Kina je pred Savetom bezbednosti UN zatražila da Priština bez odlaganja formira Zajednicu opština sa srpskom većinom i prekine jednostrane poteze na severu Kosova, Grčka upozorila na posledice rušenja objekata i zatvaranja srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, dok je Danska insistirala na obavezama obe strane – formiranju ZSO i prestanku protivljenja Srbije članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Velika Britanija i Francuska zatražile su odgovornost za napad u Banjskoj, pri čemu je britanski predstavnik posebno imenovao Milana Radoičića, navodeći da se nalazi na Interpolovoj poternici, a da slobodno živi u Srbiji. Francuska, Grčka i Letonija izrazile su zabrinutost zbog izmena Zakona o Specijalizovanim većima. Francuska, Grčka i Letonija izrazile su zabrinutost zbog izmena Zakona o Specijalizovanim većima, dok su Grčka i Evropska unija osudile veličanje ratnih zločinaca i negiranje genocida, pri čemu se EU posebno osvrnula na izjave povodom sahrane Ratka Mladića u Beogradu. Delegacije su iznele i različite stavove o budućnosti UNMIK-a, od zahteva za očuvanje misije do njenog strateškog preispitivanja.
Na sednici Saveta bezbednosti UN, održanoj 20. oktobra u Njujorku, predstavnici država članica razmatrali su najnoviji šestomesečni izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o Kosovu, koji je predstavio šef UNMIK-a Peter Due.
U raspravi su učestvovali i ministri spoljnih poslova Srbije i Kosova, Marko Đurić i Gljauk Konjufca, kao i predstavnik Evropske unije Stavros Lambrinidis.
Dok su pojedine države posebno ukazivale na položaj srpske zajednice, rušenje objekata, zatvaranje institucija i neformiranje ZSO, druge su insistirale na odgovornosti za napad u Banjskoj, nezavisnosti Specijalizovanih veća i međunarodnim obavezama Beograda i Prištine.
Različita viđenja statusa Kosova i međunarodnog prisustva nisu sprečila većinu delegacija da zajednički pozovu na nastavak dijaloga i sprovođenje ranije postignutih sporazuma.
Kina: Srbija pokazala uzdržanost, Priština da prekine jednostrane poteze
Kineski predstavnik ocenio je da je situacija na severu Kosova i dalje krhka, ukazujući na bezbednosne incidente, hapšenja pripadnika srpske zajednice i prinudno rušenje privatnih objekata.
Posebno je pomenuo promene bezbednosnih aranžmana na glavnom mostu na Ibru i uključivanje pripadnika Kosovske policije u njih, ocenjujući da su takve najave izazvale zabrinutost među Srbima.
„U takvim okolnostima Srbija je u velikoj meri sačuvala mir i pokazala uzdržanost, sprečavajući eskalaciju situacije“, ocenio je kineski predstavnik.
Peking je zatražio od kosovskih vlasti da daju prioritet regionalnom miru i stabilnosti, prekinu jednostrane aktivnosti koje mogu dodatno produbiti podele i zaštite legitimna prava srpskog stanovništva.
Kina je posebno insistirala na formiranju Zajednice srpskih opština.
„Briselski sporazum iz 2013. godine jasno predviđa uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom. Kosovske vlasti treba da ispune ovu obavezu bez odlaganja kako bi se uklonile prepreke dijalogu i pregovorima.“
Kineski predstavnik otvorio je i pitanje predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji, zakazanih za 25. oktobar.
„U svetlu predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji, relevantne strane moraju na odgovarajući način rešiti pitanje glasanja kosovskih Srba i zaštititi njihova politička prava.“
Kina je ponovila da se kosovsko pitanje mora rešavati u okviru Rezolucije 1244, uz poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Podržala je nastavak rada UNMIK-a i pozvala kosovske vlasti da omoguće nesmetano izvršavanje njegovog mandata.
Grčka: Rušenja i zatvaranja institucija ugrožavaju prava Srba, ZSO bez odlaganja
Grčka je upozorila na posledice jednostranih mera na severu Kosova, posebno na rušenje objekata i postupke koji pogađaju pristup srpske zajednice zdravstvenim, obrazovnim i drugim javnim službama.
Atina je ocenila da takve odluke mogu dodatno ugroziti prava građana, produbiti nepoverenje i otežati proces normalizacije.
Zatražila je da se o pitanjima koja neposredno utiču na život Srba razgovara sa njihovim predstavnicima i da se obezbedi poštovanje odgovarajućih pravnih procedura.
Posebno je insistirala na formiranju ZSO, kao jednoj od ključnih neispunjenih obaveza iz Briselskog sporazuma.
Grčka je izrazila zabrinutost i zbog pitanja reintegracije srpskih sudija i tužilaca u kosovski pravosudni sistem, naglašavajući da je zastupljenost nevećinskih zajednica važna za poverenje u institucije.
Upozorila je i na izmene Zakona o Specijalizovanim većima, ističući potrebu očuvanja nezavisnosti suda i poštovanja međunarodnih obaveza.
Grčka je istovremeno oštro osudila zapaljivu retoriku, veličanje osuđenih ratnih zločinaca i negiranje genocida.
„Grčka snažno osuđuje zapaljivu retoriku, veličanje ratnih zločinaca i negiranje genocida, što je nespojivo sa evropskim vrednostima na kojima su izgrađena naša društva. Pozivamo sve strane da se uzdrže od takve retorike, koja vodi samo daljim podelama“, poručio je grčki predstavnik, posredno se referišući prema sahrani Ratka Mladića.
Atina je podržala nastavak misije UNMIK-a i ulogu Rezolucije 1244, uz nastavak dijaloga Beograda i Prištine.
Danska: Kosovo mora da formira ZSO, Srbija da ne sprečava članstvo u međunarodnim organizacijama
Danska je insistirala na punom sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i svih ranijih dogovora.
Prema stavu danske delegacije, Priština mora da ispuni obavezu formiranja ZSO, dok Beograd mora da prestane da se protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.
Danska je naglasila da sprovođenje sporazuma ne može zavisiti od toga koje su obaveze politički prihvatljive jednoj ili drugoj strani.
Posebno je upozorila na pitanja imovine, rušenja objekata i iseljavanja na severu Kosova.
Zatražila je suštinske konsultacije sa pogođenim zajednicama, nepristrasne istrage navoda o policijskom prekoračenju ovlašćenja i bolju zastupljenost Srba u pravosuđu.
Istovremeno je izrazila zabrinutost zbog nedovoljnog napretka u obezbeđivanju odgovornosti za napad u Banjskoj.
Danska je podržala nezavisnost Specijalizovanih veća, insistirajući da se osporavanje sudskih odluka odvija kroz pravne postupke, a ne izmenama koje bi ugrozile nezavisnost suda.
Kada je reč o UNMIK-u, pozvala je na strateško preispitivanje njegovog mandata.
Velika Britanija: Radoičić je na Interpolovoj poternici, a slobodno živi u Srbiji
Velika Britanija pozdravila je izbor predsednice Kosova Justine Široke-Pulje i formiranje institucija nakon političke blokade.
Ponovila je podršku međunarodnoj integraciji Kosova i pozvala države koje još nisu priznale njegovu nezavisnost da to učine.
Od Beograda i Prištine zatražila je primenu postojećih sporazuma, uključujući član 7 Ohridskog sporazuma, koji predviđa odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice.
Britanska delegacija istovremeno je ukazala na zabrinutosti navedene u izveštaju generalnog sekretara UN zbog posledica pojedinih aktivnosti kosovskih institucija po nevećinske zajednice, posebno na severu.
„Ustav Kosova predviđa sveobuhvatne garancije njihovih prava, koje moraju biti u potpunosti sprovedene u praksi i u skladu sa vladavinom prava“, poručio je britanski predstavnik.
Ipak, najdirektnije obraćanje odnosilo se na napad u Banjskoj iz septembra 2023. godine.
„Prošlo je više od tri godine od napada u Banjskoj i ubistva narednika Kosovske policije Afrima Bunjakua. Nastavljamo da pozivamo Srbiju da obezbedi da odgovorni budu izvedeni pred pravdu.“
Britanski predstavnik potom je posebno imenovao Milana Radoičića.
„To uključuje Milana Radoičića, za kojim je raspisana Interpolova crvena poternica, a koji nastavlja slobodno da živi u Srbiji.“
Velika Britanija je zatražila i da Srbija omogući pristup relevantnim arhivama radi rasvetljavanja sudbine nestalih osoba.
Govoreći o UNMIK-u, ocenila je da su se okolnosti od 1999. godine znatno promenile, te da mnoge njegove ranije funkcije danas obavljaju kosovske institucije, KFOR, EULEX i OEBS.
Zbog toga je zatražila stratešku reviziju uloge, odgovornosti i finansiranja misije.
Francuska: Izmene zakona protivne međunarodnim obavezama, odgovorni za Banjsku moraju pred pravdu
Francuski predstavnik u Savetu bezbednosti UN Džej Darmadikari pozvao je Beograd i Prištinu da se vrate dijalogu uz posredovanje Evropske unije, ističući njihov zajednički evropski put.
Posebno je kritikovao izmene Zakona o Specijalizovanim većima, koje je Skupština Kosova usvojila početkom oktobra.
Prema njegovoj oceni, ove izmene nisu u skladu sa međunarodnim obavezama Kosova.
„Francuska poziva Kosovo da u potpunosti poštuje svoje međunarodne obaveze kako bi garantovalo nezavisnost, nepristrasnost i pravosudni integritet Specijalizovanih veća“, poručio je Darmadikari.
Francuska je istovremeno ukazala na izostanak odgovornosti za napad u Banjskoj, u kojem je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku.
„Neprihvatljivo je da odgovorni za Banjsku ostaju na slobodi. Počinioci ovog napada moraju biti izvedeni pred pravdu i odgovarati za svoje postupke“, rekao je francuski predstavnik.
Njegovo obraćanje preneo je i kosovski list Koha.
Demokratska Republika Kongo: Rezolucija 1244 ostaje okvir, zaštita nevećinskih zajednica prioritet
Demokratska Republika Kongo potvrdila je podršku Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, koju smatra važećim okvirom angažovanja Ujedinjenih nacija na Kosovu.
Pozdravila je relativno stabilnu bezbednosnu situaciju i mirno održavanje izbora, ali je naglasila potrebu zaštite nevećinskih zajednica.
Prema stavu ove delegacije, posebna pažnja mora biti posvećena kulturnim i verskim pravima, ravnopravnom pristupu javnim uslugama i učešću svih zajednica u institucijama.
Kongo je pozvao Beograd i Prištinu da se uzdrže od jednostranih mera, nastave razgovore i u dobroj veri sprovode postojeće sporazume.
Podržao je nastavak rada UNMIK-a, uz ocenu da eventualne promene njegovog mandata moraju biti postepene, zasnovane na situaciji na terenu i praćene odgovarajućim resursima.
Liberija: Kada dijalog stoji, nepoverenje ne stoji
Liberija je upozorila da politički zastoj između Beograda i Prištine neposredno utiče na svakodnevni život građana.
„Kada dijalog stoji, nepoverenje ne stoji“, poručio je njen predstavnik.
Posebno se osvrnula na sever Kosova, navodeći sporove oko rušenja objekata, iseljavanja, jezičkih prava i pristupa javnim službama.
„Odluke koje pogađaju zajednice moraju poštovati odgovarajuće pravne procedure i uključivati suštinske konsultacije.“
Liberija je zatražila veće učešće Srba u javnim institucijama i rešavanje otvorenih pitanja srpskih sudija i tužilaca.
Naglasila je i značaj nepristrasnog pravosuđa, odgovornosti za eventualne zloupotrebe ovlašćenja, slobode izražavanja, nezavisnosti medija i verskih sloboda.
Posebnu pažnju posvetila je nestalima.
„Porodice ne bi smele da čekaju politički dogovor da bi saznale sudbinu svojih najmilijih“, poručila je.
Liberija je podržala dalji angažman UNMIK-a u izgradnji poverenja i pomirenju zajednica.
Somalija: Promene mandata UNMIK-a ne smeju oslabiti njegov rad
Somalija je podržala dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU i punu primenu Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i njegovog Ohridskog aneksa.
Pozvala je obe strane na uzdržanost, izbegavanje jednostranih poteza i zapaljive retorike.
Somalijska delegacija posebno je podržala nastavak rada UNMIK-a, upozoravajući na moguće posledice smanjenja njegovih nadležnosti.
„Svako predloženo preoblikovanje mandata misije mora biti pažljivo razmotreno i ne sme oslabiti njene aktivnosti posredovanja, ranog upozoravanja, izgradnje poverenja i međuzajedničkog dijaloga.“
Prema stavu Somalije, trajna stabilnost zahteva poštovanje prava svih zajednica i dosledno sprovođenje ranije preuzetih obaveza.
Letonija: Zabrinutost zbog izmena zakona o Specijalizovanim većima i izostanka pravde za Banjsku
Letonija je pozdravila izbor predsednice Kosova i izrazila očekivanje da će nove institucije doprineti stabilnosti i nastavku reformi.
Ipak, upozorila je na izmene Zakona o Specijalizovanim većima, insistirajući na poštovanju nezavisnosti suda i međunarodnih obaveza Kosova.
„Naglašavamo važnost punog poštovanja mandata i pravosudne nezavisnosti Specijalizovanih veća, utvrđivanja odgovornosti i obezbeđivanja pravde za žrtve i njihove porodice iz svih zajednica“, poručila je letonska delegacija.
Posebno se osvrnula na napad u Banjskoj.
„Žalimo što tri godine nakon nasilnog napada u Banjskoj 2023. godine pravda još nije zadovoljena. Pozivamo Srbiju da pokaže konstruktivnu saradnju radi pune i nepristrasne istrage. Odgovorni moraju biti pozvani na odgovornost.“
Letonija je pozvala Beograd i Prištinu da izbegavaju jednostrane poteze i zapaljivu retoriku, a podržala je i strateško preispitivanje mandata UNMIK-a.
Panama: Odgovornost za Banjsku i Ibar–Lepenac, istina o nestalima
Panama je pozdravila mirno održavanje izbora na Kosovu i formiranje novih institucija, ocenjujući da to otvara prostor za političku stabilnost.
Posebnu pažnju posvetila je pitanju nestalih, ističući da porodice imaju pravo da saznaju sudbinu svojih najbližih.
„Protok vremena ne leči rane niti umanjuje potrebu porodica da saznaju istinu o sudbini svojih najmilijih.“
Panama je pozvala obe strane da očuvaju humanitarni karakter tog pitanja i unaprede saradnju.
Istovremeno je zatražila odgovornost za nasilne događaje, posebno napad u Banjskoj 2023. godine i napad na kanal Ibar–Lepenac 2024.
Podržala je nastavak aktivnosti UNMIK-a i dijaloga uz posredovanje Evropske unije.
Bahrein: Sudbina nestalih ne sme biti predmet političkih sporova
Bahrein je pozvao na poštovanje prava svih zajednica i njihovo ravnopravno učešće u javnom životu, uz versku toleranciju i međusobno uvažavanje.
Podržao je dijalog Beograda i Prištine i sprovođenje postignutih sporazuma.
Posebno je ukazao na pitanje nestalih, navodeći da se, prema izveštaju generalnog sekretara UN, 1.579 osoba i dalje vodi kao nestalo.
„Neophodno je usvojiti pristup koji u središte stavlja ljude, kako bi se ublažila patnja porodica i ojačalo poverenje među svim zajednicama. Takav humanitarni rad ne sme biti politizovan.“
Bahrein je pozvao na jačanje saradnje radi rasvetljavanja sudbine nestalih i trajne stabilnosti u regionu.
Pakistan: Odgovornost za Banjsku i Ibar–Lepenac, zajednički vodni resursi nisu za političke obračune
Pakistan je pozdravio mirno održavanje izbora na Kosovu i podržao dijalog uz posredovanje EU.
Pozvao je obe strane da sprovode postignute sporazume, izbegavaju zapaljivu retoriku i spreče diskriminaciju i nasilje po etničkoj ili verskoj osnovi.
Posebno je upozorio na korišćenje zajedničkih vodnih resursa u političke svrhe.
„Zajednički vodni resursi ne treba da se koriste za sticanje političkih poena niti za ostvarivanje uskih geopolitičkih ciljeva.“
Pakistan je pozvao na utvrđivanje odgovornosti za napade u Banjskoj i na kanalu Ibar–Lepenac, ocenjujući da je to značajno za izgradnju poverenja.
Naglasio je da održava prijateljske odnose i sa Srbijom i sa Kosovom i da podržava mirno rešavanje sporova i zaštitu prava svih zajednica.
Od zahteva za zatvaranje UNMIK-a do očuvanja njegovog mandata
Pitanje budućnosti UNMIK-a dodatno je pokazalo razlike među državama članicama Saveta bezbednosti.
Sjedinjene Američke Države zatražile su zatvaranje misije, tvrdeći da je ona prevazišla svoju svrhu i da bi resurse UN trebalo usmeriti na druge potrebe.
Rusija je iznela potpuno suprotan zahtev – očuvanje sadašnjeg broja zaposlenih, finansijskih sredstava i dosadašnje učestalosti sednica Saveta bezbednosti o Kosovu.
Kina, Grčka, Demokratska Republika Kongo, Liberija, Somalija i Panama podržale su nastavak rada UNMIK-a, dok su Danska, Velika Britanija i Letonija pozvale na strateško preispitivanje njegove uloge i mandata.
Evropska unija, koja je učestvovala na sednici, posebno je upozorila na prihvatanje ostavki srpskih sudija i tužilaca koje su prethodno bile povučene, rušenja privatnih objekata na severu, navode o postupanju policije i izmene Zakona o Specijalizovanim većima.
Dok su Kina i Grčka insistirale na zaštiti prava Srba i formiranju ZSO, Danska je zahtevala primenu obaveza obe strane, uključujući i obavezu Srbije da se ne protivi međunarodnom članstvu Kosova.
Britanija, Francuska, Letonija, Panama i Pakistan posebno su otvorile pitanje odgovornosti za nasilne napade u Banjskoj i na kanalu Ibar–Lepenac.
Uprkos razlikama u stavovima o statusu Kosova i budućnosti međunarodnih misija, većina delegacija složila se u jednom: dijalog Beograda i Prištine mora biti nastavljen, a prethodno preuzete obaveze sprovedene.
Konjufca Đuriću: Prestanite da se sastajete sa Radoičićem; Đurić: Kurti ne dozvoljava Srbima da…
SAD u Savetu bezbednosti: UNMIK je prevazišao svoju svrhu, vreme je da bude zatvoren;…
Konjufca u SB UN: Zatvorili smo ilegalne strukture Srbije, izveštaj UNMIK-a zasnovan na propagandi;…
Đurić u SB UN: Žrtve imaju imena, nijedna zastava ne može sakriti ratne zločine;…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
