Ukoliko Srbija želi da se priključi Evropskoj uniji ona, između ostalog, mora da se „suoči sa prošlošću i sa žrtvama“, a počinioci zločina sa pravdom“, posavetovala je Beograd kosovska predsednica, Vjosa Osamni. Ona je u Potsdamu kod Berlina i danas govorila o žrtvama rata na Kosovu. „Ubijeno je 13,000 nevinih civila, oko 25.000 žena je silovano kao ratno sredstvo genocidnog režima Miloševića, 125,000 kuća je pojedinačno spaljeno“, kazala je.
Kosovska predsednica učestvovala je ove nedelje na konferenciji o demokratiji i slobodi medija u Nemačkoj, na kojoj je još jednom uporedila Srbiju sa Rusijom za koju je kazala da druge zemlje u regionu vidi kao „privremene države“.
„Oni (Srbija) potpuno istim očima gledaju ne samo na Kosovo, već i na Crnu Goru, na Bosnu i Hercegovinu. Praktično, oni veruju da oni treba da odlučuju o našoj sudbini pošto su počinili genocid protiv našeg naroda“, poručila je Osmani.
Kaže da je to „apsolutno neprihvatljivo“ i da bi isto trebalo svi da kažu.
„Naročito zato što se Srbija nikada nije izvinila, nikada nije pokazala nikakvo kajanje, nije izvela počinioce pred lice pravde. Još uvek postoje bezbrojne masovne grobnice širom Srbije u kojima su nestala lica sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske… Nikada nije distancirala sebe, čak ni danas, od Miloševićevih – počinjenih zločina, jer je predsednik Srbije nekada služio kao ministar propagande Miloševiću, tako da tu nema iznenađenja“, naznačila je Osmani.
Sa druge starne osvrnula se na „savezništvo zapadnih zemalja ’98 i ’99“ do kojeg je došlo, kako bi se, tvrdi, na Kosovu spasili životi.
„Bili smo žrtve agresora čiji je cilj bio da istrebe naš narod jer smo pripadali drugoj nacionalnosti. Duboke rane iz rata su još uvek veoma prisutne. Za samo nekoliko meseci na Kosovu je ubijeno 13,000 nevinih civila, oko 25.000 žena je silovano kao ratno sredstvo genocidnog režima Miloševića, 125,000 kuća je pojedinačno spaljeno, ne bombama, toliko mnogo kulturnog nasleđa, toliko mnogo artefakata uništeno“, poručila je Osmani.
Kaže da je Kosovo „spaljeno do pepela“, te da je potom „izgrađeno ni iz čega, ali uz pomoć partnera“.
Osmani ujedno preporučuje Srbiji da, ukoilko želi da se priključi EU, da je, između ostalog, neophodno i da se „suoči sa prošlošću i sa žrtvama“, te da „počinioci zločina treba da se suoče sa pravdom“.
„Kao što biste i vi očekivali i ja bih rekla da nismo samo mi, već i Hrvatska koja je u EU i koja isto traži da Srbija otvori svoje arhive i kaže nam gde su nestale osobe, skoro 2000 nestalih osoba, mnogi od njih su mala deca – koji su još uvek nestali i koji se nalaze u masovnim grobnicama u Srbiji. Potrebno je da nam kažu gde su oni. To je pitanje ljudskog prava. Drugo, moraju da prestanu sa deljenjem medalja i promovisanjem generala i policijskih šefova koji su na Kosovu i u BiH i Hrvatskoj sprovodili masakre“, tvrdi kosovska predsednica.
Naznačila je da je je Kosovo tokom istorije pokazalo koliko je važno da ima prijatelje.
„Ono ‘ne bi preživelo’ 1999, da nije bilo savezništva demokratskih zemalja SAD, Nemačke i drugih zemalja koje su Kosovo podržavale, naglasila je.
Osvrnula se i na današnja dešavanja, gde je još jednom optužila Srbiju da iznova „sprovodi destabilizaciju regiona“.
Kaže da ono što se dešava na Severu Kosova „nije samo svađa između dve države“, već da je u sve to upletena i Rusija.
„To što se dešava na severu Kosova treba da se sagleda u geopolitičkom kontekstu apsolutnog ruskog uticaja na Srbiju. To je nesreća za sve nas u regionu, da se naš sused pretvorio u ruski proksi i da sprovodi ruske namere da destabilizuje Zapadni Balkan, jer se destabilizacijom Zapadnog Balkana oni bore protiv sistema koji je zasnovan na vrednostima, a to su Evropska unija i NATO. Boreći se protiv nas, oni se bore protiv svih vas. To nije problem dve zemlje koje se spore oko ličnih karata. Srbija igra na svaku melodiju koju Putin odsvira. Vučić igra po Putinovoj melodiji. To se dešava. On igra po Putinovom scenariju. I to je nesreća za sve nas jer tom vrstom tenzija ceo region vraća unazad“, ocenila je Osmani.
Šta kažu podaci FHP i drugih organizacija
Vjosa Osmani u svojim nastupima, redovno ističe „genocid“ uz Srbiju i iznosi cifre koje se razlikuju od onog što saopštava Fond za humanitarno pravo i ostale organizacije koje se bave inicijativama pomirenja i ratnih zločina.
Prema Fondu za humanitarno pravo i Fondu za humanitarno pravo Kosovo, koji su razvili bazu podataka u vezi sa ratnim dešavanjima – od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. ukupno je 13.535 osoba ubijeno ili nestalo tokom i u kontekstu oružanog sukoba na Kosovu, i to su popisane ukupne civilne i vojne žrtve stradale od strane srpskih snaga, OVK, i NATO bombardovanja (10.812 Albanaca, 2.197 Srba i 526 žrtava romske, bosanske, crnogorske i drugih nealbanskih zajednica).
Prema podacima FHP i FHP Kosovo, tokom NATO bombardovanja (20. marta do 14. juna 1999. godine) srpske snage su ubile 6.872 albanska civila. U istom periodu, pripadnici OVK su ubili 328 srpskih civila i 136 Roma i pripadnika drugih nacionalnosti. U sukobima između srpskih snaga i OVK poginulo je 1.204 pripadnika OVK i 559 pripadnika VJ i MUP-a Srbije (Među poginulim pripadnicima VJ/MUP-a 108 je bilo mlađe od 25 godina – većinom su to bili vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka).
Takođe, prema podacima FHP, u NATO napadima poginulo je 756 ljudi, i to 452 civila i 304 pripadnika oružanih snaga. Od ubijenih civila, njih 206 su bili srpske ili crnogorske etničke pripadnosti, 218 su bili Albanci, 14 Romi, a 14 civili drugih nacionalnosti. U bombardovanju je stradalo 275 pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) i MUP-a, i 29 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Ukupno 261 osoba ubijena je na teritoriji Srbije, 10 u Crnoj Gori, a 485 na Kosovu.
U periodu od 15. juna 1999. do kraja decembra 2000. godine, na Kosovu je ubijeno, oteto ili nestalo oko 1.257 ljudi (spominje se i cifra od nedavno – 1306). Od toga 717 Srba, 307 Albanaca i 233 Roma (spominje se i cifra od 273 Roma i drugij nacionalnosti), ovi zločini se uglavnom pripisuju OVK.
Od 2015. funkcionišu Specijalizovana veća Kosova u Hagu za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine započete ili izvršene na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. od strane ili protiv građana Kosova ili bivše SRJ. Trenutno, u toku su četiri postupka protiv osmorice optuženih.
Vlada Kosova je u februaru 2018. započela postupak registracije silovanih osoba. Prema podacima kosovske Komisije za proveru statusa žrtava seksualnog nasilja od kraja 2021. godine, do tada je nešto iznad 1.000 građana steklo je status žrtava seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu. Broj registrovanih do sada se smatra veoma malim u poređenju sa pomenutom cifrom od 20 hiljada žrtava seksualnog nasilja.
Prema kosovskom zakonu, žrtva seksualnog nasilja u ratu je osoba koja je preživela seksualno zlostavljanje i silovanje u periodu od 27.02.1998 do 20.06.1999.
Prema podacima UNHCR-a iz novembra 1999. godine, skoro 40% svih domova na Kosovu teško je oštećeno ili potpuno uništeno, a u brojkama je to: Od ukupno 237.842 domova, 45.768 je teško oštećeno, a 46.414 uništeno.
Fond za humanitarno pravo Kosova je pre dve godine upozorio kosovsku skupštinu da bude pažljiva u pravnim kvalifikacijama, s obzirom na to da ni posle 20 godina od okončanja sukoba ne postoji nijedna presuda kojom se zločini na Kosovu kvalifikuju kao genocid. Kosovske vlasti takođe još uvek nisu pokrenule međunarodni sudski postupak, iako naglašavaju da se za to pripremaju.
Takođe, koalicija REKOM smatra da je „pitanje nestalih u vezi sa ratom na Kosovu ekstremno politizovano“, da „političari i lideri udruženja žrtava povećavaju broj nestalih iz svoje etničke zajednice, da provladini mediji pojačavaju uverenje da su samo jedni žrtve a drugi ‘zločinci’, i da je potpuno izgubljena civilizacijska perspektiva i humanitarna dimenzija problema nestalih osoba“.
Šta je još Osmani kazala na konferenciji u Potsdamu:
Osmani tvrdi da Kosovo „nije slučaj secesije, već raspada bivše Jugoslavije“
Osmani: Srbija i Vučić igraju prema Putinovoj melodiji, zapad previše blag
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
