Osmani: Status Kosova nepovratno rešen, pokušavamo da nateramo Srbiju da primeni potpisano ali Zapad previše blag

Kosovo će krajem godine aplicirati za status kandidata u EU, tokom predsedavanja Češke, potvrdila je kosovska predsednica Vjosa Osmani, na panelu u Potsdamu. Svaka članica „treba da se ponosi“ kada ispred sebe na stolu bude ugledala njihovu aplikaciju, kaže.

Radi se o „naprednoj zemlji“, „svetioniku nade“ za region i šire. Slučaju sui generis, čiji je status „rešen nepovratno i jednom zauvek“, „konstitutivnoj jedinici“ bivše države iz koje je izašlo „disolucijom“ a „ne secesijom“, i čiju je „nezavisnost potvrdio“ Međunarodni sud pravde. Sve je ovo izlistala, stavljajući, kako je sama rekla, svoju kapu profesora međunarodnog prava. 

Pored ode Kosovu, uz pomoć svog moderatora, čuvenog bivšeg diplomate Volfganga Išingera, objasnila je ipak i prisutno zlo prema kojem je Zapad postao „previše blag“: „ruski proksi“ na zapadnom Balkanu, čiji predsednik „igra po taktu Putinove melodije“; zemlja u kojoj su „bezbrojne masovne grobnice“ nevinih civila „poubijanih širom bivše države“, koja je na Kosovu „počinila genocid“ a u kojoj ni danas „nema vladavine zakona, niti pravde“.

Da se „ponosi svaka članica EU“ sa prijavom Kosova za status kandidata 

„Svaka članica EU imaće ispred sebe fajl, jednu prijavu, za šta bi trebalo da budu ponosni. Treba da budu ponosni jer danas doprinose da se jedna zemlja danas prijavljuje za svoj status koja stvarno naporno radi na vladavini zakona, demokratiji, ljudskim pravima i drugim kriterijumima koje je odredila sama Evropska unija“, kazala je Osmani o prijavi Kosova za status kandidata u EU na konferenciji o demokratiji i slobodi medija u Potsdamu kod Berlina.

Navodeći da je pitanje kandidature za članstvo odvojen proces od vizne liberalizacije, skrenula je ipak pažnju na razočaranje stanovnika na Kosovu time što još uvek nema vizne liberalizacije za one koji imaju kosovske pasoše. Osmani je naglasila da se razočaranje ne odnosi na to što je EU u međuvremenu dala status kandidata Ukrajini, jer Priština podržava Ukrajinu, ali EU stavlja svoj kredibilitet na test kada je u pitanju Kosovo.

Dodala je da je svesna da se radi o dugotrajnom procesu, ali i da se nada da je nakon onog što se dogodilo 24. februara EU shvatila da je prihvat Zapadnog Balkana, njen geostrateški interes.

U suprotnom, naglasila je Osmani, bez mira i stabilnosti u regionu, neće biti mira i stabilnosti na celom kontinentu.

Time su se Osmani i bivši nemački diplomata Volfgang Išinger koji je moderirao njenim izlaganjem dotakli Srbije, odnosno Rusije. Išingerovom opaskom da Srbija „ne može da prihvati da postoji nezavisna nacija“, kada je Kosovo u pitanju, spominjući i predsednika Vučića, zamolio je Osmani da objasni situaciju.

„Srbija i Vučić igraju na svaku melodiju koju Putin odsvira“

„Hvala vam što ste to izneli i što ste to izneli odmah nakon razgovora o Rusiji i Ukrajini. Možda bih trebalo da odgovorim upravo istim ovim redom“, navela je ona pre nego je i dala odgovor.

„Rusija je zemlja koja veruje da može da govori drugima koliko nezavisni i suvereni mogu da budu, kako drugi treba da iskažu svoju volju kada odlučuju o međunarodnim organizacijama i slično. Praktično, ona druge zemlje u svom regionu vidi kao privremene države. Isto je sa Srbijom, apsolutno isto. Oni potpuno istim očima gledaju ne samo na Kosovo, već i na Crnu Goru, na Bosnu i Hercegovinu. Praktično, oni veruju da oni treba da odlučuju o našoj sudbini pošto su počinili genocid protiv našeg naroda. To je apsolutno neprihvatljivo i treba da bude apsolutno neprihvatljivo za sve. Naročito zato što se Srbija nikada nije izvinila, nikada nije pokazala nikakvo kajanje, nije izvela počinioce pred lice pravde. Još uvek postoje bezbrojne masovne grobnice širom Srbije u kojima su nestala lica sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske“, kazala je ona.

Rekavši sve ovo, istovremeno je navela da je „zato kontekst veoma bitan“. A kontekst, prema njenom viđenju je to da se Zapad „ponekad zaglavi u onome što ovih dana nazivamo ’dvostranost’“ i to da je Srbija „ruski proksi“.

„Pozivi ‘obema stranama’ za deeskalaciju, pozivi ‘obema stranama’ da se ne sukobljavaju, pozivi ‘obema stranama’ da učine ovo ili ono. Ono što se dešava na severu Kosova nije samo svađa između dve države. To što se dešava na severu Kosova treba da se sagleda u geopolitičkom kontekstu apsolutnog ruskog uticaja na Srbiju. To je nesreća za sve nas u regionu, da se naš sused pretvorio u ruski proksi i da sprovodi ruske namere da destabilizuje Zapadni Balkan, jer se destabilizacijom Zapadnog Balkana oni bore protiv sistema koji je zasnovan na vrednostima, a to su Evropska unija i NATO. Boreći se protiv nas, oni se bore protiv svih vas. To nije problem dve zemlje koje se spore oko ličnih karata. Srbija igra na svaku melodiju koju Putin odsvira. Vučić igra po Putinovoj melodiji. To se dešava. On igra po Putinovom scenariju. I to je nesreća za sve nas jer tom vrstom tenzija ceo region vraća unazad. Naravno, uprkos činjenici da se Srbija nikada nije izvinila i nikada nije isporučila pravdu žrtvama Miloševićevog režima, nikada distancirala sebe, čak ni danas, od Miloševićevih – počinjenih zločina, jer je predsednik Srbije nekada služio kao ministar propagande Miloševiću, tako da tu nema iznenađenja“.

Status Kosova „nepovratna realnost“, Srbija da primeni šta je potpisala

Kontekst je i to da je na drugoj strani: „Uprkos svemu tome, Kosovo pružilo ruku saradnje“.

„Seli smo za sto i učestvujemo u dijalogu već evo 12 godina. Pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, a Međunarodni sud pravde rekao da je ta nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom, bilo je vreme da sednemo zajedno sa Srbijom i razgovaramo. Ne o statusu Kosova, to je rešeno jednom i zauvek. To je nepovratna realnost, već da govorimo o stanju naših bilateralnih odnosa kao dve nezavisne zemlje. Da raspravimo pitanja poput diploma, ličnih karata, priznavanja dokumenata“, kazala je Osmani.

Ponovo na drugoj strani i bez obzira na sve što je potpisano tokom ovih 12 godina, Srbija većinu toga nije primenila, tvrdi.

„Sada pokušavamo da nateramo Srbiju da primeni to što je potpisala. Na primer, pitanje električne energije, ličnih karata, registarskih tablica, jer se Srbija sa tim sama složila da to prizna. Međutim, kada to pokušamo da primenimo, pogodite šta – opet – oni doteraju tenkove na granice. Dođe ruski ambasador iz Beograda da blagoslovi te tenkove da mogu da napadnu Kosovo. Nedavno je prikazan dokumentarac na ruskoj državnoj televiziji u kome se ohrabruje Srbija da, kako oni kažu, povrati Kosovo ratom, zbog problema oko registarskih tablica automobila“.

Zapad previše blag prema Srbiji

Od međunarodne zajednice zatražila je pomoć da se Kosovo „odbrani od takve Srbije“.

„Mislim da treba da nam pomognete da odbranimo ne samo ono što smo mi postigli, ne samo naše granice i naš teritorijalni integritet, već da odbranimo ono što smo zajedno izgradili, jer oni idu na to“, kazala je dalje.

Na pitanje Volfganga Išingera da li je međunarodna zajednica „previše blaga“ prema Srbiji, Osmani je potvrdila.

„Da, to kažem i mislim da je ekstremno opasno ne samo zbog nas, već pre svega zato što je mnogo toga u ulogu“.

Navela je primere, kako ih ona vidi:

„Ujutru, Srbija puca na našu pograničnu policiju, a uveče, Vučić priča o miru. Ujutru spale granične prelaze, centralne kancelarije, popodne, on govori o miru. On zaista govori o miru, EU, ali nikad ne primeni razgovor. A dokaz je tako jasan u očima EU. On unese ogromno vojno naoružanje na Kosovo, naoruža manjinsku zajednicu na Kosovu, stvorio je finansije i politički gura ilegalne strukture koje su sada na crnoj listi Ministarstva finansija SAD, ljudi povezani sa međunarodnim kriminalom, ali uprkos svemu tome, još uvek EU veruje da je Vučić na evropskoj stazi“.

Navela je kao ono što vidi kao dokaze i to da nije usvojio sankcije protiv Rusije, da su biznisi koji su pod evropskim i nemačkim sankcijama iz Rusije u Srbiji sada, kako tvrdi, „pronašli utočište“, citirajući čak i brojku. Navela je primer ruskog humanitarnog centra, rekavši da se nalazi „na granici sa Kosovom“, te da su iz SAD, potvrdili da se radi „o špijunskom centru“, takođe i da je u Beogradu otvorena „ruska odbrambena kancelarija“, a tu su i veze sa Kinom, Iranom, itd…

„Praktično, na jednoj strani je Kosovo, zemlja koja je 100 posto u savezništvu sa EU, a na drugoj strani je Vučić koji pokušava da ide putem ka Moskvi, i ka EU, pokušavajući da ide obema stazama. Ne može se ići dvema stazama, posebno kada su one jedna od druge toliko udaljene“, naglasila je Osmanijeva.

Evropsku uniju je tako posavetovala da uče iz istorije o tome kako se ponašaju autokrate, te da EU treba da bude što direktnija prema Srbiji.

Više će joj pomoći tako, da se udalji od Putina, ali ako joj budu udovoljavali, Srbija će biti bliže Rusiji, čime se, prema njenom mišljenju, nanosi šteta celom regionu, znajući za ruske namere da destabilizuje region.

Iz davanja saveta je ipak izuzela zemlje članice koje razumeju situaciju, ali se njena poruka odnosila na EU kao strukturu.

U odgovoru na pitanje o tome kako vidi ulogu NATO-a na Kosovu, pohvaljujući KFOR, pre svega zbog problema „na granici sa Srbijom“, ipak je naglasila da bi NATO pomogao više kada bi Kosovo i bilo primljeno tamo, ali, ponovo se pojavljuje problem četiri zemlje koje ne priznaju Kosovo. Takođe, Kosovo nije ni član Partnerstva za mir, ali „pogodite šta, ko je članica u njemu – Srbija“, koja NATO smatra neprijateljem i pre dva dana je to rekla, objasnila je.

I dok joj je Išinger odao kompliment da „sofisticirano“ nije spomenula tzv. pet nepriznavača, iznevši i sam kritike ka takvom stavu iz Evrope, te pitavši je šta ostali „mogu da urade da pomognu Kosovu“, Osmani je odgovorila da, osim toga što su članice EU uradile pravu stvar priznajući Kosovo, mogu da pomognu tako što će ubediti pet ostalih članica da donesu takvu odluku što je pre moguće, jer „nemaju šta da izgube“.
Naprotiv, Osmani smatra, dobiće „kredibilnog partnera“ unutar severnoatlantskih institucija.

„Razumemo da smo mala zemlja ali imamo jak glas, imamo priče koje možemo reći na međunarodnoj sceni“, kazala je Osmani dodajući i to da:

„Nepriznavanje Kosova ne treba da ih zaustavi od toga da od ostalih zapadnih zemalja traže da se u potpunosti svrstaju za sankcije protiv Rusije i da ne pomognu Putinu da vodi ovaj neisprovociran rat protiv Ukrajine“.

Učesniku iz Gruzije koji je bio u publici se nakon pitanja zahvalila na njegovoj „predikciji da će Gruzija i Kosovo u Evropskoj uniji biti pre Srbije“.

Istinski se nada da će Srbija pre nego što uđe u EU, „to stvarno i da želi“, „na isti način kako to narodi Kosova, Gruzije i Ukrajine i Moldavije žele“.

„Jer ukoliko bude želela (Srbija), onda će shvatiti da postoje određene vrednosti koje treba da ispune, kao što je vladavina zakona. Praktično, nema vladavine zakona u Srbiji sada, postoji visok nivo korupcije, nema pravde, nema civilnog društva, nema slobode medija. Ali jedan veoma važan aspekt jeste suočavanje sa prošlošću, suočavanje sa žrtvama, počinioci zločina treba da se suoče sa pravdom. Kao što biste i vi očekivali i ja bih rekla da nismo samo mi, već i Hrvatska koja je u EU i koja isto traži da Srbija otvori svoje arhive i kaže nam gde su nestale osobe, skoro 2000 nestalih osoba, mnogi od njih su mala deca – koji su još uvek nestali i koji se nalaze u masovnim grobnicama u Srbiji. Potrebno je da nam kažu gde su oni. To je pitanje ljudskog prava. Drugo, moraju da prestanu sa deljenjem medalja i promovisanjem generala i policijskih šefova koji su na Kosovu i u BiH i Hrvatskoj sprovodili masakre“.

Tako bi Kosovo, kao „zemlja u EU, zatražila od Srbije da uradi isto ono što bi druge zemlje zatražile“, objasnila je Osmani šta bi – kad bi.

„Kosovo nije slučaj secesije, već disolucije bivše Jugoslavije“, Međunarodni sud kazao „u skladu sa međunarodnim pravom“ 

S druge strane, na pitanje gošće iz Jermenije šta sprečava Kosovo da prizna Jermencima pravo na samoopredeljenje, Osmani navodi da „pre svega, pre toga – i Azerbejdžan i Jermenija treba prvo da priznaju nezavisnost Kosova“.

A onda je, kako kaže, stavila svoju kapu univerzitetskog profesora međunarodnog prava, da bi rekla sledeće:

„Kosovo nije slučaj secesije, to je bio slučaj disolucije (ex Ju, prim.red). I tu je velika razlika. Kosovo je imalo dvojni status u okviru bivše Jugoslavije. Bila je to konstitutivna jedinica unutar Jugoslavije, upravo sa istim pravima u to vreme, kao što su to imale Republike u Ustavu Jugoslavije. I pod tim pravima je takođe bilo i pravo na samoopredeljenje na sopstveni status u slučaju da Jugoslavija prođe kroz proces disolucije“.

Tvrdi i da „naravno – međunarodni sud pravde razjašnjava da slučaj Kosova ne može da se poredi sa ostalima“, i da je Kosovo „sada slučaj dela međunarodnog prava“.

Sa aspekta ljudskih prava, kako tvrdi, narod Kosova pokazuje simpatiju, solidarnost, podršku svim ljudima širom sveta koji su žrtve zloupotrebe ljudskih prava.

„Ne biramo teritorije, ne pokazujemo samo solidarnost za one koji žive na ovoj teritoriji, onoj teritoriji, ovoj zemlji, onoj zemlji. Pokazujemo solidarnost svakome ko je žrtva zloupotrebe ljudskih prava, jer smo to osetili na našoj koži. Znamo kako je kada nemate pravo da živite u svom domu, kada vas izbace iz svog doma, da postanete izbeglica, da izgubite sve što imate, ali najvažnije, kako da izgubite ljude koje volite zbog proste činjenice jer ste različite nacionalnosti od agresora“, još je rekla.

Pa se stvarno nada, kako je dodala, da će biti mira za sve ljude koji žive oko Nagornjo Karabaha, te da će doći dan kada će Kosovo sesti pored Jermenije, Azerbejdžana i ostalih zemalja u međunarodnim organizacijama.

Onda je nastavila o Kosovu: „Još uvek pokušavamo da postanemo članica UN i ostalih međunarodnih organizacija, uključujući i organizacije o ljudskim pravima koje bi nam pomogle da povećamo nivo zaštite ljudskih prava“, kazala je Osmani, dodajući i to da Kosovo „nije zemlja koja ne pokazuje saosećanje prema ostalima koji prolaze kroz pitanje kršenja ljudskih prava“.

Ipak, kako je ponovila:

„Ne može se napraviti poređenje jer slučaj Kosova nije pitanje secesije, a kada je pitanje nezavisnosti – Međunarodni sud pravde je apsolutno rekao da je u skladu sa međunarodnim pravom.

Oda Kosovu

„Zemlja mladih, najmlađa zemlja“, sa više od 50 posto stanovnika mlađih od 25 godina i dve trećine mlađih od 35, opisala je Kosovo danas.

„Kosovo danas je uspostavljena demokratija, napredna zemlja i svetionik nade za region i šire. Ono je otelotvorenje onog što demokratski svet može da postigne kada ustanu zajedno da brane vrednosti slobode, demokratije i ljudskih prava. To je Kosovo danas, više od 14 godina nakon proglašenja nezavisnosti“, kazala je Osmani.

Kosovo predstavlja još nešto, a to je upravo „važnost savezništva“ o čemu je više puta govorila, kritikujući Srbiju kao ruskog saveznika i pohvaljujući sebe kao zapadnog.

Podsetila je na savezništvo zapadnih zemalja ’98 i ’99 da bi se na Kosovu spasili životi a isto tako danas, iste te vrednosti unose se i za Ukrajinu.

Priznajući da se Kosovo danas suočava sa ekonomskim poteškoćama, kao i ostali njihovi partneri – visokom inflacijom i energetskom krizom, ipak, je nastavila sa hvalospevom:

„Istrajnost naroda Kosova je apsolutno neupitna, i to je zato što narod koji predstavljam je pokazao istrajnost tokom čitave istorije. Bili smo žrtve agresora čiji je cilj bio da istrebe naš narod jer smo pripadali drugoj nacionalnosti. Duboke rane iz rata su još uvek veoma prisutne. Za samo nekoliko meseci na Kosovu je ubijeno 13,000 nevinih civila, oko 25.000 žena je silovano kao ratno sredstvo genocidnog režima Miloševića, 125,000 kuća je pojedinačno spaljeno, ne bombama, toliko mnogo kulturnog nasleđa, toliko mnogo artefakata uništeno. Praktično, Kosovo je spaljeno do pepela, pa smo našu zemlju izgradili ni iz čega, ali uz pomoć naših partnera“.

Što je dovodi upravo do toga da je Kosovo tokom istorije pokazalo koliko je važno da ima prijatelje. Ono „ne bi preživelo“ 1999, da nije bilo savezništva demokratskih zemalja SAD, Nemačke i drugih zemalja koje su Kosovo podržavale, naglasila je.

Upravo je to savezništvo Kosovo učinilo „ponosnim“, jer je „demokratski svet nastavio da podržava Kosovo“:

„Na svakom sledećem koraku, dok smo izgrađivali državnost, dobijali priznanje, ostvarivali članstvo u međunarodnim organizacijama“, ređala je uspehe.

Zato danas Kosovo pozdravlja mogućnost da to može da vrati: „Bili smo prva zemlja koja je SAD kazala ‘da’ u prihvatu avganistanskih izbeglica i bili smo prva zemlja na Zapadnom Balkanu da se u potpunosti pridružimo savezu u uvođenju sankcija EU Rusiji. Sto posto smo svrstani sa EU, iako još uvek nemamo status kandidata. Bez obzira na to koliko je možda teška staza za prijem u EU, ne postoji ništa što nas može odvući sa te staze. To je naša vizija, sudbina i da budem sasvim jasna, ne prepuštamo se samo tome da to bude sudbina, već naporno radimo za to“.

Tvrdi da institucije posebno naporno rade poslednjih godinu i po dana u reformama vladavine zakona i da se one dalje razvijaju u „jačanju demokratije“, jer primećuje „demokratija je projekat koji se nikad ne završava“.

Konferencija je održana u Potsdamu kod Berlina, naslovljena je kao konferencija o demokratiji i slobodi medija M100 Sansusi kolokvijum u Potsdamu.