Evropska komisija u najnovijem izveštaju za Kosovo posebno upozorava na rušenje privatnih objekata na severu, sprovođenje nepovratnih mera bez odgovarajućih pravnih garancija i postupanje kosovskih institucija dok su sudski sporovi još u toku. Komisija problematizuje i nadležnosti Kosovske policije prilikom pružanja pomoći javnim preduzećima u preuzimanju imovine i rušenju objekata. Komisija posebno ukazuje na probleme u zaštiti imovinskih prava na severu Kosova, gde su tokom prethodnih meseci rušene kuće, vikendice, hotel ‘Jezero’ i sala Svete Trojice na Gazivodama, kao i više desetina garaža u Severnoj Mitrovici.
Evropska komisija u Izveštaju za Kosovo za 2026. godinu, objavljenom 4. novembra, u dva odvojena dela dokumenta upozorava na ozbiljne nedostatke u zaštiti imovinskih prava na severu Kosova.
Već u uvodnom delu, posvećenom osnovnim pravima, Komisija konstatuje da nedavne akcije sprovođenja zakona na severu, uključujući rušenje privatnih objekata bez odgovarajućeg pravnog postupka, ukazuju na nedovoljno delotvornu zaštitu imovinskih prava.
„Nepovratne mere sprovode se dok su sudski postupci još u toku, što izaziva zabrinutost u pogledu pristupa delotvornim pravnim lekovima“, navodi Evropska komisija.
Međutim, najkonkretnije kritike nalaze se u poglavlju o imovinskim pravima, na 41. strani izveštaja.
Rušenja desetina objekata i sporna nadležnost policije
Komisija navodi da su jedno ministarstvo i javna preduzeća na severu Kosova izdavali naloge za iseljenje, a da su u jednom slučaju porušene desetine nepokretnosti koje su koristili dugogodišnji korisnici.
Takvo postupanje, prema Komisiji, izaziva zabrinutost zbog poštovanja propisanih procedura i zaštite imovinskih prava.
Posebno se ukazuje na sprovođenje nepovratnih mera bez odgovarajućih procesnih garancija i delotvornog pristupa pravnim sredstvima.
Komisija zatim izdvaja ulogu Kosovske policije.
„Pomoć Kosovske policije ovim javnim preduzećima u preuzimanju kontrole nad nepokretnostima i njihovom rušenju, bez odgovarajućih sudskih ili administrativnih odluka, takođe izaziva zabrinutost u pogledu obima nadležnosti policije“, navodi se u izveštaju.
Od kosovskih institucija zahteva se da obezbede puno poštovanje propisanog pravnog postupka, imovinskih prava i prava na delotvoran pravni lek.
Komisija posebno insistira na izbegavanju nepovratnih mera izvršenja dok su relevantni sudski postupci u toku.
Izveštaj, međutim, ne navodi pojedinačne objekte, imena vlasnika niti tačne lokacije rušenja.
Severna Mitrovica: „Trepča“ srušila više desetina garaža, opština podnela krivičnu prijavu
Rušenja na severu Kosova nisu bila ograničena na područje jezera Gazivode.
Još 22. aprila 2026. godine, uz asistenciju Kosovske policije, u Severnoj Mitrovici srušeno je više desetina garaža u blizini zatvora, na prostoru između pritvorskog centra i škole.
Akciju je sprovelo preduzeće „Trepča“, koje je tvrdilo da su objekti nelegalno izgrađeni na zemljištu u njegovom vlasništvu.
Reč je o garažama koje su tokom prethodnih decenija podizala fizička lica.
Opština Severna Mitrovica potom je podnela krivičnu prijavu protiv „Trepče“, navodeći sumnje na kršenje propisa o izgradnji i prekoračenje službenih ovlašćenja prilikom rušenja.
Upravo je ovo jedan od konkretnih događaja koji ilustruju problem na koji Evropska komisija upozorava – postupanje javnih preduzeća prilikom uklanjanja objekata, uz asistenciju Kosovske policije, i pitanje postojanja odgovarajućih pravnih odluka.
Pored sprovedenih rušenja, „Trepča“ je tokom avgusta nastavila da izdaje zahteve za oslobađanje drugih nekretnina na severu.
Obaveštenja su postavljana na poslovnim prostorima u Severnoj Mitrovici i Zvečanu, uključujući prostorije bivše Komercijalne banke, nekadašnje Pošte, apoteke i garaže.
U septembru je „Trepča“ preuzela posed nad prostorijama bivše Komercijalne banke u Zvečanu.
U ovim kasnijim slučajevima reč je o zahtevima za oslobađanje prostora i preuzimanju poseda, a ne o potvrđenim rušenjima svih navedenih objekata.
Gazivode: Rušenja od juna do septembra, sporovi o vlasništvu i zakonitosti postupka
Tokom leta na području jezera Gazivode, u opštini Zubin Potok, sprovedeno je više akcija rušenja objekata.
Prva rušenja započela su 26. juna u naselju Čečevo, nakon što je Javno preduzeće „Ibar-Lepenac“ od korisnika objekata zahtevalo oslobađanje parcela za koje je tvrdilo da pripadaju preduzeću.
Početkom jula srušena je i jedna porodična kuća, a 21. jula nastavljena je akcija na lokaciji sa 11 vikendica.
Jedan od vlasnika tada je za KoSSev potvrdio da su radnici „Ibar-Lepenca“ njemu i porodici, među kojima je bilo troje maloletne dece, ostavili svega pola sata da napuste objekat.
Vlasnici su tvrdili da poseduju ugovore sa „Srbijašumama“ o dugoročnom korišćenju zemljišta i osporavali zakonitost rušenja bez odgovarajućih odluka.
S druge strane, rukovodstvo „Ibar-Lepenca“ tvrdilo je da je reč o bespravno izgrađenim objektima na zemljištu kojim ovo javno preduzeće upravlja.
Tokom leta pokrenuti su i sudski postupci.
U pojedinim predmetima vlasnici su tražili privremene mere kako bi se sprečilo rušenje do okončanja sporova, ali su zahtevi odbijeni, dok su postupci o glavnoj stvari nastavljeni.
Među najpoznatijim slučajevima je rušenje hotela ‘Jezero’ na obali Gazivoda. Njegov vlasnik Aleksandar Jakšić osporavao je postupanje kosovskih institucija i pokrenuo postupak radi zaštite imovinskih prava, ali je objekat srušen pre konačnog sudskog razrešenja spora. Upravo na takvu praksu upozorava Evropska komisija, ukazujući da sprovođenje nepovratnih mera dok su sudski postupci još u toku dovodi u pitanje delotvornost sudske zaštite.
U Rezalima srušena i sala Svete Trojice
Rušenje je nastavljeno 4. septembra u selu Rezala. KoSSev je narednog dana na terenu potvrdio da je srušeno najmanje devet kuća i sala Svete Trojice, koju su meštani sami izgradili i u kojoj su se gotovo dve decenije okupljali povodom seoske slave.
Na terenu su tada, pored Kosovske policije, bili prisutni i predstavnici OEBS-a i EULEX-a.
Nekoliko dana kasnije, 9. septembra, u Međeđem Potoku porušeno je još šest vikendica, dok je sedma montažna prethodno bila uklonjena. Prema tadašnjem izveštavanju KoSSeva, ukupno je na području jezera Gazivode do tog trenutka porušeno oko 35 objekata.
U Međeđem Potoku postupak je vođen preko institucija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, za razliku od ranijih rušenja povezanih sa zahtevima „Ibar-Lepenca“.
EU tražila obustavu rušenja, pravnici upozoravali na postupak
Evropska unija je još tokom leta javno zatražila obustavu daljih rušenja na Gazivodama, izražavajući zabrinutost zbog nepoštovanja propisanih pravnih procedura.
Portparolka Evropske komisije Anita Hiper tada je poručila da nepovratne mere, uključujući rušenja, treba obustaviti dok nadležni sud ne donese konačne odluke o nerešenim zahtevima.
Slične nedoumice iznete su i u pravnoj analizi organizacije CASA, objavljenoj u septembru.
U njoj je ukazano na ozbiljne razloge za sumnju u procesnu zakonitost pojedinih rušenja, uz naglasak da eventualno vlasništvo javnog preduzeća nad zemljištem samo po sebi ne predstavlja ovlašćenje da bez propisanog postupka ruši objekte.
CASA je posebno otvorila pitanje postojanja pojedinačnih, obrazloženih i izvršnih odluka, njihovog dostavljanja vlasnicima i mogućnosti blagovremene sudske zaštite.
Komisija: Nepovratne mere ne smeju prethoditi sudskoj odluci
Evropska komisija postupanje kosovskih institucija prilikom rušenja objekata na severu razmatra u okviru zaštite osnovnih prava, posebno imovinskih prava, zakonitosti postupka i pristupa delotvornoj sudskoj zaštiti.
Komisija problem rušenja razmatra u okviru osnovnih prava, konkretno zaštite imovine, zakonitosti postupka i pristupa sudskoj zaštiti.
Posebnu težinu ima činjenica da je Komisija, pored postupanja ministarstva i javnih preduzeća, izričito otvorila pitanje nadležnosti Kosovske policije u takvim akcijama.
U dokumentu se zahteva da Kosovo poštuje imovinska prava i delotvornu pravnu zaštitu, uključujući uzdržavanje od nepovratnih mera dok su relevantni sudski postupci još u toku.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
