Nakon oštre reakcije Fonda za humanitarno pravo, koji je ocenio da izložba „Masakri na Kosovu 1998–1999“ u više slučajeva daje netačnu sliku zločina, reagovale su organizacije ADMOVERE i INTEGRA, kao organizatori sada već uklonjene izložbe, navodeći da nisu pogrešno interpretirale podatke ove organizacije.
U odgovoru ističu da nigde nisu tvrdile da su ubijeni u zatvoru u Dubravi bili naoružani u trenutku ubistva niti da su učestvovali u borbi.
„Nismo rekli da je Fond za humanitarno pravo naveo da su 48 ubijenih u Dubravi bili naoružani i da su se borili. To ne tvrdimo ni mi. Rekli smo da se u listi Fonda ti ljudi vode kao naoružani/vojnici“, navodi se u njihovom saopštenju.
Dodaju da su upravo zbog toga koristili podatke FHP-a, koje i dalje smatraju najpotpunijim i najkredibilnijim dostupnim izvorom, naglašavajući da nisu pokušali da prebace odgovornost na Fond niti na njegovu direktorku Natašu Kandić.
„Naprotiv, visoko cenimo njihov rad“, poručuju, uz ocenu da je problem u tome što Kosovo ni gotovo tri decenije nakon rata nema zvaničan i tačan spisak žrtava.
Istovremeno, pozvali su institucije da izrade takvu evidenciju.
U međuvremenu, autor izložbe Škeljzen Gaši objavio je i deo baze podataka Fonda za humanitarno pravo – konkretno listu ubijenih u Dubravi – na kojoj se deo njih vodi kao „vojnici“, nastojeći da ilustruje način na koji su podaci korišćeni u izložbi.
FHP: „Neznanje i falsifikovanje prirode zločina“
U prethodnoj reakciji, Fond za humanitarno pravo ocenio je da podaci prikazani na izložbi „u više slučajeva daju netačnu sliku zločina“, ističući da se ne radi o različitim tumačenjima, već o „elementarnom neznanju međunarodnog humanitarnog prava i sudski utvrđenih činjenica“.
Posebno su osporili prikaz zločina u zatvoru u Dubravi, navodeći da „nisu ubijena naoružana lica“, već albanski zatvorenici.
Kako su naglasili, iako su neki od njih pre hapšenja bili pripadnici OVK, u trenutku ubistva nisu bili borci, već lica lišena slobode, pod potpunom kontrolom srpskih vlasti, sa statusom zaštićenih lica prema Ženevskim konvencijama.
„Njihov raniji status može biti relevantan za posthumna priznanja ili reparacije, ali ne i za kvalifikaciju okolnosti u kojima su ubijeni“, naveo je FHP.
Fond je ukazao da je ista greška napravljena i u prikazu zločina u Meji, gde su ubijeni muškarci, iako su neki ranije bili pripadnici OVK, u trenutku ubistva bili nenaoružani civili izdvojeni iz kolone i pod kontrolom srpskih snaga.
Takođe su naveli da organizatori ne poznaju ni sudski utvrđene činjenice o Račku, podsećajući da su u haškim procesima jasno razdvojene pogibije pripadnika OVK u borbi od ubistava civila.
Fond je dodatno naglasio da u njihovoj bazi podataka status pripadnosti i okolnosti smrti nisu isto, ocenjujući da je upravo nepoznavanje te razlike dovelo do toga da organizatori „prikažu 48 ubijenih zatvorenika kao naoružana lica, čime su suštinski falsifikovali prirodu zločina“.
Istovremeno su odbacili pokušaje da se odgovornost prebaci na njih, ocenjujući da je to pokušaj da se obesmisli njihova baza, koju su opisali kao najpotpuniju i najpouzdaniju, sa više od 8.500 evidentiranih albanskih žrtava, potvrđenu i nezavisnim međunarodnim evaluacijama.
Na kraju su poručili da izložbu u postojećem obliku treba ukloniti iz javnog prostora, jer „netačno predstavljanje činjenica narušava kulturu sećanja, relativizuje zločine i ugrožava dostojanstvo žrtava i njihovih porodica“.
Spor oko Dubrave pokrenuo lavinu reakcija
Izložba je prethodno uklonjena sa centralnog trga u Prištini nakon snažnih reakcija javnosti i zvaničnika, ali je otvorila i širu polemiku o žrtvama rata i kredibilitetu podataka.
U središtu spora našao se prikaz zločina u zatvoru u Dubravi.
Ono što je bila početna zamerka jeste to što je autor izložbe naveo da se među ubijenim Albancima nalaze navodno i „naoružani“, odnosno „borci“.
U središtu spora našla se upotreba termina „armatosur“, koji se sa albanskog najčešće prevodi kao „naoružani“, ali ima značenje – poput „oružani“, „pripadnici naoružanih snaga“ ili „borci“.
Zločin se dogodio 22. maja 1999. kada su, prema optužnici Haškog tribunala, tadašnje srpske snage naložile zatvorenicima u Kazneno-popravnom domu u Dubravi, kod Istoka, da se postroje u dvorištu zbog navodne evakuacije, nakon čega je otvorena vatra iz automatskog oružja.
Sledećeg dana, kako se navodi u optužnici, „bombama i hicima ubijani su zatvorenici koji su preživeli prvo streljanje i pokušali da se sakriju u šahtovima i podrumima zatvorskog kompleksa“.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, ubijeno je više od 90, a ranjeno više od 150 albanskih zatvorenika tokom 22. i 23. maja 1999. godine.
Upravo oko pitanja kako se u evidencijama vodi status ubijenih razvila se najžešća polemika, koja je u međuvremenu uključila institucije, političare, organizacije i deo javnosti.
Uključilo se i specijalno tužilaštvo Kosova, kosovska predsednica, dok je predsednica skupštine Aljbuljena Hadžiju, koja je prethodno podržala izložbu, izrazila žaljenje, uz najavu o izmeni pravila i strožije kriterijume za podršku sličnih inicijativa.
Uklonjena izložba o ratnim zločinima u Prištini: osporeni podaci FHP-a, otvoren spor o žrtvama rata
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
