FOTO: Pacoli i Jahjaga dočekuju Klintona/ Behgjet Pacolli tviter nalog
Dan pred, kako se na Kosovu najavljuje, centralnu proslavu 20 godina od ulaska NATO trupa, posle tromesečnog rata sa tadašnjim jugoslovenskim snagama i bombardovanja SRJ, a na osnovu potpisanog sporazuma sa jugoslovenskim vlastima, u Prištinu su stigli počasni gosti – nekadašnji američki predsednik Bil Klinton i državna sekretarka Medlin Olbrajt. Društvene mreže kosovskih političara, ali i samih građana albanske nacionalnosti, preplavljene su snimcima, fotografijama i porukama dobrodošlice Klintonu i Olbrajt. Ovaj dvojac kosovska javnost vidi kao najzaslužnije za „oslobođenje“ od Srbije, „završetak Miloševićevog aparthejda“, „srpske okupacije i kolonizacije“ i spas od „genocida“, „etničkog čišćenja“ i „masakara“. Njihov dolazak je vodeća vest za kosovske medije, dok je na srpskoj strani drugačija slika.
„Dobrodošao nazad predsedniče“
„Pod vođstvom Bila Klintona, Medlin Olbrajt i Havijera Solane, NATO je ujedinio i dao narodu Kosova priliku da slobodno diše. Milion muškaraca, žena i dece, isterani sa svoje zemlje, vratili su se i izgradili moderno, slobodno i demokratsko Kosovo. Živela večno naša sloboda“ – poručio je kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli (Behgjet Pacolli) uz fotografiju ulaska NATO trupa, koje u špaliru sa obe strane pozdravljaju albanski građani.
Pacoli je inače, uz nekadašnju kosovsku predsednicu Atifete Jahjagu, dočekao Klintona na aerodromu.
President @BillClinton just landed in Pristina. He’s here to join the people of Kosovo in marking 20 years of freedom. While here, he will address the public, and meet with members of civil society and leadership.
U direktnoj poruci Klintonu Pacoli je naveo: „Dobrodošao ponovo predsedniče Bile Klintone. Kosovo je tvoja uspešna priča o izgradnji države. Tvoje vođstvo pre dvadeset godina protiv tiranina, a za slobodu i demokratiju, bilo je ključno za otvaranje novog poglavlja u istoriji čovečanstva“.
Klintonu je ovo četvrti dolazak na Kosovo, on ima svoj bulevar u Prištini, bistu, a postoji i butik koji nosi ime njegove supruge „Hilari“. Iako se najavljivao i dolazak nekadašnje državne sekretarke Hilari Rodam Klinton, to se nije dogodilo, jer joj je pre nekoliko dana preminuo brat.
I NATO / KFOR proslavljaju
U sedištu KFOR-a kod Prištine, danas su i KFOR i NATO takođe obeležili 20-godišnjicu ulaska svojih trupa na Kosovo. Uz komandanta KFOR-a, generala majora Lorenca Dadaria, događaju je prisustvovao i komandant južnog krila NATO-a Džejms Fogo, kao i najviši kosovski zvaničnici.
Dadario je kazao da kada razmišlja o Prištini od pre 20 godina, seća se „osećaja očaja i straha“, a da je KFOR „obezbedio sigurnost i slobodu kretanja“.
“Kao razultat toga, Kosovo je daleko drugačija zemlja od pre 20 godina. Kosovo je prešlo dvadesetogodišnji put mira i razvoja. Ovaj napredak nije dat besplatno. Tokom ovih 20 godina, više od 200 vojnika izgubilo je živote tokom službe u KFOR-u. Putovanje je puno izazova i još uvek postoje mnoge poteškoće koje treba prevazići. I kada pogledam iza sebe, ne vidim ljude koji pokušavaju da pobegnu, vidim građane koji su spremni da izgrade budućnost za svoju decu”, istakao je Dadario, preneo je RTV Kim.
Poručio je da još puno toga treba uraditi: “Vreme je da se svi ljudi na Kosovu opredele za trajno pomirenje, a to može da se postigne samo ako ostanemo verni viziji, ako se usmerimo ka budućnosti, ohrabreni pozitivnim dešavanjima i izbegavajući ukorenjenu retoriku”.
FOTO: Klan Kosova
„Intervencija NATO-a na Kosovu sa kojim su zaustavljeni genocid i etničko čišćenje, najplemenitije su vrednosti za slobodu i život. Na današnjoj proslavi dvadesetogodišnjice intervencije NATO-a i KFOR-a, sećamo se žrtava našeg naroda i NATO vojnika koji su se ujedinili u borbi za pravo“, poručio je kosovski premijer Ramuš Haradinaj, koji je ’99 bio jedan od vođa „Oslobodilačke vojske Kosova“.
FOTO: Fejsbuk, Ramuš Haradinaj
U čestitkama mu se pridružio i još jedan od tadašnjih OVK vođa a danas kosovski predsednik, Hašim Tači: „Na ovaj dan pre 20 godina, generali srpske vojske predali su se NATO-u. To je značio kraj genocida, slobodu za Kosovo i pobedu ljudskih prava iznad svega“.
Digitalna diplomatija
Na društvenim mrežama postoji i hešteg #Kosovo20YearsFee gde Albanci, aktivni u digitalnoj diplomatiji, postavljaju poruke o tome kako se Kosovo pre 20 godina oslobodilo od Srbije.
Preko društvenih mreža stižu reči zahvalnosti i nekadašnjem britanskom premijeru Toniju Bleru, koji se sada u javnosti povezuje kao savetnik vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani – Tonija Blera. On je svoje pratioce na društvenim mrežama dužim tekstom na Fejsbuku, i kraćom porukom na Tviteru podsetio na ulogu koju je odigrao 1999:
„Doneo sam odluku kao premijer 1999. da se Britanija pridruži snagama NATO-a da interveniše u konfliktu na Kosovu i spreči dalji gubitak života. Dok se sećamo izgubljenih života pre 20 godina, naša rešenost za trajni mir mora da se nastavi“.
In 1999, I took the decision as Prime Minister, for Britain to join NATO forces to intervene in the conflict in Kosovo & prevent further loss of life. As we reflect on the lives lost 20 years ago, our determination for lasting peace must go on -Tony Blair. https://t.co/ONgylB5qrppic.twitter.com/Al6Hi4EFsa
— Tony Blair Institute (@InstituteGC) 11 June 2019
Dvadeset godina egzodusa
I dok političari u Prištini sa međunarodnim snagama proslavljaju dolazak NATO, u Beogradu drugačija slika.
Dok se u Prištini bude održavala centralna proslava, u Beogradu se organizuje tribina „20 godina egzodusa Srba sa Kosova i Metohije“. Kako je najavljeno, na događaju koji organizuje Udruženje Srba sa Kosova i Metohije, govoriće direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić u Pres centru UNS-a, uz „prognana lica“ i neposredne svedoke događaja iz 1999. godine: novinari Svetozar Vlahović i Stojan Jovanović, doktor Slađan Timotijević, student Jefimija Đinović, advokat Živojin Jokanović, predstavnici porodica žrtava Dragica Božanić i Dragica Majstorović, kao i istoričar Predrag Marković.
Glavna vest za medije u Srbiji danas je obilazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića poplavljenim područjima. Predsednik obilazi ugrožena područja, raspituje se o stanju, razgovara sa građanima i nudi im pomoć.
Srpska javnost ima gorko sećanje na bombardovanje i proces podrške zapada kosovskoj nezavisnosti. U posebno loše utiske Srbi su smestili Bila Klintona, Medlin Olbrajt, Vilijema Vokera, Tonija Blera i Havijera Solanu, kao protagoniste direktnih akcija podrške bombardovanju tadašnje SRJ.
1999-2019.
Na nekadašnjem jugoslovenskom vojnom aerodromu u blizini Kumanova 9. juna 1999, potpisan je vojnotehnički sporazum koji je označio kraj NATO bombardovanja na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Sporazum je usledio nakon 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora, a potpisali su ga predstavnici tadašnje SRJ i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR), generali VJ, odnosno MUP-a, Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson.
Dan po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kao međunarodno pravnu osnovu za rešavanje kosovskog pitanja, da bi dva dana kasnije, 12. juna 1999. u ranim jutarnjim časovima, na KiM stigle prve ruske vojne trupe, iz sastava mirovnih snaga UN-a.
Federalne i srpske snage su se povukle, oko 700 000 Albanaca koji su bili proterani i napustili svoje domove tokom bombardovanja se vratilo za oko sedam dana. Istovremeno, sa povlačenjem vojske, policije i civilnih vlasti, oko dve trećine Srba sa Kosova i Metohije napustilo je domove. Usledio je period etnički motivisanih zločina prema preostalim Srbima.
Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost sa priznanjem preko 100 država, među kojima i najmoćnijih zapadnih zemalja. Sudski procesi u Hagu protiv srpskih vojnih, policijskih zvaničnika u vezi sa ratnim zločinima koji su se desili na KiM-u završeni su, uz osuđujuće presude. Specijalni sud za zločine koje su počinili pripadnici OVK tek je od skora započeo sa radom, i još uvek optužnice nisu podignute. Tema ratnih zločina u obe javnosti još je uvek tabu.
