Hovenijer: O načinu primene uredbe CBK da se razgovara u Briselu, BG mora da se konsultuje i složi o načinu pružanja podrške

Džefri Hovenijer
FOTO: Ambasada SAD u Prištini

Vest je ažurirana

Sjedinjene Američke Države ne rade na tome da uredba CBK bude tema dijaloga u Briselu, već način njene primene od strane kosovske vlade. To je u velikoj meri pitanje za dijalog zbog direktnog uticaja na srpsku zajednicu, kazao je danas američki ambasador u Prištini, Džefri Hovenijer.

Od kosovske vlade traži da za naredne sastanke u Briselu pošalje svog predstavnika kako bi se pronašlo rešenje za novonastalu situaciju. U traganju za rešenjem Hovenijer poziva i na to da se konsultuje Srbija, odnosno „da ima svoj glas“ za to kako će da pruži podršku, koji joj je zagarantovan Ahtisarijevim planom.

Američki ambasador, Džefri Hovenijer, govorio je danas za više medija, uključujući i KoSSev, u sedištu predstavništva ove zemlje u Prištini.

Ne pokušavamo da branimo dinar ali nas brine način sprovođenja uredbe i efekat na srpsku zajednicu

Upitan o Uredbi CBK, Hovenijer je kazao da postoji nesporazum, ili da se ponekad i pogrešno predstavlja ono zbog čega je međunarodna zajednica zabrinuta.

„Složili bismo se da dijalog nije nužno prikladno mesto za razgovor o unutrašnjim pitanjima Kosova. Dakle, kao što sam i sam rekao, kao što su istakli i drugi američki zvaničnici, mi ne osporavamo odgovornost ili ovlašćenja Centralne banke. Ne pokušavamo da branimo dinar. Vlada SAD ne zauzima stav o tome koja valuta treba da bude u opticaju na Kosovu. Na kosovskim vlastima je da to utvrde“, naveo je američki ambasador.

Sa druge strane, kaže da ono što brine Sjedinjene Američke Države je način sprovođenja uredbe i njen uticaj na srpsku zajednicu na Kosovu.

„Ono što nas brine je nešto sasvim drugo. To je u velikoj meri pitanje dijaloga i nešto što smo u nekoliko navrata izrazili i za šta verujemo da zahteva diskusiju u okviru dijaloga. A to je pitanje kako se sprovode uredbe Centralne banke i efekat te primene na manjinske zajednice i ugrožene zajednice na Kosovu, naročito na srpsku zajednicu na Kosovu“, poručio je.

Naglašava da bi o ovom pitanju trebalo da se raspravlja u okviru dijaloga.

„Prema Ahtisarijevom planu, prema uslovima pod kojima je Kosovo dobilo našu podršku za svoju nezavisnost, preuzete su obaveze u pogledu posebne zaštite i specifičnih aranžmana za manjinske zajednice na Kosovu. Među njima su bila i vrlo konkretna obećanja da će Srbija moći, ukoliko odluči da ostvari ovo pravo, da pruži podršku pojedincima putem socijalnih davanja, kao i za socijalne usluge, kao što su zdravstvo i obrazovanje. Način na koji Srbija ostvaruje ovo pravo, ako odluči da ga ostvari, važno je bilateralno pitanje“, kazao je Hovenijer.

Iako kaže da će „uzvratiti svakom“ ko tvrdi da Sjedinjene Države pokušavaju da od uredbe o valuti naprave pitanje dijaloga, ambasador je u više navrata danas, kao i prethodnih dana, isticao upravo zabrinutost SAD zbog vidljivih posledica načinom njenog sprovođenja po korisnike davanja iz Srbije.

Takođe je na pitanje načina finansiranja srpskih državljana na Kosovu povezao sa Ahtisarijevim planom.

„Mi to ne radimo. Pokušavamo da uključimo u dijalog pitanje načina na koji se ova uredba primenjuje, kako bismo osigurali da se to uradi na način koji odgovara i uzima u obzir zajednicu koja je pogođena time. I da Srbija takođe ima svoj glas u sistemu po kome će ostvariti ili iskoristiti pravo koje ima da pruži podršku, a koje je, kao što sam rekao, zasnovano na Ahtisarijevom planu“.

Ishitreno, nepromišljeno, loše isplanirano

I dok ponavlja to da su SAD zabrinute zbog načina na koji kosovska vlada sprovodi uredbu Centralne banke Kosova, osvrnuo se na kritike koje su iznošene prethodnih dana.

„Kao što su rekli drugi američki zvaničnici – stekao se osećaj da je brzo sprovedeno, neki su upotrebili reč ishitreno, nepromišljeno, loše isplanirano. Ima direktan uticaj na osobe koje su ranjive“, podcrtava američki ambasador.

Podseća na primer koji je i ranije iznosio, u kojoj je hipotetički predstavio stariju osobu srpske nacionalnosti koja je navikla da penziju ili druga davanja podiže u Pošti.

„Razumno je da se taj proces menja, ali ono što nam se čini prilično neodgovornim je to da se taj proces promeni bez pripreme, bez konsultacija sa pogođenom zajednicom, u ovom slučaju, bez rada sa Srbijom – vladom koja ulaže novac u sistem kako bi podržala te građane. Pojedinci zaista primaju penzije, pojedinci zaista primaju dodatke kao samohrani roditelji i slične stvari. Postoji obrazovni sistem i zdravstveni sistem koji pruža usluge desetinama hiljada ljudi“, naglašava Hovenijer.

Niko ne želi da deca ostanu bez obrazovanja, a bolesni bez zdravstvene zaštite

Američki ambasador, sa druge strane, navodi da je stav kosovske vlade takav da bi ovi sistemi davanja iz Srbije, dugoročno gledano, trebalo da budu integrisani u kosovski sistem, kroz ZSO.

„Radili smo na ovome više od jedne decenije. Ali moramo da priznamo da to trenutno nije slučaj. Dakle, postojeći sistem mora na neki način da se uzme u obzir i mora da postoji izvesna simpatija za to kako će to funkcionisati. Pretpostavljam da niko od nas ne želi da deca koja su navikla da imaju obrazovanje, više nemaju pristup njemu jer sistem, koji ih obrazuje nema dovoljno sredstava, da ljudi koji su bolesni više nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti jer sistem koji ih podržava nema adekvatne zalihe ili plate za lekare“, naglašava ambasador.

Srbija ne bi trebalo da ima veto, već mora da se konsultuje i pristane

Zato, još jednom podcrtava – to je tema o kojoj bi trebalo da se razgovara u sklopu dijaloga i ne predstavlja samo tehnički problem.

„Ne verujemo da Srbija treba da ima veto na to kako će pružiti tu podršku, ali mislimo da se mora konsultovati i da mora da pristane na to jer ona mora da učestvuje u sistemu“, naglašava američki ambasador.

Očekujemo predstavnika kosovske vlade na sastancima u Briselu

Govoreći o ovonedeljnom sastanku u Briselu u sklopu dijaloga Beograda i Prištine, odnosno da li se strane približile rešenju, Hovenijer je podsetio na izjavu izaslanika EU, Miroslava Lajčaka, navodeći da ne bi imao šta više od toga da kaže.

Lajčak je nakon sastanka pozdravio „posvećenost strana u pronalaženju održivog rešenja za zajednice pogođene nedavnom uredbom CBK-a“, navodeći da je sastanak bio važan prvi korak.

Sa druge strane, rekao je da mnoga politička pitanja ostaju bez odgovora, te da će zbog toga biti potrebni dodatni sastanci.

Hovenijer navodi da su se u Briselu vodili bitni razgovori, ali i on takođe poručuje da je potrebno razgovarati o političkim pitanjima.

„Nadam se da će kosovska vlada, iako veoma poštujemo CBK, takođe imati svoje ljude koji će predstavljati Kosovo u ovim razgovorima, a koji imaju mogućnost i autoritet da pomognu da se pozabave nekim političkim pitanjima koja su i te kako deo toga“, rekao je Hovenijer.

O mogućnosti održavanja novih protesta zbog dinara: Ima logike, neće biti većih nemira

Upitan o mogućnosti organizovanja novih protesta protiv Uredbe CBK, Hovenijer poručuje da nije u mogućnosti da tako nešto proceni, ali i da „tu ima logike“.

„Kada ljudi iznenada prestanu da primaju penzije ili socijalna davanja, biće nezadovoljni. Kada su roditelji zabrinuti za kvalitet i pristup obrazovanju, biće nezadovoljni. Kada pojedinci nemaju nužno isti pristup sistemu zdravstvene zaštite koju su nekada imali, biće nezadovoljni, a nezadovoljni ljudi ponekad izražavaju svoje nezadovoljstvo na različite načine“, naglašava ambasador.

Sa druge strane, kaže da SAD pokušavaju da zajedno sa kosovskom vladom „rade na rešavanju ovih zabrinutosti“, te da „ne postoji mogućnost da dođe do većih nemira ili problema“.

Ipak, kaže da je bio zabrinut da bi „neki ljudi mogli da iskoriste ovu priliku“.

„Pošto ljudi koji su ranjivi, koji su nezadovoljni, mogu da budu podstaknuti na akcije koje ne bi bile od pomoći za ono što svi pokušavamo da postignemo. Nadam se da svi želimo da izbegnemo tu mogućnost“, kazao je Hovenijer, i još jednom pozvao kosovsku vladu da se angažuje sa Zapadom kako bi se pronašlo rešenje za trenutnu situaciju.

Nije potrebna međunarodna konferencija, već politička volja i akcija da se ispune postojeće obaveze

Govoreći generalno o dijalogu Beograda i Prištine, Hovenijer u sličnom tonu poručuje da je potrebna „snažnija politička volja sa obe strane, da se ispune preuzete obaveze“.

„Postoji potreba za političkom voljom i akcijom, i da obe vlade u potpunosti sprovedu sve svoje obaveze. I razočarani smo što izgleda da to sada nije slučaj“, poručo je Hovenijer.

Sa druge strane, upitan o ideji rešavanja kosovskog pitanja putem međunarodne konferencije, Hovenijer je poručio da nema potrebe za tim.

„Imamo dobar dogovor. Taj dogovor je postignut pre skoro godinu dana. Međunarodne konferencije obično imaju ulogu da se pregovara o tekstovima. Postoji veoma dobar sporazum koji je postignut između Kosova i Srbije. Kada je on postignut Sjedinjene Države i Evropska unija su rekli – smatramo da je on pravno obavezujući za obe strane. I to je tačno. I od tada smo dosledno govorili da ono što očekujemo je puna i potpuna primena svih obaveza iz sporazuma od obe strane. I naravno, Implementacioni aneks je dogovoren mesec dana kasnije u Ohridu. To ostaje naš stav. Ne vidimo potrebu za međunarodnom konferencijom“, naglasio je Hovenijer.

Osnovni sporazum i ohridski aneks su pravnoobavezujući, Lajčak ponudio Prištini opcije 

Upitan o formalizaciji obaveze preuzetih Osnovnim sporazumom i implementacionim aneksom a s obzirom na to da nisu potpisani, Hovenijer je ponovio stav SAD-a, da su ovi dogovori pravno obavezujući.

Ipak, kaže da je izaslanik EU za dijalog, Miroslav Lajčak, ponudio kosovskoj vladi „niz drugih ideja ili opcija“:

„Da ona razmotri kako bi ova stvar mogla da se formalizuje na način koji je više zadovoljavajući za Vladu Kosova. Svestan sam da to premijera brine, kao što je često istakao, kao što su i drugi zvaničnici. Ali mislim da biste njih morali da pitate da li smatraju da je bilo koja od tih opcija dovoljna ili ne“, kazao je Hovenijer novinarima.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.