Selaković: Trajni mir jedino bez maksimalističkih zahteva i insistiranja na potpunom poniženju druge strane

Foto: MFA.RS

Srbija je spremna za dijalog ali ne i da bude ucenjena i da joj se preti, naročito ne ultimatumima premijera Kosova. Srbija je od četiri tačke briselskog sporazuma ispunila sve tri koje su se odnosile na nju, dok Kosovo ni tu jednu, na koju se obavezalo pre osam godina, poručio je Nikola Selaković.

U svom prvom govoru pred Savetom bezbednosti, na sednici koja je upravo završena, srpski ministar spoljnih poslova upitao je: Kakva je svrha dijaloga, ukoliko jedna strana treba da odustane od svega, samo da bi druga strana dobila sve?

Srbija je uprkos obeshrabrujućim porukama iz Prištine, i dalje posvećena dijalogu i neće odustati u traganju za kompromisnim rešenjem.

Srbi i Albanci kao dva najveća balkanska naroda moraju da pronađu način za pomirenje, poručio je Selaković. Beograd je već učinio takav napor kroz razvijanje inicijative tzv. mini šengena.

Upravo je završena sednica Saveta bezbednosti UN-a. Predstavljen je novi šestomesečni izveštaj o radu Misije UN-a na Kosovu (UNMIK). Sednici je sa kosovske strane prisustvovala ministarka spoljnih poslova Donika Gervala (Gërvalla).

Selaković se na početku pridružio protestu predstavnika Rusije koji su zatražili da se ispred predstavnika Prištine ukloni kosovska zastava. Upozorio je na to da se radi o zloupotrebi kosovskih predstavnika i da se takav potez protivi pravilu 39 o proceduri Saveta bezbednosti.

Situacija na Kosovu nestabilna, pritisak na Srbe

Situaciju na Kosovu je ocenio kao politički nestabilnu, a nove parlamentarne izbore ocenio je kao ono što je „na žalost potvrdilo da politički ekstremizam među Albancima na Kosovu i Metohiji se ne smanjuje, već naprotiv, postaje snažniji“.

Kaže da se albanski lideri takmiče između sebe „u naporima da pronađu najbolji način da isprovociraju incident u srpskoj zajednici kako bi stekli političke poene u albanskom biračkom telu“.

Požalio se na, kako je kazao, uskraćivanje osnovnog ljudskog prava srpskoj zajednici – na Kosovu – da biraju svoje predstavnike, a to vidi kroz primer da je 85% sa liste od oko 140.000 imena sa koliko je očišćen birački spisak, iz srpske zajednice. Ipak, uprkos brojnim izazovima, naveo je dalje Selaković, Srbi na Kosovu i Metohiji su „visokim procentom izlaznosti iskazali“ podršku Srpskoj listi koja je dobila svih 10 mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, te da ih „ništa ih ne može sprečiti u tome da odlučno brane svoje pozicije“.

Tvrdi da se na Srbe politički pritisak nastavio i nakon izbora, time što im se ne dozvoljava i dalje „pošteno zastupanje“, a primer za to je što je nova vlada izabrala samo jednog srpskog zamenika ministra.

Selaković je naglasio da „ova neosnovana antisrpska politika kosovskih predstavnika“ ne datira samo iz vremena izbora, već je podsetio na slučaj u Štrpcu u januaru kada su kosovski inspektori upali u Dom zdravlja u ovom mestu tražeći vakcine protiv kovida-19 iz Srbije koje nisu našli.

„Čineći to, demonstrirali su silu i pretili hapšenjem direktora Doma zdravlja, medicinskog osoblja i lekara. U vreme kada se čitav svet bori vakcinama protiv pandemije kao jedinim načinom da se prevaziđe ovaj izazov, dok Srbija pokazuje svoju podršku i solidarnost tako što svima koji u regionu imaju potrebu, donira vakcine i medicinsku opremu, Priština želi da uništi vakcine samo zato što one dolaze iz centralne Srbije“, istakao je srpski ministar.

Dok čitav svet izražava zahvalnost lekarskom i medicinskom osoblju u ovoj borbi, Priština napada srpske doktore na njihovim radnim mestima, dodao je.

Srbija je sa druge strane, tvrdi dalje Selaković, pokazala uzdržanost, jer nije htela da svojim odlukama sa druge strane izazove „dalju eskalaciju i politizaciju“ svojih aktivnosti. Suprotno tome, Srbija je jedino želela da „zaštiti javno zdravlje“.

Selaković je dalje informisao SB o načinu na koji se potom organizovala vakcinacija građana sa Kosova – pre svega u tri grada, čime su, kako kaže, jasno pokazali da su životi ljudi najveći prioritet.

„Srbija nastavlja da bude spremna da pruži pomoć svima koji imaju potrebu za tim, i svoju odgovornost smo pokazali naročito u ovim teškim vremenima“, dodao je.

Raste broj napada na Srbe

Selaković je značajan deo govora posvetio onome što je srpska strana registrovala kao napade na Srbe sa Kosova i njihovu imovinu. Kaže da broj ovih incidenata raste.

„Samo prošle godine, više od 80 napada i incidenata dogodilo se u našoj južnoj pokrajini u kojima su na meti bili Srbi i njihova imovina i verska mesta. Prema podacima OEBS-a sa Kosova i Metohije, u drugoj polovini prošle godine, broj incidenata je porastao za preko 13 procenata u poređenju 2019. godinom“, rekao je Selaković.

Stoga se srpska strana nije složila sa ocenom da je bezbednosna situacija na Kosovu stabilna sa nekolicinom incidenata prema nevećinskim zajednicama.

Kao primer je naveo napad od prošlog vikenda na dvojicu mladića srpske nacionalnosti u Kosovskoj Mitrovici. Kao posebno ranjivu grupu podsetio je na povratnike, koji provode svaki dan u strahu da će ih neko napasti.

To što je, kako je svedočio, jedna porodica bila sedam puta na meti napada, pokazuje „upornost“ onih koji „ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji“.

Naglasio je da nijedna osoba već 22 godine nije snosila odgovornost za proterivanje srpskog naroda, i to što i dalje nema povratka preko 200.000 raseljenih.

Najniža stopa povratka raseljenih u svetu je upravo na Kosovu, podsetio je dalje Selaković. Navodeći procenat od 1,9% kao zvanični podatak UN kada je u pitanju održiv povratak, naglasio je da je to zvanično najniža stopa povratka raseljenog stanovništva nakon jednog oružanog konflikta u svetu.

Srpsko stanovništvo posebno brinu napadi na imovinu Srpske pravoslavne crkve, što je bilo naročito vidljivo tokom marta, a kao podatak naveo je 7 ovakvih incidenata. Takođe je registrovao, „ponižavanje“ srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa, uključujući i odnos prema četiri spomenika koja su pod zaštitom UNESCO-a.

Pred sveštenstvo se postavljaju brojne administrativne i druge prepreke, a najupadljiviji takav odnos jeste prema manastiru Visoki Dečani.

Pritisak na Specijalni sud, a Srbija očekuje da se rasvetle zločini

Istovremeno, na Kosovu je u toku ogroman pritisak na rad Specijalizovanih komora u Hagu.

„Cilj je da se u potpunosti spreči dalje procesuiranje brojnih slučajeva protiv članova terorističke OVK u vezi sa optužbama za ozbiljne zločine tokom konflikta na Kosovu i Metohiji protiv Srba i onih koji pripadaju drugim nacionalnostima“, naveo je dalje.

Podsetio je na nedavno upozorenje predsednice Specijalizovanih komora Ekaterine Trendafilove o zastrašivanju svedoka, te da ukoliko se bude nastavilo sa pritiscima, to će imati velike posledice na sudske procese koji su u toku.

Iako je dao opasku da je rad ovog suda do sada bio spor, odnosno kasnio, Srbija je odala priznanje da se konačno započelo sa radom na rasvetljavanju ozbiljnih zločina koji su se dogodili pre dve decenije, tokom rata, ali i nakon ulaska međunarodnih snaga.

Selaković je podsetio na to što do danas nije niko odgovarao za ubistvo i otmice 17 novinara na Kosovu i Metohiji, što je najviši broj ubijenih i nestalih novinara za jedno mesto u Evropi, kaže.

Takođe je podsetio i na to da još uvek nije niko odgovarao ni za jedan etnički motivisan zločin protiv srpskog stanovništva od 1999, kakav je slučaj ubistva 14 žetelaca u Starom Grackom, 12 ubijenih i 43 ranjenih u dizanju autobusa Niš express u Livadicama, dvoje ubijene dece, i četvoro teško ranjene u Goraždevcu dok su se kupala u reci na letnjem raspustu.

Selaković je spomenuo i to da od EULEX-a Srbija očekuje dalju podršku za Specijalizovane komore, i to posebno na zaštiti svedoka i utvrđivanju sudbine nestalih.

Puna podrška međunarodnim misijama i rezoluciji 1244, čuvaju Srbe

Sve evropske i globalne misije koje su prisutne na Kosovu, Srbija i dalje vidi kao sastavni deo rada na terenu – „u južnoj srpskoj pokrajini“, a pod kišobranom rezolucije SB UN 1244. Srbija snažno podržava angažovanje međunarodnih misija na Kosovu.

Upravo srpsko stanovništvo na KiM-u i drugi nealbanci imaju najveće poverenje u ove misije i smatraju ih ključnim za pružanje sigurnosti i mira, te da međunarodne misije treba svoj rad da nastave u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodili rezoluciju 1244, naglasio je srpski ministar spoljnih poslova.

Jedina vojna sila na Kosovu je KFOR

„Bilo kakav jednostran pokušaj da neko drugi osim KFOR-a dobije zadatak, ili neko drugi pretpostavi da preuzme odgovornosti koje su deo mandata KFOR-a, predstavlja kršenje rezolucije 1244“, upozorio je.

Jedna od takvih jednostranih odluka jeste transformacija KBS u kosovsku vojsku, kazao je dalje, te da Priština to čini suprotno međunarodnim zakonima, samoj rezoluciji 1244, ali i Vojno-tehničkom sporazumu u Kumanovu i ignorišući srpsku zajednicu.

Samo KFOR na Kosovu ima pravo prema svim ovim dokumentima da sprovodi vojne aktivnosti, podsetio je Selaković.

„U ovom kontekstu, dodatna zabrinutost jeste objava o izgradnji najveće baze KBS u južnom delu Kosovske Mitrovice, koju Srbi na severu Kosova i Metohije vide kao najootvoreniju pretnju svojoj fizičkoj bezbednosti“, kazao je Selaković.

Pretnje velikom Albanijom

Razlog za ovakvo, kako je opisao, nervozno ponašanje Prištine jeste do sada neuspeli projekat da Kosovo prizna više od polovine članica UN, uključujući i pet država EU, dodao je Selaković.

Sa druge strane, Selaković kaže da je zapravo krajnje vreme da Priština pokaže posvećenost u ispunjavanju preuzetih obaveza, kako bi se postiglo poverenje među narodima.

Međutim, Selaković tvrdi da je umesto toga, kosovski premijer konstantno u prošlosti pretio ujedinjenjem Kosova i Albanije.

„Član njegove partije je javno kazao prošlog vikenda da će samoproglašeno Kosovo i Albanija biti ujedinjeni, citiram, sa puškama i barutom, ili referendumom“, Selaković je citirao opštinskog inspektora iz Južne Mitrovice Fidana Ademija.

Objasnio je zašto to predstavlja direktnu pretnju: Krše rezoluciju 1244, kontinuirano destabilišu ne samo Kosovo, već i širi region, i ni na koji način ne doprinosi procesu dijaloga, već ga još jednom podriva.

Dijalog Kosovu nije prioritet

Srbija nasuprot tome, smatra da je dijalog jedini put za mirno političko rešenje kosovskog problema.

„Spremni smo za dijalog ali ne i da budemo ucenjivani i da nam se preti, naročito, ne ultimatumima koje je nedavno predstavio novoizabrani premijer tzv. Kosova“, kazao je Selaković, podsećajući na njegove reči da dijalog nije visoko na listi Kurtijevih prioriteta.

„Neverovatno je koliko je zapanjujuće to kako Priština sa ultimatumom smanjuje svaku šansu za dijalog, koji je i sama EU istakla kao principe i kako uporno insistira na tome da Beograd treba da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova, pod čim oni veruju da će svi problemi biti rešeni“, kazao je takođe Selaković.

Kakva je onda svrha dijaloga ukoliko se od Beograda očekuje samo da prizna tzv. Kosovo?!, zapitao se Selaković, dodajući: „Da li onda takav dijalog implicira da jedna strana treba da odustane od svega samo da bi druga dobila sve?!“

I da li takav dijalog za Prištinu znači da ono za šta je postignut dogovor ne treba da bude ispunjeno, navodi Selaković, uz podsećanje na to što kosovske vlasti još uvek nisu ispunile obaveze još iz Prvog briselskog sporazuma, u kojem je Beograd preuzeo obavezu da ispuni tri tačke, a Priština samo jednu.

Dok je Beograd ispunio sve, tu jednu – uspostavljanje ZSO, Priština nije, upravo uoči osmogodišnjice ovog sporazuma – 19. aprila. Srbija je, uprkos obeshrabrujućim porukama iz Prištine, i dijalogu koji se vodi mnogo godina, i dalje njemu posvećena i neće odustati da traga za kompromisnim rešenjem.

Kompromis dva najveća balkanska naroda

Trajni mir se može postići samo ukoliko nijedna strana ne traga za maksimalističkim zahtevima i insistira na potpunom poniženju druge strane, naglasio je Selaković.

Podsećajući na to da su Srbi i Albanci dva najveća balkanska naroda, kazao je da oni zato moraju da pronađu način kako bi postigli pomirenje i osnovu za saradnju. Beograd je već učinio takav napor radeći na projektu koji se popularno naziva „mini Šengen“.

Nakon Selakovića, govorila je i Gervala, koja je istakla da je nezavisnost Kosova „završen posao“, te da što pre Srbija prihvati takvu realnost, može bolje da iskorači iz mračne prošlosti u svetlu budućnost. I ona je danas insistirala na zločinima Srbije na Kosovu, dok je u polemici koja se kasnije razvila sa Selakovićem, više puta koristila reč „genocid“.

Sve o današnjoj sednici Saveta Bezbednosti pročitajte:

Gervala u SB UN: Tek kada Srbija prizna da je agresor, postaće normalna zemlja

Gutereš izveštava SB UN o situaciji na Kosovu – izbori uredni, dijalog presudan, situacija bezbedna uz manje incidente

Selaković: Žrtava je bilo na obe strane, svi činili zločine; Gervala: Svi znaju ko je bila genocidna strana

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.