Priština: Ceremonija „Za našu slobodu“

Proslava u Prištini
Foto: Radio KIM

U centru Prištine počela je ceremonija obeležavanja 20. godišnjice dolaska NATO snaga na Kosovo. Veliki broj građana okupio se u centru Prištine, a među gostima su i Bil Klinton i Medlin Olbrajt. 

Ceremonija koja je nazvana „Za našu slobodu“ počela je intoniranjem kosovske himne i minutom ćutanja za „sve stradale tokom ratnih dešavanja“.

Prisustvuju joj najviši kosovski zvaničnici i predstavnici međunarodnih organizacija na Kosovu, te predsednik i premijer Albanije Iljir Meta i Edi Rama, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD-a Metju Palmer. Među gostima su i bivši predsednik SAD-a Bil Klinton i bivša državna sekretarka SAD-a Medlin Olbrajt.

 Hašim Tači odlikovao je Klintona Ordenom slobode

„Danas nakon 20 godina Kosovo je nezavisno. Mi smo bili zajedno, a Vaša i podrška SAD je bila ključna. Vi ste naš heroj i zahvaljujem Vam se u ime svih građana Kosova. Dodeljujem Vam odlikovanje Orden slobode. To je najveće priznanje koje se odrazilo na mir u čitavom regionu“, istakao je Tači, a zatim dodelio priznanje Klintonu.

Tači: „12. jun je dan kada smo ponovo rođeni“

Kosovski predsednik Hašim Tači prvi se obratio okupljenima. On je u svom obraćanju istakao da je 12. jun datum koji ujedinjuje sve građane Kosova, te da danas građani Kosova slave slobodu.

Tači je istakao da su na ovaj dan “građani Kosova ponovo rođeni, kao slobodni građani u jednoj slobodnoj zemlji”.

“Na Kosovu je utemeljena demokratija. Uspešno su održani prvi slobodni izbori, kako na lokalnom, tako i na centralnom nivou vlasti. Naučili smo da poštujemo prava svih manjina i brinemo o zaštiti ljudskih prava. Stvorili smo ekonomiju sa slobodnim tržištem. Omogućili smo strane investicije. Stabilizovali smo se kao društvo”, rekao je Tači.

„Dok god bude Kosova mi ćemo biti zahvalni na vašem civilizovanom stavu koji ste zauzeli u proleće 1999. godine. Bio je to pravedan stav i danas kao predsednik Kosova u ime institucija i građana sa najvećim i najdužnijim poštovanjem kažem vam hvala“, rekao je Tači.

Olbrajtova: Nikada vas nećemo zaboraviti

Medlin Olbrajt kazala je da je počastvovana što je danas na Kosovu i zahvalila Bilu Klintonu „na svemu što je učinio“. Istakla je da je intervencija na Kosovu 1999. godine bila ispravna.

“Naš savez je bio jedinstven i jak, i što je najvažnije, došli smo ovde zato što je naš cilj bio pravi i za dobrobit građana Kosova”.

Ona je kazala da se u poslednjih dvadeset godina na Kosovu dosta toga promenilo.

„Građani Kosova su uvek pokazivali svetu da su demokratska nacija. Građani su radili naporno da postave temelje demokratije. Vi ste stvorili nezavisne medije, nezavisno sudstvo. Konstruktivno ste radili sa međunarodnom zajednicom“, rekla je Olbrajtova i napomenula da će međunarodna zajednica uvek pratiti napredak Kosova.

„Nikada nećemo zaboraviti vas, sigurni smo da ćete imati uspeha“.

Klinton: Volim ovu zemlju

Građanima se obratio i bivši predsednik SAD-a Bil Klinton koji je rekao „da voli ovu zemlju“.

Da je za njega najveća čast što je bio uz građane Kosova u borbi za slobodu, kaže. Dodaje da je „Kosovo postiglo nešto izuzetno“, te da je novim generacijama podarilo „20 godina mira“.

„79 dana su mogla da dobiju ovaj rat, ali su samo građani Kosova mogli da dobiju ovaj mir“.

„Nisam želeo da 20. vek bude završen krvoprolićem, ali pokušali smo da zaustavimo nasilje u Bosni i na kraju sve to nije uspelo i pitao sam se da li ćemo dozvoliti da Kosovo bude sledeće polje etničkog čišćenja… Budite zahvalni na vašem dugom i teškom putu. Nije bilo povratka sistemskog nasilja, paljenja i rušenja kulturnih i verskih institucija. Prema tome čestitam svim građanima Kosova. Svakog dana mi biramo, da li želimo da živimo u budućnosti koja nam je potrebna“.

Izrazio je nadu da se „najkrvaviji vek u Evropi neće ponoviti“ i istakao da će SAD biti ovde bez obzira koja politička partija bude na vlasti.

Palmer: Vreme za sveobuhvatan sporazum

Pomoćnik državnog sekretara SAD-a Metju Palmer rekao je da je vreme da se postigne sveobuhvatni sporazum sa Srbijom, te da „obe zemlje treba da se orjentišu ka stabilnosti, napretku i bezbednosti.

Kako javlja novinarka RTV Kim, u centru Prištine okupio se i veliki broj građana. Oni nose zastave Kosova, Albanije i Sjedinjenih Američkih Država.

Kažu da je ovo „najsrećniji dan za njih“, te da predstavlja „spas za sve građane Kosova“.

Nešto ranije predsednik Kosova Hašim Tači odlikovao je bivšu državnu sekretarku SAD-a Medlin Olbrajt Ordenom slobode.

Haradinaj: Želimo da se pomirimo sa Srbijom

Prisutnima su se obratili i premijer Kosova Ramuš Haradinaj kao i predsednik skupštine Kosova Kadri Veselji.

Haradinaj je istakao da želi da se “pomiri sa Srbijom” i pozvao građane Srbije i Vučića da priznaju Kosovo.

„Dugo vremena je naš narod tražio slobodu. Generacije i generacije su se žrtvovale. Danas je Kosovo domovina svih nas koji ovde živimo Srba, Roma, Aškalija, Bošnjaka, Crnogoraca, Turaka i mogih drugih. Mir čine hrabri, a mi želimo da se pomirimo sa Srbijom“, poručio je Haradinaj.

Kadri Veselji je čestitao slobodu svim građanima Kosova.

„Danas su svi građani naše zemlje, gde god da žive, u mislima i srcu sa nama. Slavimo 20. godina slobode i podsećamo se žrtava koji su dali život za našu slobodu. Danas je poseban dan, dan koji će ostati u pamćenju naše nacije“, poručio je Veselji.

KoSSev: Dvadeset godina egzodusa

I dok političari u Prištini sa međunarodnim snagama proslavljaju dolazak NATO, u srpskoj javnosti je drugačija slika. Srbi imaju gorko sećanje na bombardovanje i proces podrške zapada kosovskoj nezavisnosti. U posebno loše utiske Srbi su smestili Bila Klintona, Medlin Olbrajt, Vilijema Vokera, Tonija Blera i Havijera Solanu, kao protagoniste direktnih akcija podrške bombardovanju tadašnje SRJ.

Na nekadašnjem jugoslovenskom vojnom aerodromu u blizini Kumanova 9. juna 1999, potpisan je vojnotehnički sporazum koji je označio kraj NATO bombardovanja na Saveznu Republiku Jugoslaviju. 

Dan po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kao međunarodno pravnu osnovu za rešavanje kosovskog pitanja, koja je i danas formalno na snazi, ali sa potpuno marginalizovanom ulogom UNMIK-a na terenu.

Federalne i srpske snage su se povukle, oko 700 000 Albanaca koji su bili proterani i napustili svoje domove tokom bombardovanja se vratilo za oko sedam dana. Istovremeno, sa povlačenjem vojske, policije i civilnih vlasti, oko dve trećine Srba sa Kosova i Metohije napustilo je domove. Usledio je period etnički motivisanih zločina prema preostalim Srbima.

Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost sa priznanjem preko 100 država, među kojima i najmoćnijih zapadnih zemalja. Sudski procesi u Hagu protiv srpskih vojnih i policijskih zvaničnika u vezi sa ratnim zločinima koji su se desili na KiM-u završeni su, uz osuđujuće presude. Specijalni sud za zločine koje su počinili pripadnici OVK tek je od skora započeo sa radom, i još uvek optužnice nisu podignute. Tema ratnih zločina u obe javnosti još je uvek tabu.

O različitim viđenjima 20 godina od ulaska NATO snaga čitajte u „20 godina slobode“, „20 godina egzodusa“ Đurić: Proslava u Prištini – ružan i ciničan „bal vampira”. O bombardovanju pre 20 godina, kao i onom što je prethodilo čitajte u posebnoj vesti Dve decenije od NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Zašto za kosovske Albance ovaj datum predstavlja „oslobođenje od Miloševićevog režima“ i „obustavu etničkog čišćenja“ čitajte u posebnoj vesti Bombardovanje SRJ 1999: Zaustavljanje genocida ili NATO Agresija.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.