Đurić: Rešavanje pitanja nestalih znači razotkrivanje do sada nepoznatih zločina – hrabar potez koji mogu povući samo politički lideri

Foto: Medija Centar

Ohrabruje to što je dijalog obnovljen sa temom nestalih, ali za sprovođenje eventualnog dogovora biće neophodni hrabri potezi i politička volja, kaže za KoSSev programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava, Ivan Đurić.

Beograd i Priština su nastavili juče dijalog o normalizaciji odnosa, proces koji je otpočeo 2011. ali koji je bio pauziran od novembra 2018. Iako će po svemu sudeći detalje dela sporazuma koji će se odnositi na teme diskutovane juče u narednom periodu utanačiti ekspertski timovi, određene nagoveštaje šta bi sporazum mogao biti stigli su sinoć od srpskog predsednika, Aleksandra Vučića – Srbija će pokazati političku volju za rešavanjem pitanja nestalih što se ogleda u iskopavanju mesta za koje se sumnja da bi mogla biti masovne grobnice i uključivanje međunarodnog Crvenog krsta u proces rešavanja pitanja nestalih.

Pitanje pre svega nestalih je ključna tema za pomirenje i ohrabruje to što je dijalog nastavljen otvaranjem upravo tog pitanja, kaže Đurić.

„To može da bude pokazatelj iskrene i temeljne posvećenosti dijalogu i unapređenju odnosa, pod uslovom da se efikasno i bez rezerve pristupi otkrivanju sudbine nestalih lica“, navodi on.

O mogućoj ulozi Crvenog krsta u ovom procesu kaže da može biti najpre posrednička, ali i ekspertska u slučaju eventualnih ekshumacija i identifikacija žrtava.

„U istragama su ključni podaci i informacije oružanih formacija. Crveni krst može biti uključen kao medijator, možda kao kanal komunikacije između dve Vlade, a kasnije voditi proces ekshumacija i identifikacija – ali sam istražni proces moraju voditi Srbija i Kosovo. Dobra je vest da je pronađen posrednik u koga i jedna i druga strana imaju poverenja, to može doprineti efikasnosti celog procesa“.

Naglašava i to da otkrivanje sudbine nestalih i otkrivanje potencijalnih grobnica znači rasvetljavanje zločina koji do sada nisu bili poznati što je hrabar potez koji mogu povući samo politički lideri Srbije i Kosova.

Fond za humanitarno pravo: Podaci o nestalima 

Prema podacima FHP od dolaska međunarodnih snaga (KFOR) na Kosovo, 12. juna 1999. godine, do 31. decembra 2000. godine najmanje 932 nealbanaca je nestalo pod nerazjašnjenim okolnostima. Prema tim podacima kidnapovanje i nestanci Srba, Roma, Crnogoraca i Bošnjaka svakodnevno su se događali u periodu od 12. juna do 1. septembra 1999. godine, u ovom periodu, kako navode iz FHP oteto je ili nestalo 835 nealbanaca. Sudbina 593 osobe – još uvek je nerešena.

Prema podacima FHP-a od 1. septembra 1999. godine do kraja decembra 2000. godine nestalo je 97 nealbanaca i sudbina 72 od njih još uvek nije razjašnjena.

Predsednik Vučić, obraćajući se juče javnosti, nije pojasnio šta politička volja za rešavanjem pitanja nestalih znači, ali jeste rekao oko čega se nisu usaglasili – zahteva kosovske strane za otvaranjem policijskih i vojnih arhiva Srbije.

Međutim, kako naglašava Đurić, upravo su srpske institucije te koje mogu imati informacije o lokacijama masovnih grobnica u Srbiji, posebno imajući u vidu činjenicu da su one do sada locirane, pronađene na zemljištu u vlasništvu MUP-a.

„Odgovor na pitanje gde se na teritoriji Srbije nalaze masovne grobnice može dati samo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ne smemo ispustiti iz vida činjenicu da ovo nije klasična istraga u kojoj MUP traga za nepoznatim izvršiocima. MUP danas treba da otkrije gde je isti taj MUP pre 20 godina sakrio tela u masovnim grobnicama. Do sada otkrivene masovne grobnice u Srbiji – i Batajnica, i Petrovo selo, i Rudnica – sve se nalaze na policijskim poligonima ili zemljištu u vlasništvu MUP-a. Oni koji su vodili i učestvovali u operacijama skrivanja leševa – zaposleni su u MUP-u“, navodi Đurić.

Uz neophodnu političku volju, Đurić ukazuje i na postojeće institucije u čijem je mandatu da istraže sudbinu nestalih, kako u Srbiji, tako i na Kosovu.

„Nakon što se pronađu masovne grobnice kojih sigurno ima još na teritoriji Srbije, nakon što se utvrde činjenice o sumnjama da su leševi spaljivani u visokim pećima fabrika na Kosovu i u Srbiji – nadam se da će doći vreme kada će pojedinci odgovarati za ove gnusne zločine koji su toliko monstruozni da je teško i govoriti o njima bez uvrtanja u želucu. To je u mandatu Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, ali i Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu“, podvlači.

Đurić veruje da bi do sprovođenja dogovorenog moglo doći jer prepoznaje veće interesovanje dugogodišnjeg medijatora – EU.

„Ohrabruje i angažman Evropske unije, koja posebno u ekonomskim pitanjima pokazuje daleko veće interesovanje, ali i spremnost da investira, odnosno da se na neki način obaveže i preuzme odgovornost za sprovođenje i implementaciju dogovora – što do sada nije bio slučaj“.

Još reakcija na jučerašnji sastanak u Briselu pročitajte u nastavku:

Savković: Mali manevarski prostor da Srbija izbegne sporazum; Priznanje nije realno

Lazarević: Evropi se žuri da reši kosovsko pitanje

Iljazi: Jučerašnji sastanak u Briselu simboličan, važniji za EU nego Kosovo i Srbiju

Povezani članci:

Hoti iz Brisela: Ima pomaka, za nekoliki dana detalji, za nas ovo završna faza razgovora

Vučić o ZSO posle Brisela: Ne možete pobeći od onog što je već potpisano, EU garant da se sprovede

Lajčak: Nastavak dijaloga sledeće nedelje na ekspertskom nivou, na visokom nivou početkom septembra

Opozicija Srbije: Nećemo priznati obaveze koje će biti nametnute Srbiji u Briselu, 8 godina neodgovorna politika o Kosovu

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.