Šest hapšenja Kosovske policije za navodnu špijunažu u korist BIA

Visoki policijski službenik uhapšen je jutros na Kosovu pod sumnjom da je navodno učestvovao u nezakonitim špijunskim aktivnostima u korist bezbednosnih struktura Srbije. Hapšenje je deo šire operacije koju sprovode Specijalno tužilaštvo Kosova, Kosovska obaveštajna agencija i Policijski inspektorat. U pitanju je još jedno hapšenje zbog navodne špijunaže za srpsku BIA. Takvih osoba je do sada šest.

Šef operative pogranične službe Kosovske policije iz Kosovske Kamenice B.J. uhapšen je jutros na prelazu Bela Zemlja, gde mu je inače bilo radno mesto.

Sumnjiči se da je učestvovao u nezakonitim špijunskim aktivnostima u korist bezbednosnih struktura Srbije. Hapšenje je deo šire operacije koju zajednički sprovode Specijalno tužilaštvo Kosova, Kosovska obaveštajna agencija i Policijski inspektorat.

Istovremeno su izvršeni pretresi njegove kancelarije i stana, potvrdili su prištinski mediji, pozivajući se na izvore iz istrage. Prvo prema medijskim natpisima iz Prištine, a potom i Specijalnog tužilaštva Kosova, u kući osumnjičenog pronađeno je dva miliona dinara, 10.000 evra i oružje bez dozvole.

Vest o hapšenju potvrdio je v.d. kosovskog ministra unutrašnjih poslova, Dželjalj Svečlja. On je izjavio da je reč o policijskom službeniku koji se sumnjiči za špijunažu u korist Srbije, ističući da je hapšenje rezultat duge i temeljne istrage kosovskih bezbednosnih struktura.

Svečlja je podsetio da je ovo šesto hapšenje u vezi sa špijunskim aktivnostima, dodajući da je jedan od prethodno uhapšenih već priznao krivicu. To je, kako je naveo, „dokaz umešanosti Srbije u destabilizujuće pokušaje usmerene protiv Republike Kosovo“.

„Istu sudbinu će doživeti i svaki drugi koji pokuša da ugrozi rad i poverenje koje im je ukazano u Policiji. Kao i uvek, bićemo beskompromisni i budni pred svakim pokušajem da se prostor koji naša zemlja daje u Policiji pretvori u napad na našu republiku“, poručio je Svečlja.

On je ocenio da su profesionalizam, saradnja i koordinacija kosovskih bezbednosnih institucija bili ključni za postizanje rezultata u borbi protiv, kako je rekao, nezakonitih aktivnosti „sa visokim stepenom opasnosti koje često imaju korene u srpskim obaveštajnim strukturama“.

Šest hapšenja

Sa današnjim slučajem, za nešto duže od godinu dana kosovske vlasti uhapsile su ukupno šest osoba osumnjičenih za navodnu špijunažu, odnosno saradnju sa Bezbednosno-informativnom agencijom Srbije – troje Srba i tri Albanca. Prethodni podatak od pet hapšenja izneo je prošlog meseca kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti, kada je kada je izneo na Fejsbuku njihov pun identitet uz fotografije.

Slučaj Aleksandra Vlajića i radnice OEBS-a

Najpoznatiji slučaj do sada je onaj bivšeg pripadnika Kosovske policije Aleksandra Vlajića, koji je ranije radio kao magacioner u srpskom MUP-u u Mitrovici. On je u junu postao prvi koji je osuđen za špijunažu od strane kosovskih vlasti. Mediji i sudska dokumenta ga opisuju kao agenta BIA.

Štaviše, zaključenjem sporazuma o priznanju krivice, osuđen je na pet godina zatvora zbog krivičnog dela špijunaže, a dodatno je kažnjen novčano – 1.000 evra – zbog nedozvoljenog posedovanja oružja. Protiv njega se i dalje vodi postupak za drugo krivično delo – terorizam – zbog sumnje da je bacio bombu na prostorije Opštinske izborne komisije u Severnoj Mitrovici 2022. godine.

Slučaj Vlajić je otvorio prostor za nova hapšenja – na osnovu veštačenja čak sedam mobilnih telefona koje je koristio. Među osumnjičenima se našla i Mitrovčanka J. Đ., zaposlena u OEBS-u, koju je Vlajić, prema sopstvenom priznanju, regrutovao da mu dostavlja poverljive informacije i dokumenta.

Prema optužnici Specijalnog tužilaštva, Vlajić je komunicirao s J.Đ. putem sedam različitih telefonskih brojeva koje je redovno menjao. Od nje je, navodno, dobijao osetljive podatke o bezbednosti i funkcionisanju kosovskih institucija, uključujući i interne izveštaje sa sastanaka bivšeg šefa OEBS misije Majkla Davenporta.

Prištinski mediji navode da je koristio šifrovani jezik – BIA je nazivana „firma“, a u jednoj poruci navodno piše da će se „u BIA-i umoriti od čitanja izveštaja“ koje dobija od J.Đ., dodajući da se „ne brine jer se neko time već bavi“.

Specijalno tužilaštvo tvrdi da je Vlajić imao saradnike i u drugim međunarodnim organizacijama – OEBS-u, EULEX-u, UNMIK-u i KFOR-u – i da su svi bili pripadnici srpske zajednice. Uz J.Đ. iz OEBS-a, dokumenta navode osobu M. iz EULEX-a, N.K. iz UNMIK-a i osobu označenu kao N.64 iz KFOR-a.

Optužnica potvrđuje da su informacije prosleđivane njegovom nadređenom u BIA-i – osobi inicijala R.G, stacioniranoj u Novom Pazaru.

Uroševac: Dva bivša carinika među osumnjičenima

Petog juna prošle godine u Uroševcu su uhapšena dvojica Albanaca, osumnjičenih za špijunažu za BIA. Jedan od njih, B.Š., nekadašnji je policijski službenik iz devedesetih, koji je kasnije radio kao carinik u vreme UNMIK administracije.

Kosovska carina je demantovala njegovu povezanost s institucijom, navodeći da je razrešen dužnosti još 2004. zbog kršenja Kodeksa ponašanja.

Iako su uhapšeni pre godinu dana, Osnovni sud u Prištini je još 30. aprila ove godine doneo odluku da postoji osnovana sumnja da su B.Š. i M.Ć. počinili krivično delo špijunaže. Optuženi su za prikupljanje informacija od državnog značaja i o osobama na javnim funkcijama, koje su potom dostavljali agentima BIA.

Na ročištu 15. jula, obojica su negirali krivicu za špijunažu, dok je M.Ć. priznao nedozvoljeno posedovanje oružja. Presuda za ovo delo biće izrečena nakon završetka glavnog postupka.

Treći Albanac osumnjičen za špijunažu

Još jedno hapšenje usledilo je 6. maja – H.S. je uhapšen nakon višemesečne istrage. Operaciju je, kao i u prethodnim slučajevima, predvodila Kosovska obaveštajna agencija u saradnji sa policijom i tužilaštvom.

Kurti: Pokušaji falsifikovanja istorije i podrivanja bezbednosti

Premijer u ostavci Aljbin Kurti ocenio je da su ova hapšenja rezultat uspešnih operacija KIA. Tvrdi da se slučajevi odnose na pokušaje „prepravljanja istorije s ciljem ocrnjivanja rata OVK i poricanja masakra u Račku“, kao i „infiltraciju u međunarodne organizacije i verske ekstremističke krugove“.

Kurtijeva poruka građanima putem društvenih mreža glasi: „Budite pažljivi i uključite se u napore za stabilno i nepobedivo Kosovo od bilo kog oblika pretnje.“

Šta kaže zakon o špijunaži?

Krivično delo špijunaže regulisano je članom 124 Krivičnog zakonika Kosova i obuhvata sedam stavova. Predviđene kazne kreću se od najmanje pet godina zatvora, a u težim slučajevima mogu dostići i doživotnu robiju.

Nisu svi poverljivi podaci automatski državne tajne. Da bi nešto imalo taj status, mora da bude tako određeno zakonom ili odlukom nadležnog državnog organa. U praksi, to se uglavnom odnosi na informacije od značaja za „državnu bezbednost“, iako tajnom mogu biti proglašeni i naizgled bezazleni podaci, ako se proceni da bi njihovo otkrivanje moglo naštetiti interesima neke države.

Da bi delo bilo kvalifikovano kao špijunaža, osoba mora znati da prenosi podatke osobi koja radi za stranu državu ili obaveštajnu službu, ukazao je lokalni advokat Ljubomir Pantović.

Dakle, krivica postoji samo ako je učinjeno sa direktnim umišljajem – uz svesnost o sadržaju podataka i identitetu primaoca.

BIA demantovala prošle godine, šta kaže Vučić…

Međunarodne misije se o ovim slučajevima nisu javno oglašavale do sada, ali jeste BIA i to samo za prvi slučaj od prošle godine, kada su demantovali.

No, srpski predsednik, sa druge strane, u više navrata je iznosio podatke bezbednosnog karaktera u javnost i hvalio se na konferencijama za medije o tome kako srpske službe znaju šta se sve na Kosovu dešava.

Premda, umeo je često da govori i to kako Srbija nema kontrolu na Kosovu od ’99, kao što je to učinio po izbijanju sukoba u Banjskoj.