Podignuta optužnica protiv J.Đ. za špijunažu u korist BIA

Specijalno tužilaštvo u Prištini podnelo je optužnicu Osnovnom sudu u ovom gradu protiv J. Đ iz Severne Mitrovice, koja se tereti za špijunažu.

J.Đ. je optužena da je sve do hapšenja 28. februara ove godine u svojstvu službenika Misije OEBS-a na Kosovu, „svesno i sa namerom počinila višestruke radnje koje predstavljaju aktivnu pomoć obaveštajnim aktivnostima strane službe, tačnije Obaveštajno-bezbednosne agencije Republike Srbije“.

„Okrivljena, koja je obavljala funkciju ‘Nacionalnog programskog službenika’ u Regionalnom centru OEBS-a u regionu Mitrovice, tereti se da je pribavljala i distribuirala osetljiva dokumenta i informacije u interesu BIA“, navodi se u optužnici.

Tužilaštvo dalje poručuje da su ovim radnjama narušeni „ustavni poredak i nacionalna bezbednost Kosova“, ali i da su „ugroženi životi i bezbednost državnih zvaničnika, građana i međunarodnog osoblja OEBS-a na Kosovu“.

Tužilaštvo pozvezuje J.Đ. sa Aleksandrom Vlajićem koji je ranije ove godine osuđen za špijunažu.

„J. Đ. je koristeći svoju poziciju u OEBS-u, i uputstva koja je dobijala od sada osuđenog za špijunažu A.V, tokom zvaničnih sastanaka i sastavljanja izveštaja OEBS-a, za izveštavanje o političkoj i bezbednosnoj situaciji na Kosovu, takođe doprinela stvaranju neprijateljskog narativa prema bezbednosnim institucijama, državnosti i integritetu Republike Kosovo“, poručuju.

Tužilaštvo dalje navodi da je njihova istraga navodno dokazala da je J.Đ. dobijene informacije prosleđivala visokim zvaničnicima BIA:

„R.G., odgovornom za BIA za region Novog Pazara u Srbiji i zvaničniku L.B., sa kojim se okrivljena sastala u više navrata u Beogradu, u Srbiji“.

Specijalno tužilaštvo je predložilo sudu da produži meru pritvora J.Đ. a da je na kraju sudskog postupka osudi za špijunažu.

Osnovni sud u Prištini u više navrata je na zahtev tužilaštva produžavao pritvor J.Đ. Poslednji put na dva meseca – do 28. septembra.

Hapšenja za špijunažu

Sve je više postupaka na Kosovu koji se vode za špijunažu i to navodno u korist Srbije.

Jedan od njih vodio se protiv bivšeg pripadnika Kosovske policije Aleksandra Vlajića, koji je ranije radio kao magacioner u srpskom MUP-u u Mitrovici. On je u junu postao prvi koji je osuđen za špijunažu od strane kosovskih vlasti. Mediji i sudska dokumenta ga opisuju kao agenta BIA.

Štaviše, zaključenjem sporazuma o priznanju krivice, osuđen je na pet godina zatvora zbog krivičnog dela špijunaže, a dodatno je kažnjen novčano – 1.000 evra – zbog nedozvoljenog posedovanja oružja. Protiv njega se i dalje vodi postupak za drugo krivično delo – terorizam – zbog sumnje da je bacio bombu na prostorije Opštinske izborne komisije u Severnoj Mitrovici 2022. godine.

Slučaj Vlajić je otvorio prostor za nova hapšenja – na osnovu veštačenja čak sedam mobilnih telefona koje je koristio. Među osumnjičenima se našla upravo Mitrovčanka J. Đ., zaposlena u OEBS-u, koju je Vlajić, prema sopstvenom priznanju, regrutovao da mu dostavlja poverljive informacije i dokumenta.

Prema optužnici Specijalnog tužilaštva, Vlajić je komunicirao s J.Đ. putem sedam različitih telefonskih brojeva koje je redovno menjao. Od nje je, navodno, dobijao osetljive podatke o bezbednosti i funkcionisanju kosovskih institucija, uključujući i interne izveštaje sa sastanaka bivšeg šefa OEBS misije Majkla Davenporta.

Prištinski mediji navode da je koristio šifrovani jezik – BIA je nazivana „firma“, a u jednoj poruci navodno piše da će se „u BIA-i umoriti od čitanja izveštaja“ koje dobija od J.Đ., dodajući da se „ne brine jer se neko time već bavi“.

Specijalno tužilaštvo tvrdi da je Vlajić imao saradnike i u drugim međunarodnim organizacijama – OEBS-u, EULEX-u, UNMIK-u i KFOR-u – i da su svi bili pripadnici srpske zajednice. Uz J.Đ. iz OEBS-a, dokumenta navode osobu M. iz EULEX-a, N.K. iz UNMIK-a i osobu označenu kao N.64 iz KFOR-a.

Optužnica potvrđuje da su informacije prosleđivane njegovom nadređenom u BIA-i – osobi inicijala R.G, stacioniranoj u Novom Pazaru.

Uroševac: Dva bivša carinika među osumnjičenima

Petog juna prošle godine u Uroševcu su uhapšena dvojica Albanaca, osumnjičeni za špijunažu za BIA. Jedan od njih, B.Š (Sh), nekadašnji je policijski službenik iz devedesetih, koji je kasnije radio kao carinik u vreme UNMIK administracije.

Kosovska carina je demantovala njegovu povezanost s institucijom, navodeći da je razrešen dužnosti još 2004. zbog kršenja Kodeksa ponašanja.

B.Š. i M.Ć (Q), optuženi su za „prikupljanje informacija od državnog značaja“ i o osobama na javnim funkcijama, koje su potom dostavljali agentima BIA.

Na ročištu 15. jula, obojica su negirali krivicu za špijunažu, dok je M.Ć. priznao nedozvoljeno posedovanje oružja.

Treći Albanac osumnjičen za špijunažu

Još jedno hapšenje usledilo je 6. maja – H.S. je uhapšen nakon višemesečne istrage. Operaciju je, kao i u prethodnim slučajevima, predvodila Kosovska obaveštajna agencija u saradnji sa policijom i tužilaštvom.

Hapšenje policajca

Novo hapšenje za špijunažu dogodilo se sredinom jula meseca. Tada je uhapšen B.J. inače visoki službenik kosovske policije, srpske nacionalnosti, a bio je zaposlen u pograničnoj jedinici na prelazu Bela Zemlja, na poziciji šefa.

Prema navodima policije, on je takođe slao poverljive informacije srpskoj Bezbednosno informativnoj agenciji. Po hapšenju mu je određena mere pritvora.

BIA demantovala prošle godine, šta kaže Vučić…

Međunarodne misije se o ovim slučajevima nisu javno oglašavale do sada, ali jeste BIA i to samo za prvi slučaj od prošle godine, kada su demantovali.

No, srpski predsednik, sa druge strane, u više navrata je iznosio podatke bezbednosnog karaktera u javnost i hvalio se na konferencijama za medije o tome kako srpske službe znaju šta se sve na Kosovu dešava.

Premda, umeo je često da govori i to kako Srbija nema kontrolu na Kosovu od ’99, kao što je to učinio po izbijanju sukoba u Banjskoj.

Hrvatski vojnik i Mitrovčanka

Najnovije optužbe za špijunažu, takođe navodno u korist zvaničnog Beograda, podigle su pravu buru u regionu.

Reč je o hapšenju para – hrvatskog pilota pripadnika KFOR-a i Srpkinje iz Kosovske Mitrovice. Oni su uhašeni na jednom od ostrva splitskog arhipelaga.

Istražitelji su u njihovoj komunikaciji navodno pronašli poruke koje ukazuju na prenošenje poverljivih podataka o KFOR-u, izvestili su prvo hrvatski mediji.

Pilot je, kako se tvrdi, tri godine slao informacije koje je A. M. prosleđivala čelnicima Srpske liste i jednom stranom novinaru.

Par se tereti i za otkrivanje detalja o aktivnostima KFOR-a u Zubinom Potoku i transportu bivšeg policajca Dejana Pantića.

Osim Hrvatskih vlasti koje su pokrenule postupak, za slučaj se interesuju i pravosudni organi u Prištini.

Kosovsko specijalno tužilaštvo uputilo je nedavno zvaničan zahtev vlastima u Hrvatskoj za dostavljanje dokaza, dok je Kosovska policija izvršila pretres kuće Srpkinje iz Kosovske Mitrovice.

Šta kaže zakon o špijunaži?

Krivično delo špijunaže regulisano je članom 124 Krivičnog zakonika Kosova i obuhvata sedam stavova. Predviđene kazne kreću se od najmanje pet godina zatvora, a u težim slučajevima mogu dostići i doživotnu robiju.

Nisu svi poverljivi podaci automatski državne tajne. Da bi nešto imalo taj status, mora da bude tako određeno zakonom ili odlukom nadležnog državnog organa. U praksi, to se uglavnom odnosi na informacije od značaja za „državnu bezbednost“, iako tajnom mogu biti proglašeni i naizgled bezazleni podaci, ako se proceni da bi njihovo otkrivanje moglo naštetiti interesima neke države.

Da bi delo bilo kvalifikovano kao špijunaža, osoba mora znati da prenosi podatke osobi koja radi za stranu državu ili obaveštajnu službu, ukazao je lokalni advokat Ljubomir Pantović.

Dakle, krivica postoji samo ako je učinjeno sa direktnim umišljajem – uz svesnost o sadržaju podataka i identitetu primaoca.