Predstavnici Ministarstva za energetiku SAD sa Kućijem, „pet stubova“ buduće strategije

Buduća kosovska strategija za energetiku i diverzifikaciju resursa zasnivaće se na pet stubova: obnovljivim izvorima energije, resursima lignita, gasnim resursima, primeni efikasnih mera energetike i regionalnoj integraciji tržišta.

Posle sastanka sa Hotijem, predstavnici Ministarstva energetike SAD sastali su se danas i sa kosovskim ministrom ekonomije i životne sredine Bljerimom Kućijem (Blerim Kuçi).

Američku delegaciju predvodi prvi zamenik pomoćnika sekretara Odeljenja za energetiku, Metju Zais (Mattew Zais).

Kao i sa Hotijem, i sa ovim ministrom se razgovaralo, prema izvorima iz Prištine, o sprovođenju projekata dogovorenih u „sporazumu za normalizaciju ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije“, potpisanog 4. septembra u Beloj kući.

Kući je u svom saopštenju početni naglasak stavio na temu Gazivoda i diverzifikacije resursa.

Tako je u pogledu „Studije izvodljivosti za jezero Gazivode“, Kući predstavio „kratku istoriju Javnog preduzeća Ibar-Lepenac, koje od 1967. godine posluje i upravlja postojećom imovinom, uključujući jezero Gazivode“.

Jedna od tačaka sporazuma iz Vašingtona upravo se tiče Gazivoda i diverzifikacije:
„Obe strane su se složile da će sarađivati sa Ministarstvom energetike SAD-a i drugim odgovarajućim telima američke vlade na izradi studije o izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode/Ujmani kao pouzdanog izvora snabdevanja vodom i energijom“.
Isto tako, sporazumom su se dve strane složile da „diverzifikuju svoje snabdevanje energijom“.

Kući sada navodi da će se buduća strategija za energetiku i diverzifikaciju resursa zasnivati na pet stubova: obnovljivim izvorima energije, resursima lignita, gasnim resursima, primeni efikasnih mera energetike i regionalnoj integraciji tržišta.

On je obećao i konkretne projekte za sprovođenje ovih ciljeva, dok će Vlada Kosova u cilju sprovođenja vašingtonskog sporazuma, nastaviti sa „akcionim planom koji će koordinisati rad sa lokalnim tehničkim grupama“.

Mediji navode i da je Zais ponovio američku posvećenost podršci Kosovu, kako bi ono diverzifikovalo izvore energije, povećalo sigurnost snabdevanja i postepeni prelazak na održive izvore energije.

U međuvremenu, kako je javila prištinska Koha, kosovska vlada danas je donela plan primene vašingtonskog sporazuma od 16 tačaka, od kojih se, kako ovaj list piše, pozivajući se na dokument, 7. tačka odnosi na Gazivode.

„Kancelarija premijera i Ministarstvo ekonomije i zaštite životne sredine pružaju neophodnu saradnju američkom Ministarstvu za energetiku i drugim jedinicama vlade SAD uspostavljanjem radne grupe za studiju izvodljivosti, fokusirajući se na:
  • Utvrđivanje postojeće tehničke raspodele resursa jezerskih voda;
  • Istraživanje mogućnosti, ukoliko postoje, za poboljšanje jezerske infrastrukture, optimizaciju vodosnabdevanja, omogućavanje upotrebe u druge svrhe (npr. navodnjavanje, pijaća voda);
  • Obezbeđivanje toga da svaka preporuka ili predlog u studiji (izvodljivosti) ne bi trebalo da ugrozi postojeću upotrebu vode“, navodi se u planu od 16 tačaka.
S početka godine o termocentrali koja će da pokrene sledeću veliku industriju

Početkom ove godine u fokusu pažnje javnosti, kada je u pitanju tema energetike između Kosova i SAD, bilo je pitanje raskidanja ugovora za izgradnju termoelektrane u Obiliću – inače predizbornog obećanja Aljbina Kurtija, odnosno odluka ove kompanije u martu da obustavi gradnju.

Vlada Kosova je prethodno potpisala ugovor za izgradnju termoelektrane „Novo Kosovo“ sa američkom kompanijom „Contour Global“, ali je Svetska banka odbila da Kosovu odobri finansijska sredstva za izgradnju nove termoelektrane na Kosovu uz objašnjenje da ne finansiraju elektrane na ugalj. Energetska zajednica je čak pokrenula istragu zbog ugovora sa Contour Global-om, a zbog navoda ove institucije da su američkoj kompaniji ovim ugovorom dodeljene nezakonite subvencije.

Inače, podršku izgradnji ove kompanije davali su američki predstavnici na Kosovu, uključujući američku privrednu komoru na Kosovu i ambasadora Filipa Kosneta.

Tokom svoje posete Prištini u januaru američki izaslanik za dijalog Ričard Grenel, kazao je da želi da čuje šta još može da uradi da „dovede termocentrale koje će da pokrenu sledeću veliku industriju“.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.