Nevladine organizacije ADMOVERE i INTEGRA, organizatori sada već uklonjene izložbe „Masakri na Kosovu 1998–1999“ sa trga u Prištini nakon snažnih reakcija javnosti i zvaničnika koji tvrde da je sadržala netačne podatke, danas su uputili poruku izvinjenja, ali i pozvali na prekid „linčovanja, pretnji i zloupotrebe ove situacije“.
Kako su naveli, izvinjenje upućuju najpre porodicama civilnih žrtava rata, a potom i široj javnosti.
„Ovom reakcijom želimo da izrazimo duboku zabrinutost zbog uticaja i reakcija koje je izazvala izložba ‘Masakri na Kosovu 1998–1999’. Pre svega, iskreno se izvinjavamo svim porodicama civilnih žrtava rata, svima koji su direktno ili indirektno pogođeni ratom na Kosovu, našim saradnicima i široj javnosti zbog stvorene situacije“, naveli su iz ovih organizacija.
Istakli su da je svrha njihove izložbe, inače postavljene uoči obeležavanja godišnjice početka NATO bombardovanja – bila jasna i nepromenljiva:
„Odati počast civilnim žrtvama rata i doprineti očuvanju kolektivnog sećanja na zločine počinjene na Kosovu“.
Navode da nisu imali nameru da povrede ili uvrede bilo koga.
„Ni u jednom trenutku i ni na koji način nismo imali nameru da povredimo ili uvredimo bilo koga“.
Ujedno, pozvali su na prekid javnog linčovanja i „pojedinačnih pretnji“, kao i na izbegavanje, kako su naveli, zloupotrebe ove situacije.
„Istovremeno, pozivamo na prekid napada, linčovanja i pojedinačnih pretnji, kao i na izbegavanje bilo kakve zloupotrebe stvorene situacije. Verujemo da je otvorena, mirna i poštovana diskusija jedini način da se reše ovako osetljiva pitanja“, naveli su iz ovih organizacija.
Od izložbe do institucionalnog spora
Podsetimo, izložba „Masakri na Kosovu 1998–1999“, autora Škeljzena Gašija (Shkëlzen Gashi), postavljena je na Trgu „Majka Tereza“ (nekadašnja Vidovdanska) u Prištini povodom godišnjice početka NATO bombardovanja.
Međutim, juče je izložba sa ovog trga hitno uklonjena i to nakon snažnih reakcija javnosti i zvaničnika koji su tvrdili da sadrži netačne i „štetne“ podatke o žrtvama.
Ono što je bila početna zamerka jeste podsećanje na zločin u Dubravi, gde je autor izložbe naveo da se među ubijenim Albancima nalaze navodno i „naoružana lica“, odnosno „borci“.
U središtu spora našla se upotreba termina „armatosur“, koji se sa albanskog najčešće prevodi kao „naoružani“, ali ima značenje – poput „oružani“, „pripadnici naoružanih snaga“ ili „borci“.
U pitanju je zločin koji se dogodio 22. maja 1999. kada su, prema optužnici Haškog tribunala, tadašnje srpske snage naložile zatvorenicima u Kazneno-popravnom domu u Dubravi, kod Istoka, da se postroje u dvorištu zbog navodne evakuacije, nakon čega je otvorena vatra iz automatskog oružja. Sledećeg dana, kako se navodi u optužnici, „bombama i hicima ubijani su zatvorenici koji su preživeli prvo streljanje i pokušali da se sakriju u šahtovima i podrumima zatvorskog kompleksa“. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, ubijeno je više od 90, a ranjeno više od 150 albanskih zatvorenika tokom 22. i 23. maja 1999. godine.
Time je otvorena šira polemika – od optužbi za iskrivljavanje istorije i „uvredu žrtava“, do tvrdnji autora i dela javnosti da ključni problem leži u tome što Kosovo ni gotovo tri decenije nakon rata nema zvaničan i pouzdan spisak stradalih.
U središtu spora našli su se podaci Fonda za humanitarno pravo, koji su godinama važili za najrelevantniji izvor i obuhvataju žrtve svih zajednica, ali čiju kredibilnost sada osporava deo kosovske javnosti – uprkos činjenici da ni institucije u Prištini ni u Beogradu do danas nisu izradile sopstvene sveobuhvatne evidencije ratnih žrtava.
Polemika je dodatno eskalirala nakon što je Fond ocenio da izložba u više slučajeva daje netačnu sliku zločina i da su u pojedinim prikazima „falsifikovane okolnosti smrti“, posebno u slučaju zatvora u Dubravi, gde su, kako navode, ubijeni zatvorenici – civili lišeni slobode, a ne „naoružana lica“. I sama osnivačica ovog Fonda, Nataša Kandić, potom je poručila da u njihovim podacima žrtve u Dubravi nikada nisu vođene kao borci, te da je, samim tim, tabla o Dubravi bila netačna.
Na to su odgovorile organizacije ADMOVERE i INTEGRA, navodeći da nisu tvrdile da su ubijeni bili borci ili naoružana lica, već da se u evidenciji Fonda pojedini vode kao „naoružani/vojnici“, uz ocenu da je problem u nepostojanju zvanične liste žrtava.
Autor izložbe dodatno je objavio deo baze podataka Fonda za humanitarno pravo, uključujući listu ubijenih u Dubravi, gde se deo njih u evidenciji vodi kao „vojnici“, pokušavajući da ilustruje način na koji su podaci korišćeni.
Lavina
Slučaj je u međuvremenu prerastao u neprekinuti niz reakcija, čitava dva dana. Javne ličnosti Kosova, uključujući i novinare, listom iznose svoja mišljenja u medijima i na društvenim mrežama sa mnogobrojim teškim rečima u kojima se veliča OVK, Albanci i naglašavaju ratni zločini srpskih snaga.
U tekstu pod naslovom „Srušena izložba koja je ‘masakrirala’ masakre“, portal Koha.net donosi svedočenja preživelih. Enver Dugoli, bio je među prvima koji je ukazao na netačnosti, dok je Visar Balovci poručio da prikaz „ne odgovara realnosti“:
„Da smo bili naoružani, učinili bismo nešto da se spasimo – ali nismo imali ništa“, naveo je, dodajući da podaci sa izložbe ne odgovaraju onome što su on i drugi preživeli.
Slično je reagovao i Nait Hasani, takođe preživeli Dubrave, koji tvrdi da „nije bilo naoružanih zatvorenika“, već da su ubijeni bili albanski zatvorenici, uz ocenu da je izložba sa takvim podacima „zločin“.
Koha navodi i druge „netačnosti“: za „masakr u Račku“ izložba prikazuje 37 ubijenih civila, dok institucije navode najmanje 45; za Izbicu se navodi 115 žrtava, dok podaci Instituta govore o 147; razlike su, kako se navodi, zabeležene i kod zločina u Maloj i Velikoj Kruši.
Koha piše da Skupština Kosova, koja je finansirala izložbu, nije preuzela odgovornost za netačne sadržaje, već je samo najavila preispitivanje procedura.
Dodatnu polemiku, prema istom izvoru, izaziva i činjenica da su javna sredstva korišćena i za knjigu sada najnapadanijeg istoričara, bivšeg Kurtijevog savetnika Škeljzena Gašija. Ministarstvo dijaspore izdvojilo je oko 15.000 evra za distribuciju primeraka ambasadama, iako su ranije analize, kako piše Koha, ukazivale na brojne netačnosti i nedostatke u toj publikaciji.
Opozicione stranke – Demokratski savez Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i Demokratska partija Kosova – ocenile su izložbu kao „skandaloznu i neprihvatljivu“, uz zajedničku poruku da se njome „iskrivljuje istorijska istina i vređa dostojanstvo žrtava“. Posebno su problematizovale činjenicu da je finansirana javnim sredstvima, ističući da je reč o ozbiljnom institucionalnom propustu, te zatražile utvrđivanje odgovornosti, uključujući i političku odgovornost predsednice Skupštine, kao i pokretanje istraga o mogućim krivičnim elementima.
Predsednica ove skupštine, Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), potom je izrazila žaljenje, ali i saopštila je da je odluka o finansiranju ove izložbe doneta u skladu sa važećim pravilima, najavivši izmene procedura.
U raspravu se uključilo i Specijalno tužilaštvo Kosova, koje je saopštilo da prati slučaj i da će proceniti da li postoje elementi krivične odgovornosti.
Hadžiju žali zbog izložbe: Odluka doneta bez indicija o netačnostima, najavljene izmene pravila
ADMOVERE i INTEGRA uzvratile FHP-u: „Nismo tvrdili da su ubijeni u Dubravi bili borci“…
FHP: Na izložbi netačni podaci, u Dubravi nisu ubijena „naoružana lica“ – polemika se…
Uklonjena izložba o ratnim zločinima u Prištini: osporeni podaci FHP-a, otvoren spor o žrtvama…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
