Srbija ima loše iskustvo sa sankcijama, što je uticalo na njenu kasniju odluku o nepridruživanju sankcijama Rusiji, ali vreme je da se krene napred i mislim da će Srbiji to postajati sve jasnije, kaže Bil Kiting, koji u Kongresu SAD od 2011. godine predstavlja državu Masačusets.
„Nema puta napred ka progresu šurujući sa Rusijom na pitanjima destrukcije i previranja“, rekao je Kiting, najviše rangirani član Demokratske stranke u Pododboru za Evropu Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma.
Kiting je Glasu Amerike dao ekskluzivan intervju nakon što je Pododbor za Evropu – kojim je predsedavao u prošlom mandatu, kada su demokrate imale većinu – u utorak 18. jula održao pretres o Zapadnom Balkanu. Osim o problemu u odnosima Srbije i Kosova, govorio je o štetnim uticajima Kine i Rusije u regionu, o važnosti američkih investicija i značaju ubrzavanja proširenja Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana.
KoSSev: A o ovonedeljenom pretresu u američkom kongresu i Eskobarovim odgovorima i izveštaju, posebno kada se tiče kosovskog pitanja, podsetite se u:
Eskobar: Ohridski sporazum prilika da se pokrene globalna kampanja za priznanje Kosova
Eskobar: Srbija se obavezala da će učestvovati na izborima i da će ukloniti učesnike protesta
Eskobar svedoči danas u Senatu: Odnosi Kosova i Srbije teški
Kongresmene Kiting, zašto je zakazan ovonedeljni pretres o Zapadnom Balkanu i koji su bili ključni zaključci?
Jedna od najvažnijih stvari je ona koja je očigledna, a to je sama činjenica da smo imali pretres o Zapadnom Balkanu. Moj je osećaj, a i iz obe političke stranke, da bi više američke pažnje trebalo biti posvećeno Zapadnom Balkanu i tim zemljama. Važno je što smo imali pretres i što smo mogli razgovarati sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara (Gabrijelom) Eskobarom. U stalnom smo kontaktu sa njim i on je veoma aktivan u tom regionu. Informacije koje smo o njegovim postupcima dobili od zemalja su veoma pozitivne i bilo je sjajno slušati kako on izveštava o ovim važnim pitanjima.
Da li ste bili zadovoljni onim što se čuli od gospodina Eskobara i da li ste čuli nešto što vas je posebno zabrinulo?
Ne mislim da smo čuli neka iznenađenja, ali smo tokom pretresa jasno dali do znanja – i ja sam to uradio – da ovaj period nasilja između Kosova i Srbije mora da prestane. Želimo biti od pomoći u regionu koliko god možemo i pokušati da omogućimo mir. To traje već dugo i tu postoje problemi kojima se mora pozabaviti. Tokom pretresa je navedeno koliko su važna pitanja o održavanju novih izbora i punom učešću, ili radu na tome koliko je to moguće, kao i da puno učešće znači da nema mešanja ili organizovanih napora od Srbije da se bojkotuju izbori. To je važna tačka toga. Takođe, bavljenje pitanjem Zajednice većinski srpskih opština i napredak u tome, kao deo plana o pristupu Evropskoj uniji, koja je veoma angažovana na tom pitanju. Sve te stvari su spomenute. Pokušavam da naglasim našim saveznicima i prijateljima u Evropskoj uniji da oni zaista moraju staviti kao prioritet i pojačati pritisak na države koje nisu od pomoći u procesu pristupa Evropskoj uniji dveju zemalja koje su učinile apsolutno sve što se od njih tražilo. Nema sumnje da su Albanija i Severna Makedonija u kontekstu pridruživanja Evropskoj uniji učinile sve što je traženo. A odugovlačenje nije nešto što je važno samo za te dve države, nego i za čitav region. Mislim da ostale zemlje, koje idu u smeru pristupanja Evropskoj uniji i to planiraju, moraju videti akciju u tom pogledu i to će ih inspirisati da se i same brže kreću.
Za mene, glavna poruka na kraju pretresa je da je vreme da Albanija i Severna Makedonija dobiju taj pristup. Naravno, to je odluka Evropske unije, ali vreme je i da se ozbiljna pažnja posveti tome zašto Bugarska pravi napore da te dve države ne idu napred. Ne postoji dobar razlog za to. Sve dok druge zemlje ne vide da te dve idu napred, mogle bi da dovode u pitanje šta je svrha svega toga. To su najzanimljiviji detalji, ključne stvari koje su proizašle iz pretresa. Mislim da smo sveobuhvatno pokrili stvari i jasno naznačili da su naša nastojanja, nastojanja Sjedinjenih Država, da učinimo sve što možemo da bismo pomogli u tom procesu u budućnosti. To je ključno područje i ljudi uvek gledaju u region i govore o Rusiji. Ali sam takođe spomenuo na pretresu da je i Kina uticajna i da neki od njenih predatorskih pozajmica i finansijskih poslova nisu od pomoći. Oni će u konačnici vezati ruke zemljama koje sarađuju sa njima. Te zemlje su mi se obraćale u proteklih nekoliko godina i govorile da sam u pravu, ali i pitale gde su Sjedinjene Države. Mislim da smo došli do potencijala za optimizam u regionu, koji proizlazi iz činjenice da ako ove zemlje preduzmu korake i krenu napred, kao što su Albanija i Severna Makedonija već učinile, osnaže vladavinu prava, postanu stabilnije, na nama je da ohrabrujemo zapadne i američke ekonomske investicije za ta područja. Jer ako imate ljude kao što je (Milorad) Dodik, sa njegovom kontraproduktivnom, od Rusije inspirisanom retorikom, to se ne može meriti sa konkretnim ekonomskim progresom koji ljudi mogu da vide i osete na licu mjesta.
Kad smo kod Rusije, Nedavno su Sjedinjene Države sankcionisale Aleksandra Vulina, šefa obaveštajne službe u Srbiji, zbog bliskih veza sa Rusijom, ali i zbog umešanosti u organizovani kriminal i korupciju. Kako to komentarišete?
Mislim da je to kontinuiran napor Sjedinjenih Država da pokušaju da se pobrinu da stanu na put blokadama koje postoje u smislu napredovanja ka demokratiji, stabilnosti, vladavini prava, svim tim stvarima o kojima sam upravo pričao, koje bi dovodile do velikog progresa u regionu. Sjedinjene Države imaju politiku tih sankcija i trebale bi da tako nastave, jer blokade ne samo da ometaju sadašnje važne probleme u kontekstu Rusije i Ukrajine, već i guraju čitav region unazad. A čitava njihova namera se svodi na remećenje, da ne može doći do napretka. Mislim da njihova poruka u skorije vreme nije naišla na plodno tlo u regionu. U tome nema napretka. Jedini cilj Rusije u ovom trenutku je ometanje koje će uzrokovati usporavanja i smetnje, bez konstruktivnog cilja, bez konstruktivne alternative sa kojom bi se moglo porediti, već samo blokirati, uzrokovati poremećaje, politička previranja, sa svrhom usporavanja procesa i činjenja regiona nestabilnijim. A to nije fer prema ljudima u regionu.
Srbija se često posmatra kao država koja sedi na dve stolice. S jedne strane, Srbija kaže da je prozapadna, za Evropsku uniju, za dobre odnose sa susedima, ali s druge strane, to je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji i u zemlji postoji snažan proruski osjećaj. Mislite li da je vreme da se Srbija pridruži sankcijama protiv Rusije i možda konačno napravi taj izbor između Rusije i Zapada?
Srbija je rekla da su imali prošlost sa sankcijama, kada su bili na pogrešnoj strani sankcija, što je uticalo na njenu kasniju politiku. Mislim da je vreme da se krene napred, jer u suprotnom slučaju nema puta napred. Mislim da će Srbiji to postajati sve jasnije i jasnije. Nema puta napred ka progresu šurujući sa Rusijom na pitanjima destrukcije i previranja. Od toga jednostavno nema koristi. A druga stvar je, kako idemo napred sa nekim od drugih zemalja regiona, Srbija će želeti da se priključi. Oni neće želeti da zaostanu za drugima. Tako da možemo raditi na dva fronta. Prvo, da jasno stavimo do znanja da takvi postupci remete čitav region i nisu fer prema državama koje čine taj region celinom. I drugo, da ćemo ići napred sa konkretnim koracima u regionu i da se oni mogu uključiti i iskoristiti to, ili biti ostavljeni iza.
Koji bi to konkretni koraci bili, po vašem mišljenju?
Pogledajte ekonomski potencijal tog regiona. To je jedno od najuzbudljivijih područja kada posmatrate gde bi moglo doći do ekonomskog progresa, geografsku poziciju zemalja, neka od njihovih dobara, ili već postojeće industrije. Iskreno mislim da je više američkih i zapadnih investicija veliki korak napred za ljude u tom regionu. Mi investiramo drugačije od Kineza. Kada učestvujemo sa drugim zemljama, ne pokušavamo da ih preuzmemo ili da utičemo na političko odlučivanje tih zemalja. Ne pokušavamo da uzmemo dobra i sve ostalo ili da minimiziramo korist za te države, nego suprotno od toga. Kada u regionu postoje američke i zapadne investicije, to donosi prihode i poslove za ljude. To znači integraciju svih ekonomskih aktivnosti, a ne samo uzimanje, kao što Kina često radi sa retkim mineralima i izvlačenjem onoga što mogu, koristeći vlastite ljude i onda odlazeći, dok samo delić profita ostaje za zemlje koje učestvuju. Američke investicije su zasnovane samo na ekonomskom uspehu koji se deli sa državama i gde su suverene sposobnosti zemalja za ekonomiju ostavljene tim zemljama. Naša vlada se ne meša u slobodno preduzetništvo. Kina to radi. Sve što oni rade sa sobom vuče obaveze. Toga nema sa američkim investicijama. I verujem da su američke investicije spremne za još veću aktivnost, kako se situacija bude stabilizovala.
Ali jedna stvar je jasna. Ako posmatrate budućnost i vidite budućnost sa Rusijom, vi vidite nazadovanje, ili ako vidite budućnost sa Kinom, vidite njihovu kontrolu, njihovu potrebu da kontrolišu pristupne luke i ekonomije. Oni žele kontrolu. Ili možete imati samoopredeljenje tih zemalja, što je put koji nude Sjedinjene Države i Zapad, u smislu investicija i ekonomskog razvoja. A kada to imate, puno političkih barijera, a neke od njih su istorijske i veoma stvarne, će da se razbiju, jer kada ljudi u svojim zemljama i svakodnevnom životu vide napredak i uspeh, poslove za sebe, svoje porodice i komšije, biće jasno koja će strana pobijediti. I zbog toga vidimo napore, posebno Rusije, sa dezinformacijama, previranjima i izazivanjem nevolja, jer to je sve što oni mogu da ponude. Pretres je sve to doneo u prvi plan i nadam se da je onima u regionu koji kažu da mi nismo tamo na način na koji bismo trebali poslao jasnu poruku da smo tamo i da smo spremni da pomognemo i podržimo ih.
Da se vratimo kratko na pitanje bezbednosti, jer ljudi tamo su zabrinuti zbog toga. Kriza između Kosova i Srbije. Imajući u vidu da do sada nijedna od strana nije poštovala ono što je dogovarano, dok premijer Kosova Aljbin Kurti kaže da se plaši da bi stvaranje Zajednice srpskih opština napravilo novu Republiku Srpsku, šta je prema Vašem mišljenju put napred i kako to komentarišete?
Mi razumemo te zabrinutosti i da, čak i uz slobodne izbore, postoje određene stvari koje su bile izvan kontrole Kosova, ljudi su bojkotovali. Ali jasno smo stavili do znanja da su to stvari na koje se Kosovo obavezalo, u smislu tih opština i zajednice i da se na tome mora dalje raditi. Ali prvo i najvažnije, nasilje mora biti zaustavljeno i to je nešto nad čim kontrolu imaju obe strane. To je preduslov za kretanje napred na svim drugim frontovima. Kosovo jeste reklo da bi napravilo napredak ka zajednici opština i to je nešto što Evropska unija posebno želi da vidi. Sjedinjene Države nisu toliko direktno umešane u proces pristupanja kao što je Evropska unija. To je između Unije i tih zemalja. Ali ako one idu napred ka pristupu i obavezuju se na određene stvari, morale bi to i ispunjavati, ako i Evropska unija ide napred.
Situacija u BiH je takođe značajno pogoršana i tako je već neko vreme. Već smo spominjali sankcije, sankcionisan je Milorad Dodik i još neki od lidera, ali to do sada nije postiglo značajne rezultate u zaustavljanju secesije. Sva upozorenja nisu urodila plodom. Šta bi se trebalo uraditi povodom BiH i kako sprečiti secesionizam Republike Srpske?
Jednostavno mislim da bi pre svega trebalo ublažiti retoriku. To proizvodi pravi razdor, a stvarno je i nešto što ljudi mogu da kontrolišu. A drugo, to je stabilnost i kretanje prema napred u onome što je već obećano. To su stvari koje bismo voleli da vidimo.
Imate li nešto što želite dodati?
Jednostavno, da se pobrinemo da se poštuju ustavna prava i da se oni pozabave i sa tim pitanjima. Gledajte, to su neka od dugogodišnjih pitanja. Ali sada postoji prilika za napredak koju mislim da nismo videli decenijama. A prepreke koje vidim kao blokade su praktično dela pojedinaca kojima u srcu nije najbolji interes tih zemalja. Mislim da je pretres imao za cilj da pruži uveravanje da mi, Sjedinjene Države, Zapad, svakako smatramo da je to važno područje koje ima ogroman potencijal i da uverimo ljude da ćemo biti tamo i da ćemo biti aktivni, da ćemo davati podršku, investirati i biti tamo u smislu bezbednosti regiona. Ne mislim na nešto toliko veliko kao što se dešava sa Rusijom i Ukrajinom, mislim na bezbednost u smislu osiguravanja načina života da ljudi mogu ići napred i kreirati takvu vrstu okruženja sa slobodnom demokratijom, izborima i vladavinom prava.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
