Kodraljiju: Sedam slučajeva špijunaže povezano sa BIA, interesovali ih politika, bezbednost i poverljiva dokumenta

Specijalno tužilaštvo u Prištini vodi ili je vodilo sedam slučajeva špijunaže u kojima se pojavljuju osobe za koje se sumnja da ih je regrutovala srpska Bezbednosno-informativna agencija – BIA. Do sada su donete četiri osuđujuće presude, od kojih su dve pravosnažne, izjavio je večeras tužilac Specijalnog tužilaštva Bekim Kodraliju. U intervjuu za RTK, izneo je i niz novih detalja – tvrdi da su predmet interesovanja srpske službe navodno bili politička i bezbednosna pitanja na Kosovu, radikalni islamizam, verske zajednice, dokumentacija policije sa visokim stepenom poverljivosti, ali i teme povezane sa OVK. Govorio je i o istrazi napada na kanal Ibar-Lepenac, tvrdeći da je glavni osumnjičeni navodno bio deo strukture srpske vojne obaveštajne službe.

Kodrajliju je kazao da Specijalno tužilaštvo poslednje dve godine intenzivnije istražuje slučajeve špijunaže, zajedno sa Kosovskom obaveštajnom agencijom i Kosovskom policijom.

„Konkretnije, do sada imamo sedam slučajeva špijunaže sa nekoliko osoba za koje se sumnja da su bile deo regrutacije struktura srpske obaveštajne agencije BIA“, rekao je.

Nije želeo da govori o svim imenima, pozivajući se na istrage koje su još u toku.

„Do sada imamo četiri osuđujuće presude naših sudova u vezi sa krivičnim delom špijunaže, sa efektivnim zatvorskim kaznama od šest, odnosno pet godina.“

Dve presude su, kako je naveo, već pravosnažne.

„Konkretnije, imamo dve osuđujuće presude koje su pravosnažne – protiv Aleksandra Vlajića i Bojana Jevtića. Obojica su priznala krivicu za krivično delo za koje smo ponudili i konkretne dokaze.“

Dvojica osuđenih bili policijski službenici

Kodraljiju je naglasio da su oba pravosnažno osuđena lica ranije imala odgovorne funkcije u Kosovskoj policiji.

„Obojica su bili visoki policijski službenici u Kosovskoj policiji“, kazao je.

Jedan od njih, prema njegovim rečima, bio je poručnik na prelazu u Kamenici, dok je drugi radio kao policijski obaveštajni službenik u Severnoj Mitrovici.

„To je slučaj činilo posebno osetljivim, jer se neposredno zadire u nacionalnu bezbednost i bezbednost državnih službenika“, rekao je Kodraljiju.

Upravo su funkcije koje su obavljali, kaže, bile razlog za hitno obezbeđivanje dokaza.

Vlajić i veza sa BIA u Novom Pazaru

Govoreći o Aleksandru Vlajiću, Kodraljiju je rekao da je on prethodno osuđen i zbog napada na prostorije Opštinske izborne komisije u Mitrovici u decembru 2022.

Prema njegovim rečima, upravo je veštačenje Vlajićevih telefona otvorilo dodatnu istragu za špijunažu.

„Pregledom telefona osuđenog Aleksandra Vlajića uočili smo dovoljno dokaza da pokrenemo i slučaj za špijunažu, a obezbeđivanjem drugih dokaza dokazali smo i pred sudom da je bio regrutovan od srpske obaveštajne službe, konkretnije od službenika, odnosno osobe odgovorne za BIA u regionu Novog Pazara.“

Kodraliju je kazao da je iz iste istrage pokrenut i postupak protiv službenice iz Severne Mitrovice koja je bila deo misije OEBS-a na Kosovu.

„Predmet je osuđen u prvom stepenu, ali je trenutno u žalbenom postupku pred Apelacionim sudom, zbog čega moram da budem uzdržan“, naveo je.

„Zajednički imenitelj je srpska obaveštajna služba“

Na pitanje da li se različiti slučajevi uzajamno povezuju, Kodraljiju nije želeo da govori o postojanju jedinstvene mreže, ali je rekao:

„Mogu da potvrdim da svi imaju zajedničkog imenitelja. To je srpska obaveštajna služba, koja je uspela da regrutuje ljude i pribavlja važne informacije koje se tiču političkog i bezbednosnog aspekta na Kosovu.“

Dodao je da je, prema njihovim nalazima, postojalo i „izuzetno veliko interesovanje“ za pitanja radikalnog islamizma na Kosovu i različitih verskih grupa.

Kodraljiju tvrdi da je cilj bio da se Kosovo „predstavi u štetnom narativu pred međunarodnom zajednicom“.

Govorio je i o interesovanju za materijal povezan sa OVK, navodeći pokušaje povezivanja pojedinih bolnica sa slučajem takozvane „Žute kuće“, kao i o dokumentima policijskih specijalnih jedinica na severu.

„Povlačenje dokumentacije sa visokim stepenom poverljivosti od policijskih službenika koje sam prethodno spomenuo bilo je jedno od pitanja za koje je srpska obaveštajna služba pokazivala izuzetno interesovanje“, rekao je.

„Znamo imena službenika BIA koji su regrutovali“

Kodraliju tvrdi i da su tokom istraga identifikovani navodno i konkretni službenici BIA koji su, prema navodima Tužilaštva, regrutovali ljude na Kosovu.

„To su službenici sa imenom i prezimenom, sa preciznim informacijama o tome kada su uključeni u srpsku obaveštajnu službu.“

Njihova imena, međutim, nije želeo da saopšti zbog istraga koje su još u toku.

Istrage mogu trajati i do dve godine

Govoreći o načinu rada, Kodraljiju je naveo da informacije najpre dolaze od Kosovske obaveštajne agencije, a da se potom kroz istragu i posebne istražne mere nastoje pretvoriti u sudski upotrebljive dokaze.

„Sve ovo radimo sa ciljem da obaveštajne izveštaje pretvorimo u konkretne dokaze.“

Prema njegovim rečima, takve istrage mogu trajati „od jedne do dve godine“, upravo zbog potrebe da se obezbede dokazi koji mogu biti predstavljeni sudu.

Kazao je i da u pojedinim istragama učestvuju međunarodni partneri, naročito kada su potrebne tehničke ekspertize za koje kosovske institucije nemaju odgovarajuće kapacitete.

Kodraljiju o Ibar-Lepencu: Glavni osumnjičeni bio deo srpske vojne obaveštajne strukture

Kodraliju je tokom intervjua govorio i o istrazi napada na kanal Ibar-Lepenac.

„Možemo da potvrdimo da smo tokom istrage obezbedili konkretne dokaze kojima smo utvrdili osnovanu sumnju da je glavni osumnjičeni bio deo strukture srpske vojne obaveštajne službe.“

On je to ocenio kao „dodatno uključivanje jedne srpske službe u destabilizaciju Kosova“, navodeći da je napad bio usmeren na kritičnu infrastrukturu i mogao da utiče na snabdevanje električnom energijom i vodom.

Kodraljiju je potvrdio i da je deo dokaza u ovom predmetu pribavljen u saradnji sa FBI-em.

„I u ovom slučaju obezbedili smo naučne dokaze za koje smatramo da potvrđuju osnovanu sumnju, ali ostaje na sudu da odluči da li je krivično delo dokazano ili ne“, kazao je.

Tvrdi da Srbija nije dostavila tražene podatke

Kodraljiju je rekao i da je Tužilaštvo u predmetu Ibar-Lepenac od vlasti Srbije tražilo podatke o telefonskim komunikacijama i kretanju u vreme izvršenja krivičnog dela.

„Traženi dokazi bili su od srpskih vlasti, konkretno ulasci, izlasci i telefonski pozivi u trenutku izvršenja krivičnog dela, koji su registrovani preko antena Telekoma Srbije.“

Prema njegovim rečima, zahtev je dva puta upućivan putem međunarodne pravne pomoći.

„Nažalost, iako smo ih dva puta tražili, srpske vlasti nam te dokaze nisu dostavile.“

Dodao je da su protiv drugih osumnjičenih u tom predmetu istrage obustavljene kada nisu obezbeđeni konkretni dokazi.

O jednom od novijih slučajeva: „Pomagao visokom službeniku BIA“

Kodraljiju je govorio i o jednom od novijih slučajeva špijunaže, navodeći da je osumnjičeni, prema do sada prikupljenim dokazima, pružao pomoć visokom službeniku BIA zaduženom za borbu protiv terorizma.

„Pomagao je u sprovođenju jedne misije sa ciljem nanošenja štete jednoj ili više političkih figura na Kosovu.“

Dodao je da je, prema sumnjama Tužilaštva, to trebalo da se dogodi pred izbore održane na Kosovu.

Zbog istrage nije želeo da iznosi dodatne detalje.

„Slučaj je još u istrazi. Moramo biti ograničeni u informacijama koje možemo da pružimo“, rekao je.

Kodraljiju je odbio da odgovori da li su u istragama identifikovane i druge osobe čija imena još nisu javno objavljena.

„Špijunaža je kompleksna i osetljiva pojava koja zadire u nacionalnu bezbednost i zbog toga ne mogu da dam više informacija.“

Protekle dve godine, kosovske vlasti otvorile su više ovakvih slučajeva, a BIA se do sada samo jednom oglasila, negirajući navode.