Gutereš izveštava SB UN o situaciji na Kosovu – izbori uredni, dijalog presudan, situacija bezbedna uz manje incidente

U toku je sednica Saveta bezbednosti UN-a. Predstavljen je novi šestomesečni izveštaj o radu Misije UN-a na Kosovu (UNMIK). Sednici, sa srpske strane prisustvuje ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, dok sa kosovske, ministarka spoljnih poslova Donika Gervala (Gërvalla).

Sednica je prekinuta ubrzo pošto je počela, nakon što je predstavnik Rusije, Dimitrij Poljanski, zatražio da predstavnica Prištine promeni ili ukloni zastavu Kosova jer, kako je naglasio, Kosovo nije opštepriznata država.

 

Neposredno pred početak sednice specijalni predstavnik generalnog sekretara i šef UNMIK-a, Zahir Tanin, sastao se sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, dok je dan ranije, razgovarao i sa kosovskim premijerom, Aljbinom Kurtijem. Više o tome u posebnoj vesti.

O izveštaju

Izveštaj generalnog sekretara UN-a, Antonija Gutereša odnosi se na period od 16. septembra 2020. godine, do 15. marta 2021.

Kao ključni politički događaj u periodu za koji se vezuje izveštaj, navode se vanredni parlamentarni izbori održani 14. febuara ove godine a nakon, kako navodi Gutereš u izveštaju, višemesečnih političkih turbulencija koje su usledile usled toga što su, u novembru mesecu, Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju i drugima potvrđene optužnica pred sudom u Hagu.

Gutereš podseća da je odmah zatim Tači dao ostavku, a da je dužnost v. d. predsednika preuzela Vjosa Osmani, koja sada vrši funkciju predsednice.

Kosovski izbori uredno sprovedeni, vlast i opozicija da sarađuju

Gutereš je pohvalio kosovske institucije, političke subjekte i glasače povodom, kako je rekao, uredno sprovedenih vanrednih parlamentarnih izbora u februaru mesecu, uz konstataciju da je, uprkos izazovima koji dolaze sa pandemijom, na izborima bila veća izlaznost nego na prošlim – u 2019. godini.

Konstatuje da je ubedljivu pobedu na izborima odnelo Samoopredeljenje, kao i da su ispred srpske zajednice učestvovala tri kandidata, među kojima i Srpska lista.

Izborni dan protekao je mirno u 38 opština na Kosovu, ocenjuje, uz naznaku da su ovo bili prvi izbori parlamentarni izbori, a da misija OEBS-a nije pružala podršku i slala svoje posmatračke misije za izbore na Kosovu.

Ujedno podseća da su, usled žalbi političkih subjekata, poništeni glasovi u pojedinim opštinama, te da je to najviše uticalo na nevećinske zajednice.

Kako se navodi o izveštaju, iznete su optužbe da su „nedavno formirani politički subjekti koji predstavljaju zajednice kosovskih Bošnjaka i kosovskih Roma, nezakonito obezbedili mesta kroz neproporcionalno veliki broj glasova dobijenim u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom“.

Gutereš dodaje da su optužbe podržane od strane IPŽP i Vrhovnog suda, te da su potom, usled poništavanja glasova u pojedinim opštinama, oduzeta poslanička mesto GI Adrijane Hodžić, Novoj građanskoj inicijativi, dok je Romska inicijativa od dva osvojena mesta, jedno izgubila.

U martu mesecu Kosovo je dobilo novu skupštinu, a potom vladu predvođenu Aljbinom Kurtijem i novu predsednicu, Vjosu Osmani.

Gutereš je pozvao prištinske zvaničnike – vlast i opoziciju, da konstruktivno rade na rešavanju problema nastalih usled pandemije i nastave napore na konsolidaciji vladavine zakona, borbi protiv korupcije, održavanju okvira i principa ljudskih prava i angažovanju u važnim političkim procesima na visokom nivou – kao što je dijalog pod pokroviteljstvom EU u Briselu.

Beograd i Priština tek treba da usaglase stavove, napredak ka EU zavisi od dijaloga

Gutereš u svom izveštaju podseća da su delegacije predvođene glavnim pregovaračima održale tri runde razgovora na ekspertskom nivou o pitanjima u vezi sa finansijskim potraživanjima i imovini, a pod pokroviteljstvom specijalnog izaslanika EU za dijalog, Miroslava Lajčaka.

Konstatuje da postoji spremnost strana da razgovaraju o nerešenim pitanjima, ali i da Beograd i Priština tek treba da usaglase stavove – uključujući i o pitanju formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO).

U izveštaju se dalje navodi da su, nakon prve i druge runde razgovora 17. septembra i 29. oktobra, strane priznale u javnim obraćanjima da imaju suprotstavljene stavove o načinu rešavanja otvorenih pitanja – finansijskih zahteva i imovine, te da je Beograd instistirao da se razgovara i o ZSO.

Dalje se navodi da su „tenzije eskalirale“ u novembru – zbog kršenja sporazuma o slobodi kretanja i aranžmana o zvaničnim posetama kada su i Beograd i Priština odbili da dozvole zvaničnicima druge strane da uđu na teritoriju Srbije, odnosno Kosova.

Reč je o periodu kada su vršena iskopavanja u Kiževaku kod Raške, a kada je tadašnja kosovska ministarka spoljnih poslova, Meljiza Haradinaj Stubla uložila zahtev da poseti ovu lokaciju, a predsednik Srbije da poseti Kosovo.

Gutereš konstatuje da je EU apelovala na Kosovo da poštuje obaveze preuzete u dijalogu.

Poslednji sastanak u Briselu održan je 10. decembra, nakon čega je, kako se dodaje u izveštaju, usled suprostavljenih stavova i predstojećih vanrednih izbora na Kosovu, odlučeno da se nastave razgovori 2021. godine.

O tome kada će se voditi nova runda dijaloga, razgovaralo se tek početkom marta meseca, kada je u posetu Beogradu i Prištini došao izaslanik EU za dijalog, Miroslav Lajčak.

Lajčak je tada razgovarao u Prištini sa sadašnjim premijerom, Aljbinom Kurtijem, koji je, kako navode u izveštaju, priznao važnost dijaloga i potrebu da on bude „principijelan i dobro pripremljen“, Međutim, podseća se i da je Kurti nagovestio da će, nakon preuzimanja funkcije, njegov glavni fokus biti društveno ekonomski problemi i pitanje vladavine prava.

Takođe se konstatuje u izveštaju da je u Beogradu, srpsko rukovodstvo nakon razgovora sa Lajčakom, ponovilo spremnost da se nastavi sa razgovorima u Briselu, ističući istovremeno važnost pune primene potpisanih sporazuma. Dodaje se, međutim, i da se Beograd usprotivio ideji „uzajamnog priznanja“ – što zahteva Priština.

Gutereš poručuje da trajni mir, stabilnost i socio-ekonomski razvoj na Kosovu i u regionu zavise od održivog napretka u dijalogu usmerenom na normalizaciju odnosa sa Beogradom.

Kako je dodao, napredak u dijalogu ostaje presudan za težnje strana ka Evropskoj uniji.

Gutereš je pozdravio „jasne izjave obeju strana o važnosti unapređenja dijaloga“, te ukazuje na značaj „istinske posvećenosti“ nastavku razgovora na visokom nivou u vrlo bliskoj budućnosti.

Sve institucije da sarađuju sa Specijalnim sudom

U delu izveštaja koji se odnosi na rad Specijalnog suda na Kosovu, koji je krajem godine potvrdio prve optužnice i započeo sa vođenjem pretpretresnog postupka, Gutereš konstatuje da je podizanje optužnice ostvarilo duboke posledice na političkoj sceni, jer su, osim Tačija, u Hag poslati i tadašnji predsednik PDK, Kadri Veselji, kao i tadašnji šef parlamentarne grupe Samoopredeljenja, Redžep Seljimi.

Generalni sekretar UN-a tvrdi da su preduzeti važni koraci ka unapređenju istražnih i pravosudnih procesa kosovskog specijalnog tužilaštva i kosovskih specijalnih veća.

„Ove institucije vladavine prava moraju imati punu saradnju svih strana kako bi mogle efikasno da vrše svoje dužnosti“, ocenjuje Gutereš.

Bezbednosna situacija stabilna, uz manje incidente

Gutereš ocenjuje da je u periodu na koji se odnosi izveštaj, sveukupna bezbednosna situacija na Kosovu ostala stabilna, sa nekoliko incidenata koji su bili usmereni protiv nevećinskih zajednica.

Podsećaju da je u Gračanici 17. novembra spaljen bilbord „Sloboda ima ime OVK“ koji je bio jedan od mnogih koji su širom Kosova postavljeni u znak podrške optuženima pred Specijalnim sudom.

„Incident je izazvao dodatne tenzije među zajednicama kosovskih Albanaca i kosovskih Srba, podstaknuvši Hotija da pozove na smirivanje. Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije osudila je incident“.

Izlistali su da su u novembru zabeležena dva incidenta oštećenja putokaza na srpskom jeziku, da se dogodio pokušaj paljenja srpske zastave i verbalni i fizički napad na Srbina sa Kosova u mešovitom selu Kišnica.

U delu za Sever Kosova o izborima i „neslobodnoj kampanji“ Albanaca i Srba koji nisu iz Srpske liste

U posebnom odeljku koji se odnosi na Sever Kosova, u izveštaju se podseća na lokalne izbore koji su održani krajem 2020. godine, na kojima je Srpska lista osvojila više od 90 odsto podrške glasača, kao i na parlamentarne izbore, na kojima je ova stranka u četiri opštine na Severu Kosova dobila 78 odsto podrške.

Gutereš tvrdi da su oba izborna procesa prošla bez većih bezbednosnih incidenata, ali i, sa druge strane – da se kosovski Albanci, kao i političari iz srpske zajednice koji su izašli na izbore „i dalje  suočavaju sa izazovima u slobodnom vođenju kampanje na Severu“.

„30. januara, uoči zvaničnog početka kampanje za izbore 14. februara, posetu Osmani i Kurtija u etnički mešovitom naselju Mikronaselje u severnoj Mitrovici, prekinula je grupa stanovnika kosovskih Srba koji su skandirali ‘ovo je Srbija'“, dodaje se u izveštaju.

Gutereš podseća na to da je poseta Osmani i Kurtija Severu Kosova naišla na kritike kosovskih Albanaca, ail i da ju je predsednik Srpske liste, Goran Rakić, opisao kao provokaciju, a predsednik Srbije osudio i pozvao na očuvanje mira.

U izveštaju se dodaje da je 16. januara obeležena treća godišnjica ubistva političara Olivera Ivanovića u severnom delu Mitrovice, a da je novembra meseca 2020. godine Specijalno tužilaštvo podiglo novu optužnicu protiv šest osoba, nakon što je prethodnu Apelacioni sud vratio na uređenje, na osnovu žalbi branilaca.

Prvo ročište po novoj optužnici održano je 5. februara, kada su se šestoro optuženih izjasnili da nisu krivi za umešanost u ubistvo, dok su dvojica priznala krivicu za optužbe posedovanja oružja.

Konstatuje se i da je na zahtev Specijalnog tužilaštva, sudija za prethodni postupak povukao nalog za hapšenje iz 2019. godine za jednim od dvojice optuženih koji su i dalje na slobodi.

Na Kosovo se vratilo više od 200 Srba za šest meseci

U periodu na koji se odnosi izveštaj – od 16. septembra 2020. godine, do 15. marta 2021. Kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice zabeležila je 273 dobrovoljnih povratka pripadnika nevećinske zajednice na Kosovo.

Među njima je bilo 223 Srba, 36 Aškalija, 10 Roma i četiri Albanaca, navodi se u izveštaju.

Precizira se da se od 2000. godine na Kosovo vratilo 28.819 raseljenih lica iz nevećinskih zajednica – od toga 12.429 Srba, 7.706 Egipćana i Aškalija, 4.000 Roma, 1.878 kosovskih Bošnjaka, 1.464 Goranaca, 1.298 Albanaca, 21 Crnogorac, 19 Turaka i 4 Hrvata.

Kako se dalje navodi u izveštaju, na Kosovu je 15.781 raseljeno lice, širom Zapadnog Balkana je 69.627 onih koji kao raseljena lica imaju određene potrebe, a od oko 200.000 koliko je ukupno raseljenih lica sa Kosova koji žive u regionu, od kojih je većina u Srbiji.

Gutereš konstatuje da su nastavljeni napori na promociji održivog dobrovoljnog povratka i reintegracije, uz naznaku da je 12. januara 87 porodica raseljenih Srba koji su boravili u kolektivnim centrima u Štrpcu dobilo stanove u istoj opštini.

Istovremeno, navode da je IOM podržao socijalnu i ekonomsku reintegraciju 42 porodice u šest opština.

U delu izveštaja koji se odnosi na kulturno nasleđe, podseća se na proces izgradnje puta u zaštićenoj zoni manastira Viski Dečani, koja je potom i obustavljena nakon zasedanja Veća za implementaciju i nadzor.

Naznačiili su da je postignut dogovor o izgradnji obilaznog puta i izgradnji lokalnog puta kroz zaštićenu zonu.

Više optuženih „visokog profila“ oslobođeno optužbi za zloupotrebu službenog položaja

Izveštaj se bavi i optužnicama i sudskim procesima koji su pokrenuti na Kosovu za korupciju i ratne zločine.

Gutereš navodi da je u periodu na koji se odnosi izveštaj izrečeno više ovakvih presuda.

Podseća se na optužnicu protiv gradonačelnika Kačanika zbog zloupotrebe položaja, odluku Vrhovnog suda o potvrdi uslovne kazne zatvora osumnjičenima u slučaju „Pronto“, potvrdu optužnice Apelacionog suda protiv bivšeg ministra poljoprivrede, Nenada Rikala i osoblja u ovom ministarstvu. Zabeležena je i operacija održana 24. februara u kojoj je uhapšeno 12 ljudi širom Kosova zbog zloupotrebe položaja u sektoru poljoprivrede  i podizanje optužnice protiv šefa KIA-e, šefa Odeljenja za državljanstvo, azil i migraciju kosovskog ministarstva unutrašnjih poslova i šefa Direkcije za migraciju i strance u graničnoj policiji zbog proterivanja šest turskih državaljana 2018. godine.

Gutereš, međutim, ujedno konstatuje da je više optuženih „visokog profila“ oslobođeno optužbi za zloupotrebu službenog položaja, među kojma su i 12 optuženih u slučaju „lažni veterani“.

U izveštaju se podseća na navode organizacija civilnog društva o izazovima u krivičnom gonjenju u slučajevima korupcije na visokom nivou, te da je mali broj optužnica podnet, a da je veliki broj slučajeva nerešen.

U periodu na koji se odnosi izveštaj održana su četiri sudska ročišta u slučajevima ratnih zločina nad civilnim stanovništvom 1999.

Gutereš ukazuje na to da je Apelacioni sud ukinuo presudu bivšem gradonačelniku Srbice, Samiju Ljuštakuu, u vezi sa bekstvom iz pritvora tokom suđenja u slučaju „Drenica“ usled zastarelosti krivičnog gonjenja, kao i da je Darko Tasić osuđen na 11 godina zatvora zbog zločina u Maloj Kruši.

Navodi se i da je 23. decembra Kosovska policija uhapsila osobu koja se sumnjiči da je počinila ratni zločin protiv civilnog stanovništva 1999. godine u Peći, da je dan kasnije Nenad Arsić iz Čaglavice osuđen na šest godina zatvora, a Zoran Đokića iz Peći na 12 godina zatvora – obojica zbog navodno počinjenog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.

Gutereš u izveštaju prenosi da je Komisija kosovske vlade odgovorna za verifkaciju i priznanje statusa preživelih u seksualnom nasilju, a povodom sukoba 1999. primila 111 zahteva za period koji je obrađen izveštajem, čime je ukupan broj primljenih prijava od njenog osnivanja u februaru 2018. godine 1.414.

Dodaje se da je do sada 912 podnosilaca zahteva, od čega 880 žena i 32 muškaraca, dobilo status preživelih, a da je 210 zahteva, od čega 180 žena i 30 muškaraca odbijeno.

Dalje stoji da je Osnovni sud u Prištini u februaru naložio komisij da preispita svoju odluku o odbijanju zahteva za status preživelih, čime je otvoren put da se osporavaju odluke komisije, putem pravnih lekova.

Socio-ekonomski efekti kovid-19, nastavili su da uzimaju danak na Kosovu

Gutereš u svom izveštaju podseća da je na godišnjicu od proglašenja pandemije, procena agencija UN-a pokazala da su „socio-ekonomski efekti kovid-19, nastavili da uzimaju danak na Kosovu“ – beležeći sve veću nezaposlenost i kontinuiran gubitak prihoda, nazadovanje u obrazovanju i porast porodičnog nasilja.

Konstatovano je da je 26. decembra započeta imunizacija protiv kovida na Severu Kosovu vakcinama srpskog ministarstva zdravlja, ali i to da je ovakav potez izazvao „snažnu reakciju“ političkih aktera u Pritšini, kao i pokretanje istrage o isporuci vakcina i usklađenosti sa kosovskim protokolima javnog zdravlja.

U izveštaju se dalje navodi da su u znak protesta, zdravstveni radnici u srpskom sistemu održali miting u severnom delu Mitrovice 25. januara, ali i da se potom započelo sa vakcinacijom stanovništva iz srpskih sredina na teritoriji centralne Srbije.

Sve o današnjoj sednici Saveta Bezbednosti pročitajte u:

Gervala u SB UN: Tek kada Srbija prizna da je agresor, postaće normalna zemlja

Selaković: Trajni mir jedino bez maksimalističkih zahteva i insistiranja na potpunom poniženju druge strane

Selaković: Žrtava je bilo na obe strane, svi činili zločine; Gervala: Svi znaju ko je bila genocidna strana

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.