Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je danas da bi izložbu „Masakri na Kosovu 1998–1999“, koja je u subotu uklonjena iz centra Prištine, trebalo što pre vratiti — uz ispravke grešaka i njeno proširenje na sve opštine.
„Izložba… treba da bude tačna, pravedna i potpuna, a pre svega istinita u pogledu zločina koje je Srbija počinila na Kosovu“, rekao je Kurti.
On je priznao da su u postavci postojale greške, ali i naglasio da one treba da budu ispravljene, a ne razlog za njeno uklanjanje.
„Tu ima mnogo masakara koji nisu obuhvaćeni, ali je bilo i onih koji su imali greške u tekstu. One, naravno, treba da budu ispravljene i unapređene“, kazao je.
Kurti je poručio da je izložba važna ne samo za međunarodnu javnost, već i za samo društvo na Kosovu, posebno mlađe generacije.
„Istina o nama i zločinima počinjenim na Kosovu treba da bude izložena što je više moguće, ne samo svetu, već i nama. Posebno mladima i generacijama koje dolaze“, rekao je.
Dodao je da značajan deo stanovništva nema jasno sećanje na rat, dok su mnogi rođeni nakon njega, zbog čega je, kako je naveo, „ova izložba veoma važna za našu budućnost, ne samo za prošlost“.
Kurti je ocenio da bi optimalno vreme za ponovno postavljanje izložbe moglo biti u junu, povodom godišnjice završetka rata, ali i naglasio da ona ne bi trebalo da bude ograničena samo na Prištinu.
„Važno je da ne bude samo u Prištini, već u svim opštinama Kosova… teško je naći opštinu gde nije bilo ubistava i masakara“, naveo je, pozivajući lokalne vlasti da organizuju slične postavke.
Kurti je ujedno ovu temu povezao i sa, kako je naveo, institucionalnim naporima vlasti u oblasti ratnih zločina.
„U septembru 2022. usvojili smo nacrt zakona za stvaranje pravne osnove za tretiranje ratnih zločina, a u novembru 2023. osnovali smo Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu“, podsetio je Kurti.
Kurti je ovo izjavio danas na konferenciji za medije, nakon sastaka vlade, a i na ovoj konferenciji koristio je reč „genocid“ Srbije.
Kurti: Srbija blokira dijalog odbijanjem da potpiše Ohridski sporazum i povuče pismo Brnabić
Lavina
Slučaj koji već danima trese Kosovo vezan je za izložbu „Masakri na Kosovu 1998–1999“, autora Škeljzena Gašija (Shkëlzen Gashi), koja je bila postavljena na Trgu „Majka Tereza“ (nekadašnja Vidovdanska) u Prištini, a potom u subotu hitno uklonjena nakon snažnih reakcija javnosti i zvaničnika koji su tvrdili da sadrži „netačne“ i „štetne“ podatke o žrtvama.
Ono što je bila početna zamerka jeste podsećanje na zločin u Dubravi, gde je autor izložbe naveo da se među ubijenim Albancima nalaze navodno i „naoružana lica“, odnosno „borci“.
U središtu spora našla se upotreba termina „armatosur“, koji se sa albanskog najčešće prevodi kao „naoružani“, ali ima značenje – poput „oružani“, „pripadnici naoružanih snaga“ ili „borci“.
Upravo ta reč za žrtve zločina u Dubravi izazvala je lančanu reakciju – od uklanjanja postavke i političkih osuda, do uključivanja Specijalnog tužilaštva Kosova koje se još u subotu izjasnilo da ispituje da li postoje elementi krivične odgovornosti.
Pre nego što je Specijalno tužilaštvo večeras i zvanično saopštilo da je saslušalo osobu sa inicijalima Š.G., zbog sumnje na krivično delo „podsticanje razdora i netrpeljivosti“, na mrežama i u medijima već su kružile informacije i navodni dokumenti o ovom slučaju.
Jedan od navodnih dokumenata objavio je aktivista Ron Đinovci (Rron Gjinovci), uz tvrdnju da je tužilaštvo ovlastilo policiju da istražuje „promenu istine o oslobodilačkom ratu“.
„Ovo je jedinica Direkcije za teška krivična dela i Direkcije za organizovani kriminal policije, koja se po nalogu Specijalnog tužilaštva nalazi u stanu Škeljzena Gašija. Došli su da izvrše pretres stana, prikupe dokaze i privedu Škeljzena… ali još uvek nije uhapšen“, naveo je.
Uz to je poručio: „Dvadeset prvi vek, demokratska država — Specijalno tužilaštvo i policija za teška krivična dela vrše pretres i privode ljude zbog izložbe“.
U pitanju je istoričar i publicista Škeljzen Gaši (Shkëlzen Gashi), autor uklonjene izložbe.
Specijalno tužilaštvo Kosova potom je saopštilo da je saslušalo Š.G., da su istražitelji odeljenja za teška krivična dela pretresli njegov stan i da su u toku istražne radnje u vezi sa izložbom.
Pozivajući se na krivično delo „podsticanje razdora i netrpeljivosti“ iz člana 141 Krivičnog zakonika, tužilac je, kako se navodi, ovlastio Direkciju za borbu protiv organizovanog kriminala i teških krivičnih dela da odmah preduzme istražne radnje.
Slučaj je u prerastao u neprekinuti niz reakcija. Javne ličnosti Kosova, uključujući i novinare, listom iznose svoja mišljenja u medijima i na društvenim mrežama sa mnogobrojnim teškim rečima u kojima se veliča OVK, Albanci i naglašavaju ratni zločini srpskih snaga.
U središtu napada su organizatori i autor izložbe. I dok su se Gaši i organizacije Integra i Admovere branile time da su samo koristile podatke Fonda za humanitarno pravo koji su priznati, dok sa druge strane nema drugih validnih podataka, odnosno, same kosovske institucije nemaju podatke o žrtvama rata, FHP je krivicu prebacio na organizatora.
Naglasili su da su podaci prikazani na izložbi u više slučajeva netačni i da daju pogrešnu sliku o zločinima. Kako su naveli, „to nije pitanje različitog tumačenja, već elementarnog nepoznavanja međunarodnog humanitarnog prava, sudski utvrđenih činjenica i načina na koji se čitaju podaci iz baze Fonda za humanitarno pravo i Fonda za humanitarno pravo Kosovo“.
Otišli su i korak dalje te su autore izložbe optužili da su još pre dve godine objavili knjigu „Masakri na Kosovu“, koja, kako tvrde, sadrži brojne greške i odstupanja od sudski utvrđenih činjenica, te da se „isti obrazac sada ponavlja i na izložbi“.
Napadi na Gašija, inače bivšeg savetnika Aljbina Kurtija, dodatno su se produbili, a otvoreno je i pitanje odgovornosti kosovske vlasti, pre svega Skupštine i njene predsednice Aljbuljene Hadžiju, kao i Ministarstva dijaspore zbog finansiranja knjige.
Hadžiju se izvinila u subotu i ponovo danas zbog podrške izložbi i najavila izmene pravilnika i formiranje komisija, uz poruku da Skupština trenutno nema nadležnost za proveru projekata.
Publicista Veton Suroji (Surroi) ocenio je da pokretanje istrage protiv Gašija, uprkos greškama, zadire u slobodu izražavanja i oblast javne i akademske debate.
Danas je ispred Skupštine održan protest bivših pripadnika OVK zbog izložbe. Demonstranti su probili policijski kordon, prosuli crvenu farbu ispred zgrade i izneli oštre optužbe na račun autora i institucija. Tokom protesta okupljeni su uzvikivali „UDBA“ i „UĆK“.
Povezane vesti:
ADMOVERE i INTEGRA uputile izvinjenje, ali i pozvale na prekid linča, pretnji
Udruženje bivših pripadnika OVK najavilo protest ispred skupštine zbog izložbe u Prištini
Hadžiju žali zbog izložbe: Odluka doneta bez indicija o netačnostima, najavljene izmene pravila
ADMOVERE i INTEGRA uzvratile FHP-u: „Nismo tvrdili da su ubijeni u Dubravi bili borci“…
FHP: Na izložbi netačni podaci, u Dubravi nisu ubijena „naoružana lica“ – polemika se…
Uklonjena izložba o ratnim zločinima u Prištini: osporeni podaci FHP-a, otvoren spor o žrtvama…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
