Petković iz Brisela: Ključno da rešenje o dinarima uključi dalje funkcionisanje Poštanske štedionice na KiM

Banka Poštanska Štedionica je deo rešenja, poručio je danas iz Brisela, direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković. 

Završena je nova runda dijaloga Beograda i Prištine pod posredstvom Evropske unije, prva nakon Uredbe Centralne banke kojom se zabranjuje korišćenje dinara na Kosovu.

Besnik Bisljimi, na ovom se sastanku nije pojavio, kako je i ranije izjavljivao – jer pitanje dinara i Uredbe CBK, kako on kaže, nije deo dijaloga. Iz Prištine su u Brisel došli predstavnici Centralne banke Kosova.

Prvo su se delegacije Beograda i Prištine odvojeno sastale sa evropskim izaslanikom za dijalog, Miroslavom Lajčakom.

Sa druge strane, u beogradskoj delegaciji ovom su sastanku prisustvovali predstavnici Ministarstva finansija, ali i Poštanske štedionice, jedine banke čije filijale i dalje posluju na Kosovu.

Zbog toga je danas srpska strana, kaže Petković, posebno insistirala na tome da upravo ova banka nastavi da funcioniše na Kosovu.

„Preko nje idu sva plaćanja za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji. Tu ne idu samo plaćanja za Srbe, već i za srpske institucije – škole, vrtiće, bolnice. Ako oni nemaju mogućnosti za plaćanje materijalnih troškova, postavlja se pitanje kako će opstati“.

Nije tačno, tvrdi, to što su iz CBK danas u Briselu govorili – da Komercijalna banka ima više računa koje su otvarali Srbi u odnosu na Poštansku štedionicu.

„Preko 55,000 je računa korisnika u Poštanskoj štedionici, preko kojih ide sve ono što se odnosi na razna plaćanja i na materijalne troškove prema insitucijama, ali i plate, penzije, socijalna davanja, stipendije itd. Sve to jasno pokazuje da oni ni ne znaju detalje u vezi sa platnim prometom Srbije, već je reč o čisto političkoj odluci sa ciljem proterivanja Srba sa KiM“, ističe.

Iz Poštanske štedionice su danas morali da budu prisutni jer su deo rešenja, Banka Poštanska Štedionica je deo rešenja

Posebno je srpska strana, ističe, insistirala i na tome da „sporni delovi“ Uredbe budu uklonjeni, ne precizirajući i koji.

Srbija će, obećava, učiniti sve da se do održivog rešenja dođe u Briselu.

„Istrajni smo u tome da pronađemo rešenje i to što pre. Na pragu smo marta, kada građani treba da prime sledovanja za februar. Ako Kurti zabranjuje transport, na koji će način onda ljudi uzeti svoje plate i penzije. Da ne govorim o tome što je dobar deo penzionera i primaoca socijalnih davanja koji novac primaju u gotovini. To je takođe veliki problem“.

Očekuje još razgovora o istom pitanju.

„Čim poziv bude došao, mi ćemo se odazvati, jer nam je važno da se ovo ključno pitanje reši i da ono uključuje činjenicu opstanka i ostanka i dalje funkcionisanje Banke Poštanska štedionica i 32 poslovnica na Kosovu i severno i južno od Ibra“.

Za rešavanje ovog pitanja potreban politički nivo jer su posledice političke

Došli su, kaže, on i Miroslav Lajčak tokom bilaterale do istog stava – da je za rešavanje pitanja jednostrane odluke Prištine potreban politički nivo.

„To što se šalju ljudi sa ekspertskog nivoa, to ne može ništa da reši. Oni ne mogu da reše i ne donose odluke“, ističe.

Smatra da je delegacija iz Beograda danas postupila odgovorno, argumentovano, ali i odlučno:

„Objašnjavajući i ukazujući na katastrofalne posledice jednostrane odluke Aljbina Kurtija i vlasti u Prištini da ukine dinar, zabrani platni promet na prostoru Kosova i Metohije i time posledično zabrani plate, penzije i socijalna davanja za oko 100,000 na samo Srba, već i Goranaca, Egipćana, Turaka, ali i drugih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji“.

Sa druge strane, sama činjenica da je on kao glavni pregovarač danas došao u Brisel, a da to nije učinio onaj iz Prištine, kaže Petković, pokazuje „opredeljenost Beograda da sve probleme rešava kroz dijalog“.

„To je način na koji treba da rešavamo sve probleme. Za razliku od Kurtija koji donosi jednostrane mere i eskalatorne odluke, koje direktno za cilj imaju proterivanje srpskog naroda sa Kosova i Metohije“, smatra.

Današnji sastanak, ponavlja, pokazuje i to da odluka koja se odnosi na Uredbu CBK podrazumeva traženje rešenja koje zahteva politički nivo, jer su i posledice političke i utiču na opstanak srpskog naroda na Kosovu.

„Kada Bisljimi kaže da ne treba da dolazi u Brisel jer pitanje dinara nije tema za dijalog, ja ću vam reći da o dinaru i platnom prometu Republike Srbije – se nikada do sada nije razgovaralo u dijalogu. Ali, s obzirom na to da ova odluka direktno udara na život Srba, gazi sam proces normalizacije odnosa, naravno da će se o tome razgovarati u Briselu. Gde će se onda razgovarati, ako ne ovde?“, upitao je.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.