kurti je rekao novinarima 1. juna da Kosovo za sada nema informacija o takvom stanju.

Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Prištini, Afrim Hoti, kaže za Radio Slobodna Evropa da ne veruje da se ovo pitanje može postaviti kao uslov za članstvo Kosova u Savetu Evrope. Ali, kaže, u slučaju učlanjenja neizbežna je primena odluke.

„Čak i da ovo pitanje nije uslov, članstvo u Savetu Evrope znači da ćemo postati deo Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda i, shodno tome, imaćemo mogućnost da tužimo i tuženi smo pred Evropskim sudom za zaštitu prava“, kazao je Hoti.

On dodaje da bi članstvo Kosova u Savet Evrope dalo mogućnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi da tuži kosovske institucije zbog nesprovođenja odluke Ustavnog suda.

Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope 12. maja.

Savet Evrope, sa sedištem u Strazburu, u Francuskoj, je organizacija koja se fokusira na ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.