Lajčak: Razgovor sa Bisljimijem prvi sledeći korak – ostaju mnoga politička pitanja, potrebni razgovori

Miroslav Lajčak
FOTO: KoSSev

„Ostaju mnoga politička pitanja i biće potrebni dodatni razgovori u danima koji dolaze“, poručio je večeras izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, komentarišući prošlonedeljnu rundu dijaloga u Briselu o uredbi CBK, koja je završena bez javno vidljivih rezultata.

Miroslav Lajčak oglasio se večeras sa još jednim prošlonedeljnim pregledom svojih aktivnosti.

Učestvovao je na Forumu diplomatije u Antaliji u Turskoj, održao predavanja na Evropskoj diplomatskoj akademiji u Brižu u Belgiji, međutim, glavni događaj bio je sastanak delegacija Beograda i Prištine u Briselu.

Reč je o sastanku koji je održan u vezi sa Uredbom centralne banke Kosova, odnosno načinom primene i posledicama.

Lajčak je danas izneo gotovo identičnu poruku kao i nakon ovog sastanka.

„Glavna tačka mog dnevnog reda u Briselu prošle nedelje bio je sastanak između predstavnika Kosova i Srbije o pronalaženju odgovora na otvorena pitanja o nedavnoj odluci Centralne banke Kosova o gotovinskom poslovanju – tačnije pitanje pružanja pomoći Srbije ljudima koji žive na Kosovu. Pozdravio sam posvećenost obe delegacije da se konstruktivno angažuju u pronalaženju održivog rešenja za pogođene zajednice. Sastanak je bio važan prvi korak; međutim, ostaju mnoga politička pitanja i biće potrebni dodatni razgovori u danima koji dolaze“, poručio je Lajčak.

Danas međutim, iznosi i jednu novu informaciju.

„Zbog toga ću kao prvi sledeći korak imati nastavak razgovora sa prvim zamenikom premijera Kosova i glavnim pregovaračem Besnikom Bislimijem“, saopštio je Lajčak.

Prošlonedeljna runda dijaloga u Briselu je, barem zvanično, završena bez konkretnog rezultata, odnosno rešenja za novonastalu krizu nastalom nakon donošenja Uredbe CBK kojom se dinar izbacuje iz platnog prometa.

Priština se protivi da o ovoj temi, koju vidi kao „unutrašnje pitanje“, razgovara u okviru dijaloga, te je, umesto upravo Besnika Bisljimija, u Brisel poslala delegaciju CIK-a, koja je nakon sastanka poručila da su razgovarali o tehničkim rešenjima za transfer sredstava iz Srbije bankarskim kanalima.

Srpska strana, koja, sa druge strane, traži da se o ovoj temi razgovara na nivou pregovarača, „jer je reč o političkom pitanju sa političkim posledicama“, nakon sastanka je u više navrata poručivala da je ostanak i nastavak poslovanja banke Poštanska štedionica deo rešenja problema oko dinara.

Evropska unija takođe smatra da u Briselu treba razgovarati o političkim pitanjima, odnosno, Lajčak je i nakon sastanka poručio da su „mnoga ostala bez odgovora„, i da su potrebni novi razgovori.

Američki ambasador na Kosovu, Džef Hovenijer, potom je, jasnije nego Evropska unija, pozvao Prištinu da na sledećim sastancima u Briselu pošalje predstavnika kosovske vlade kako bi se pronašlo rešenje za novonastalu situaciju, jer je, kako je kazao, način primene uredbe tema za dijalog, zbog direktnog uticaja na srpsku zajednicu.

U traganju za rešenjem Hovenijer je ujedno pozvao na to da se konsultuje Srbija, odnosno „da ima svoj glas“ za to kako će da pruži podršku Srbima, što joj je zagarantovano Ahtisarijevim planom.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.