Manastir Visoki Dečani proglašen je u petak za jedan od sedam najugroženijih spomenika kulture Evrope za 2021. godinu. U javnosti se narednog dana pojavilo pismo kosovske predsednice Vjose Osmani i premijera Aljbina koje je upućeno još 18. marta pre nego da se donese konačna odluka, a u kojem osporavaju ovu nominaciju.
Pokrenuo se i talas negativnih reakcija u medijima na albanskom. Oni naglasak stavlja na to da je Evropa Nostra instrumentalizovana sa srpske strane kako bi se tema uvrstila u dijalog Beograda i Prištine, te da crkve i manastiri na Kosovu i u Metohiji nisu ugroženi. Gradonačelnik Dečana je čak optužio monahe i da iza svih incidenata na manastir od 2005. stoje oni sami.
U Beogradu, oglasili su se iz Kancelarije za KiM, ocenjujući da je reakcija Aljbina Kurtija i Vjose Osmani na činjenicu da je organizacija „Evropa nostra“ uvrstila manastir Visoki Dečani na listu najugroženijih kulturnih spomenika Evrope – potvrda ugroženosti srpske kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohiji.
„Pokušaj Kurtija i Osmani da Kosovo predstave kao oazu multikulturalnosti i multikonfesionalnosti je gotovo svakodnevno demantovan skrnavljenjima objekata Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnih grobalja širom Kosova i Metohije“, ocenjuju iz Kancelarje i tvrde da su svi ti slučajevi dokumentovani i svedoče upravo da je „antisrpski i antihrišćanski ekstremizam veoma živ među Albancima“ na KiM.
„Zatvaranje očiju pred stvarnošću i politički motivisano negiranje situacije na terenu, jeste poruka ohrabrenja ekstremistima da nastave praksu napada na srpska sveta mesta“, ističu.
Uz ove poruke, Kancelarija za Kosovo i Metohiju istovremeno ističe da „ne želi da politizuje“ pitanje ugroženosti srpske baštine na KiM, i dodaju da ih ohrabruje to što je dokazima potkrepljene utiske i procene potvrdila i nezavisna komisija organizacije „Evropa nostra“.
Podsećaju i na to da je manastir Visoki Dečani najčešće napadani objekat kulturne baštine na KiM, te da od 2005. godine kao prvi spomenik na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine na KiM, pod „konstantnim terorom lokalnih Albanaca“.
Podsetili su na četiri oružana napada na manastir 2000., 2004. i 2007., na grafite UČK I ISIS, te hapšenje u januaru 2016. godine ispred manastira četvoro naoružanih kosovskih Albanaca, od kojih su dvojica uhapšenih bili na crnoj listi simpatizera ISIS-a.
U prilog ovome navode i da „slučaj nije bezazlen pokazala je reakcija Kfora, koji je višestruko pojačao zaštitu manaistira, postavio dvadesetak novih kamera, uveo redovne patrole i čak stalno boravljenje vojnika u unutrašnjosti manastira, a postavljeni su i reflektori sa infracrvenim svetlom“ ističu.
Konačno, podsetili su i na to što se već pet godina manastiru ne vraća oduzeta zemlja, uprkos odluci Ustavnog suda Kosova iz 2016., te da to prolazi bez ikakvih pravnih posledica, iako svake godine neizvršavanje ove odluke kritikuju Evropska unija, Stejt department, ambasade Kvinte, OEBS, UNMIK i druge organizacije.
Šta se najnovije dešava u vezi sa pitanjem manastira Visoki Dečani i kakvi su stavovi čitajte u:
Negativne reakcije u kosovskim medijima na odluku da Visoki Dečani budu na listi 7 najugroženijih
O.Sava: Paradoks Kosova da ga Crkva podseća na to poštuje sopstvene zakone i Ustav
Šta su izlistali u pismu kosovski premijer i predsednica, a koje je juče objavilo upravo ministarstvo kojim rukovodi Hajrula Čeku, čitajte u posebnoj vesti: Kurti i Osmani pisali Evropa Nostri pre konačne odluke o Dečanima: Crkve na Kosovu nisu ugrožene
O uvrštavanju Visoke Dečana među sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi za 2021. godinu čitajte u:
Visoki Dečani među 7 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope za 2021.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
