Ne postoji nijedan drugi način da se ZSO formira, osim da se obezbede prava Srbima sa Kosova. Naravno uz to da se ne potkopa sama kosovska vlada i njena vlast nad sopstvenom suverenom teritorijom, kazao je u uvodnom izlaganju, predsedavajući Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove, Tomas Kin.
Od Bajdenove administracije zatražio je da razmotri ponovo svoj pristup Zapadnom Balkanu, posle tri decenije velikih američkih ulaganja na Balkanu, naročito usled „malignog ruskog uticaja“.
U Predstavničkom domu Kongresa SAD u toku je pretres o Zapadnom Balkanu, na kojem je jedini svedok zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD i izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
Pretres je organizovan u okviru Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove, a njime predsedava republikanac Tomas Kin.
Senator Tomas Kin kazao je da su dva kritična stuba američke strategije za Zapadni Balkan u „kriznom mehanizmu“.
„To su normalizacija odnosa između Kosova i Srbije i zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta i višenacionalnog karaktera Bosne i Hercegovine“.
Evropska unija igra važnu ulogu u ovom regionu, kazao je ovaj republikanac.
Ipak ono što komplikuje napore Evropske unije je nedostatak jedinstvenog pristupa pojedinačnih zemalja, odnosno, pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Sa druge strane, SAD igraju vodeću ulogu, te je i poslednja administracija razumela važnost vođstva SAD-a u ovom regionu, naglasio je.
„Ne postoji nijedno pitanje koje može da zaustavi Zapadni Balkan više od neuspeha da se normalizuju odnosi između Srbije i Kosova“, kazao je Kin.
Nedavni nasilni protesti na Severu Kosova, „pod prismotrom ove administracije“, kako je kazao, pretili su da eskalacija „zastruji celim regionom“.
„Suština je da se trenutni pristup SAD-a survava u tome da zatvori etničke tenzije i nestabilnost. Nekordinisane akcije kosovskog premijera Aljbina Kurtija, koristeći kosovske specijalne policijske snage kako bi instalirao lokalne gradonačelnike, uprkos tome što su demokratski izabrani, nepromišljeno je i destabilišuće“, kazao je Kin.
Međutim, sa druge strane, ovaj je republikanac, naglasio da „posledično nasilje koje su izazvali srpski demonstranati, što je dovelo do ozbiljnih povreda desetina KFOR-ovih vojnika, takođe mora da se osudi“.
„Kao i posredna ili neposredna uloga koju je Beograd igrao u organizovanju i naoružavajući te demonstrante“, kazao je.
On je zabrinut zbog toga što smatra da je ova administracija doživela neuspeh da o tome jasno progovori.
Ipak, pozdravio je prošlonedeljno oglašavanje od strane Prištine da je preduzela neke početne korake ka deeskalaciji.
„Naročito, militarizovane specijalne policijske snage moraju da se povuku iz većinski srpskih oblasti. Međutim, s obzirom na to da SAD drže pritisak nad premijerom Kurtijem, snažno ohrabrujem administraciju da se takođe angažuje kod Srba sa Kosova i Beograda kako bi osigurali da se lokalni izbori neće ponovo bojkotovati“, naglasio je predsedavajući Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove.
On takođe deli i zabrinutost same američke administracije, kako je kazao, da Zajednica opština sa srpskom većinom nije formirana i dalje, iako se Kosovo na to obavezalo pre deceniju, podsetio je Kin.
„Prava i brige Srba sa Kosova moraju da se obezbede kako bi se ove opštine dublje integrisale u Kosovo. Međutim, ono što takođe želim danas da čujem od našeg svedoka (Eskobar prim.red.) jeste da se obavezao na to da će kampanja pritiska SAD-a i EU naterati gospodina Kurtija na to da se ZSO uskladi sa garancijama toga da ukoliko Kosovo bude postupilo krediblino, SAD će onda izneti isti nivo pritiska i na Beograd, ne samo da uradi isto, već da ispuni svoje obaveze proistekle iz nedavnih sporazuma, uključujući i to da se neće zalagati za postavljanje prepreka Kosovu u članstvu u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“.
Kin smatra da ne postoji nijedan drugi način da se ZSO formira, osim da se obezbede prava Srbima sa Kosova. Naravno uz to da se ne potkopa sama kosovska vlada i njena „vlast nad sopstvenom suverenom teritorijom“.
U svom govori Kin je posebno naglasio ispravnost onoga što je predviđeno Vašingtonskim sporazumom iz 2020. godine, kao potencijalnu osnovu za rešavanje više političkih i ekonomskih pitanja.
Iskazao je i snažno razočaranje time što je tekuća administracija odbacila u Beogradu kancelariju DFC-a (Američka međunarodna finansijska korporacija).
Takođe je pohvalio Kosovo u više navrata, kao važnog partnera SAD-a, spominjući prihvat avganistanskih izbeglica. Međutim, pohvalio je i Srbiju i to kao „kritičnog partnera“ SAD-a u celom regionu. Iako ona nije uvela sankcije Rusiji, Kin je zahvalan Srbiji što je podržala Ukrajinu u Ujedinjenim Nacijama i zbog toga što je prihvatila hiljade ukrajinskih izbeglica.
Ipak, založio se i za snažni američki uticaj prema Srbiji, u svetlu činjenice da šef srpske BIA-e Aleksandar Vulin, sprovodi ruski maligni uticaj u Srbiji, te da je upravo to dokaz da se sa takvim uticajem i nastavlja.
U tom svetlu je spomenuo i druge aktere, kao što je Milorad Dodik, naglašavajući da su oni pretnja stabilnosti celog regiona.
Šta se još dešava na ovom pretresu, čitajte u posebnoj vesti, a prethodno i kakav je izveštaj Eskobar podneo:
Eskobar: Srbija se obavezala da će učestvovati na izborima i da će ukloniti učesnike protesta
Eskobar svedoči danas u Senatu: Odnosi Kosova i Srbije teški
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
