Eskobar u Kongresu: Ohridski sporazum zahteva da Srbija prizna suverenitet i teritorijalni integritet Kosova

„Srbija se obavezala da će skloniti učesnike protesta i da će u potpunosti da učestvuju na izborima (Srbi s Kosova). Nismo još uvek dobili punu posvećenost kosovske strane ali se sa Kosovom istinski slažemo u tome da žele da u potpunosti primene više demokratskih procesa. Sa Kosovom se slažemo i u tome da oni koji su napadali novinare, policiju i vojnike KFOR-a treba da se kazne. Nastavićemo da radimo sa kosovskom vladom kako bismo pokušali da ih ubedimo da je u njihovom interesu da se svrstaju sa SAD, UK, NATO-om, EU, Kvintom, Severnom Makedonijom i Albanijom“, kazao je Gabrijel Eskobar u američkom kongresu.

U Predstavničkom domu Kongresa SAD-a upravo je završen pretres o Zapadnom Balkanu, na kojem je jedini svedok zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, odnosno izaslanik za Zapadni Balkan.

Pretres je organizovan u okviru Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove, a njime predsedava republikanac Tomas Kin.

U uvodnom obraćanju, Kin je naveo da su dva kritična stuba američke strategije za Zapadni Balkan u „kriznom mehanizmu“.

„To su normalizacija odnosa između Kosova i Srbije i zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta i višenacionalnog karaktera Bosne i Hercegovine“.

Evropska unija igra važnu ulogu u ovom regionu, kazao je ovaj republikanac.

Ipak ono što komplikuje napore Evropske unije je nedostatak jedinstvenog pristupa pojedinačnih zemalja, odnosno, pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Sa druge strane, kazao je ovaj republikanac, SAD igraju vodeću ulogu, te je i poslednja administracija razumela važnost vođstva SAD-a u ovom regionu.

„Ne postoji nijedno pitanje koje može da zaustavi Zapadni Balkan više od neuspeha da se normalizuju odnosi između Srbije i Kosova“, kazao je Kin.

Opširinije o tme šta je senator Tomas Kin kazao o situaciji na Kosovu čitajte u posebnoj vesti.

Posle Kina, govorio je Vilijam Kiting, najviše rangirani demokrata u Pododboru, koji se fokusirao na probleme između Srbije i Kosova i probleme u BiH.

Gabrijel Eskobar je obraćanje započeo kako je prethodno govor i podnet u pisanoj formi, u kojem se dotakao odvojeno opisa situacije u različitim državama i sistemima.

U osvrtu na situaciju na Kosovu, što je bila njegova prva tačka, započeo je  „teškim odnosom između Kosova i Srbije“, podsetivši na ono što je predstavio kao napredak i dobru stranu:

„EU je — uz snažnu podršku SAD — postigla napredak kroz Sporazum o putu normalizacije odnosa i implementacije aneksa koji pruža okvir kroz koji obe zemlje ispunjavaju svoje samostalne obaveze. Ključni element je ispunjavanje obaveza Kosova od 2013, da se osnuje Zajednica opština sa srpskom većinom. ZSO bi osnažila opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom kako bi koordinisale zajedničke izazove u pružanju nekih javnih usluga, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i lokalni ekonomski razvoj. Štaviše, Kosovo i Srbija dogovorili su da međusobno priznaju dokumenta i nacionalne simbole. I što je najvažnije – prema ovom sporazumu, Srbija više neće lobirati protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama“.

Nasuprot tome, Eskobar je objasnio da od kada su strane postigle ove sporazume, bilo je, kako je okvalifikovao – „ozbiljnih provokacija, eskalacije tenzija i neprihvatljivog nasilja srpskih demonstranata protiv KFOR-a, policije i novinara na severu Kosova“.

Objasnio je senatorima da je NATO odgovorio tako što je na terenu rasporedio rezervne snage, dok su SAD, uz EU pozvali na hitnu deeskalaciju, uključujući održavanje novih opštinskih izbora i izbora za gradonačelnika u četiri većinski srpske opštine na Severu Kosova, te da se strane ponovo usmere na primenu sporazuma iz februara, odnosno marta.

„Zajedno sa našim evropskim partnerima, ostajemo angažovani na Kosovu i Srbiji, pozivajući obe strane da ispune sve svoje obaveze koje su neophodne za nastavak napredovanja na oba njihova evropska puta“, zaključio je Eskobar, u delu o kosovskom pitanju.

Pitanja članova Pododbora i Eskobarovi odgovori (o Kosovu)

Bilo je više istovetnih pitanja kongresmena, a Gabrijel Eskobar je ponovio i odgovore. Najveći broj pitanja ticao se upravo situacije na Kosovu.

Na pitanje predsedavajućeg Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove Kina, da li može javno da kaže da je premijer Aljbin Kurti posvećen formiranju Zajednice srpskih opština, te da će SAD, nakon formiranja ZSO, da na Beograd izvrše isti pritisak, kako bi on ispunio obaveze iz sporazuma, Eskobar je odgovorio da je to apsolutno tačno.

Ohridski – „neverovatna prilika“&“nada u značajan napredak ove godine“

On je kazao da su oba sporazuma, a naročito Ohridski, stvorio „neverovatnu priliku za dve zemlje da stvore miran i održiv odnos između njih“, te da je „otvorio vrata“ za veću integraciju u EU.

„Ovaj sporazum zahteva da Srbija prizna suverenitet Kosova i teritorijalni integritet, da prizna nacionalne simbole, zastavu, vladina dokumenta, diplome, pasoše, registarske tablice, lične karte i da se uzdrži od blokiranja integracije Kosova u bilo koju međunarodnu organizaciju.“


„Sa kosovske strane zahteva da Kosovo primeni postojeću pravnu obavezu, da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom. Verujemo da obe zemlje treba odmah da se angažuju i to bez uslovljavanja. Da obe zemlje treba da započnu da sprovode svoj deo, bez da uvrste bilo kakvo slaganje drugih planova koji nisu uključeni u ovaj proces“.

Eskobar je naglasio da su se SAD istinski obavezale na to da obe strane „prime k znanju svoje postojeće pravne obaveze“ i da ih, „najbrže što je moguće“, ispune. On se nada da će se ove godine načiniti „značajan napredak“.

Ipak, u kasnijem odgovoru na pitanje drugog kongresmena Džima Koste (vidi dole, prim.red.) Eskobar je naglasio da se nijedna strana pomerila nije da ovaj sporazum i ispuni.

Beograd se na izbore obavezao (bez uslovljavanja)

Na pitanje Kina, koje još mere kosovski premijer treba da preduzme „pored sankcija“ da bi deeskalirao situaciju, Eskobar ga je prvo korigovao da ih „ne bi nazvao sankcijama, već posledicama“.

Podsetio je na evropski plan od tri tačke za deeskalaciju, koji uključuje, uklanjanje specijalne policije, povlačenje srpskih demonstranata, i pokretanje novih izbora ali uz učešće Srba, i to bez uslovljavanja, a potom i povratak dijalogu.

„Dobili smo posvećenost od strane Srbije da će ukloniti učesnike protesta i da će u potpunosti da učestvuju na izborima. Nismo još uvek dobili punu posvećenost kosovske strane ali se sa Kosovom istinski slažemo u tome da žele da u potpunosti primene više demokratskih procesa. I sa Kosovom se zaista slažemo u tome da oni koji su napadali novinare, policiju i vojnike KFOR-a treba da se kazne. Ali bismo ipak hteli da vidimo veće savezništvo kada je u pitanju evropski plan. Nastavićemo da radimo sa kosovskom vladom kako bismo pokušali da ih ubedimo da je u njihovom interesu da se svrstaju sa SAD, UK, NATO-om, EU, Kvintom, Severnom Makedonijom i Albanijom koje  su takođe deo ovog procesa.“

Uz Kosovo u svakoj prilici, uprkos protivljenju Srbije

Kin je nastavio sa pitanjima u istom pravcu. Interesovalo ga je na koji način se SAD angažuju u Beogradu i kod Srba sa Kosova kako bi garantovali da će Srbi i učestvovati na izborima, Eskobar je ovako odgovorio:

„Pre svega, želim da budem jasan da u procesu demokratskog razvoja na Kosovu, mi smo se svrstali uz Kosovo u svakoj prilici. Priznali smo nove izbore, uprkos zamerkama od strane Srbije. Priznali smo legitimitet izbora uprkos zamerkama Srbije da je odziv birača bio veoma nizak. Mi smo priznali vlast koju gradonačelnici imaju, uprkos zamerkama Srbije. Ono što je bio jedini zahtev, to je da Kosovo ne pokušava da postavi gradonačelnike na silu, gde su trenutno protesti. To nije umanjilo legitimnost kosovskih vlasti, ali u međuvremenu, bili smo veoma čvrsti prema Srbiji kada su u pitanju uslovi u kojima zahtevamo učešće u onom što je demokratski proces na Kosovu. Tako da smo dobili zalog da se oni tome neće protiviti i biće posledica za Srbiju ukoliko se ona bude tome protivila. Tako da ćemo nastaviti sa Evropskom Unijom kako bismo osigurali da će se plan od tri tačke i primeniti“.

Ohridski sporazum prilika da se pokrene globalna kampanja za priznanje Kosova

Na pitanje senatora Bila Hajzenge, republikanca, šta se čini da pet zemalja EU priznaju Kosovo, Eskobar je naveo da je stalno u kontaktu sa tim zemljama i da treba kosovske vlasti da uvere te zemlje da su u evropskom procesu.

„Naša je najveća aspiracija ta da Kosovo bude član NATO, EU i da ima stolicu u UN, ali neke te zemlje ne mogu da priznaju, ili usled odsustva bilateralnog sporazuma Srbije i Kosova, ili drugi ne žele da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost, već žele da vide sporazum o normalizaciji. To je jedan od razloga zašto nam Ohridski sporazum nudi najveću mogućnost u poslednjih 15 godina u partnerstvu sa Vladom Kosova da započnemo ne samo regionalnu, evropsku kampanju za priznanje, već globalnu kampanju za priznanje. Ono što bi većina ovih zemalja volela da vidi jeste dobra volja Kosova u ispunjenju svog dela sporazuma a to je Zajednica opština sa srpskom većinom“. 

Naglasio je još jednom da takva ZSO ne krši ustav Kosova, ali je ona neophodna kako bi se napravio napredak još u toku ove godine kada je u pitanju „kampanja za priznanje Kosova“.

Do danas nisam dobio ovu vrstu saglasnosti od strane Kosova.

Nijedna se strana na svom putu pomerila nije da ispuni Ohridski

Na pitanje kongresmena Džima Koste, u kojoj je fazi primena Ohridskog sporazuma, te koja strana treba da se „više pogura“, spominjući i ovde „maligni uticaj Rusije“, Eskobar je ovako odgovorio:

„Ne vidim mnogo dobre volje ni na jednoj strani u primeni ovog sporazuma. Pokušavamo kod obeju strana uz ponavljanje poziva, a ono što smo u međuvremenu videli jeste ozbiljno eskalacija tenzija u regionu i upiranje prstom. Naša pozicija jeste bila da je sporazum bio momentalno primenljiv po dogovoru. Svaka strana je imala svoju mapu puta kojom se kreće, da uradi svoj deo“. 

Ponovio je ono što se od obe strane očekivalo.

Do danas nismo videli nijednu stranu da se pomerila na svom putu
Neuspeh na etničkom pomirenju na Kosovu

Naglasio je da su međunarodni napori poslednjih 60 dana bili usmereni na sprečavanje širenja nasilja na Severu, čak i šire čime bi se i region destabilizovao, kazao je Eskobar.

Na upadicu kongresmena da u tome „ruski uticaj na Srbiju ne pomaže“, Eskobar je odgovorio:

„Ne pomaže, ali ću vam reći da mnogo toga ovde nije bilateralno pitanje, već neuspeh u etničkom pomirenju unutar ove zemlje (Kosovo, prim.red.)“

Na upadicu kongresmena da etničko pitanje ide i stotinama godina unazad kao problem, Eskobar dodaje – da je to tako onda bi i ceo region bio u etničkom rivalitetu. Međutim, nije, ponovio je ono što je kazao i u Dubrovniku prošle nedelje – da na Balkanu trenutno postoje dva koloseka.

Eskobar će u kasnijem odgovoru drugom kongresmenu kazati da bi bila greška da se Balkan posmatra kao jedna celina.

Na jednom su zemlje koje „aktivno doprinose regionalnoj stabilnosti“, a „nije iznenađenje da su one članice NATO-a“ i oni koji to nisu. U ovu drugu grupu ubrojao je Srbiju, Kosovo i BiH koje, „nisu dostigle nivo da domaća politika ne bude etnički rivalitet“.

SAD upravo rade na tome, a da nemaju taj problem, mnogo bi veći uspeh napravili, kako kaže, na donošenju mira i stabilnosti.

Sve što smo uradili u poslednjih 60 dana štetilo je Srbiji

Na podsećanje kongresmena Kida Selfa, da je prethodni predsedavajući ovog pododbora Eliot Engel zastupao stav da aktuelna američka administracija podilazi Beogradu, Eskobar je kazao da je to „činjenično netačno“.

„U poslednjih 60 dana, svo što smo uradili, štetilo je Srbiji. Podržali smo viznu liberalizaciju za Kosovo, članstvo Kosova u Savetu Evrope, podržali smo njihove izbore preko zamerki od strane Srbije. Priznali smo rezultate izbora čak i sa tri procenta izlaznosti, preko zamerki Srbije. Priznali smo vlast gradonačelnika preko zamerki Srbije. Sankcionisali smo njihovog šefa obaveštajne službe“.

Na upadicu kongresmena da su sa druge strane zatražili nove izbore, iako i u SAD je praksa da se čak i sa niskom izlaznošću izbori priznaju, Eskobar je odgovorio da je sama kosovska vlada kazala da ovi izbori nisu „ključ stabilnosti“.

Uprkos onome što je prethodno govorio požalivši se na obe strane, Eskobar je naglasio da su sada obe strane posvećene tome da se održe novi izbori.

Kongresmen je zaključio sa porukom Eskobaru da ne pomaže „ovom ruskom proksiju na teritoriji NATO-a da se dočepa (toga, prim.red.)“

Kongresmen: Gde ste na terenu da pričate sa ljudima gde je kriza

Kongresmen Darel Isa je bio posebno zainteresovan za Sever, odnosno za kontakte SAD-a sa Srbima odatle, sa naglaskom na tome da je na ono što je Eskobar kazao za vrlo aktivno angažovanje SAD u pitanju Kosova, razumeo da američke diplomate na terenu, gde je konflikt ne razgovaraju sa stranama odatle. Eskobar se sa tim nije složio.

Kazao je da u Mitrovicu redovno odlazi, a na pitanje Darela Ise kada je poslednji put bio, kazao je da je to bila jesen prošle godine.

Naveo da redovno komunicira sa liderima Srba, na Severu i drugih delova, da redovno razgovara sa Srpskom listom, predstavnicima civilnog društva, uključujući i grupu Srba koja trenutno boravi u Vašingtonu.

Imamo značajne kontakte sa Srbima sa Kosova

Aktivno tražimo nove načine da PR ubedimo da su SAD njegov primarni partner

Njegovo prvo pitanje se ipak ticalo Kurtija: „Premijerov unilaterizam je dobro dokumentovan, a što je glavna prepreka za napredak. Kako treba da postupimo, iskren da budem, sa šefom zemlje koji nije deo rešenja?“

Eskobar je podsetio na to da su svoje pozive Kurtiju SAD uputile „javno i vrlo jasno“, da su i EU i SAD svako za sebe već uveli ono što naziva posledicama po Kosovo. Potvrdio je da su SAD otkazale učešće Kosovu u Defender Europe 2023, kao rezultat „te jednostranosti“.

I dok SAD nastavljaju da i dalje razmatraju koje su to nove mogućnosti koje mogu da primene, sa druge strane, priznaje da su zabrinute zbog „nedostatka savezništva“ Prištine, ne samo prema SAD, već celoj evroatlantskoj zajednici.

„Dakle, aktivno radimo na pronalaženju načina kojima bismo mogli da ubedimo vladu (Kosova, prim.red.) da vidi SAD kao svog primarnog partnera u regionu i da savezništvo sa SAD-om samo donosi koristi Kosovu“.

Srbi s Kosova dvostruki državljani

Na pitanje da li postoji ustavni put da se reši multietnički problem a Kosovo održi jedinstveno, Eskobar kaže „apsolutno“ i ukazuje na ZSO. I večeras je spomenuo ono što inače redovno ističe – da Srbi sa Kosova „imaju pravo na dvostruko državljanstvo“.

„Mislim da će Asocijacija to da učini. Sa jedne strane, Srbima će omogućiti njihova prava na samoupravu, kako je i bilo predviđeno Ahtisarijevim planom, kako je i sadržano u zahtevu Briselskog sporazuma, Ohridskom sporazuma i zaključcima Evropskog Saveta, ali takođe uključuje i činjenicu da su ti ljudi takođe dvostruki državljani. Dakle, postoje evropski modeli koje možemo da primenimo ako budemo imali dobru volju strana“.

 

Lideri da se izdignu iznad politike etnonacionalizma

Konačno, na pitanje kongresmena Majka Lovlera, Eskobar je naglasio da je Briselski sporazum dobar i validan sporazum koji je poslužio kao osnova za Ohridski sporazum.

Ono što nam je od obeju strana potrebno jeste to da se izdignu iznad politike etničkog rivaliteta i etnonacionalizma i da se zagledaju u prave mogućnosti i pridruže Uniji, u kojoj će biti naterani da žive ne samo sa svojom nacijom, već svih nacija u EU. Dakle, to je ono što nam je potrebno – malo političke hrabrosti na obe strane.

Lovler je kazao da ima razumevanja za zabrinutost Prištine da bi Beograd mogao da „manipuliše“ sa ZSO kao nivo uticaja, umesto da se „zaštiti suverenitet Kosova i na Severu“, dok se „štiti kosovska srpska manjina“. Eskobar ga je ponovo razuveravao u to da bilo kakva Asocijacija može da krši ustavnost Kosova, već da će ona da „isporučuje opštinske usluge na srpskom jeziku“.

„To je ono što je, ništa više“, zaključio je Eskobar.

Na Kongresu je kazao i da je Albanija lider u energetskoj nezavisnosti od Rusije i da će ona uskoro da izvozi energiju.

Smatra i da ruski uticaj na Balkan dolazi na dva načina – kroz energiju i kroz dezinformisanje, te da van toga oni na Balkanu nemaju druge poluge moći.

Takođe je kazao da su SAD „tek na početku“ pokazivanja posledica onima koji prete da ugroze BiH.

Povezane vesti:

Tomas Kin: Nijedno pitanje ne može da zaustavi Zapadni Balkan više od neuspeha da se normalizuju odnosi između Srbije i Kosova

Eskobar: Srbija se obavezala da će učestvovati na izborima i da će ukloniti učesnike protesta

Eskobar svedoči danas u Senatu: Odnosi Kosova i Srbije teški

 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.