Đaci i profesori tri gimnazije na Severu ponosni na svoje škole

Gimnazija je oduvek bila škola koja je okupljala najbolje učenike osnovnih škola – one koji su želeli da svoj obrazovni put nastave dalje. Posetili smo gimnazije u Leposaviću, Zubinom potoku, i obišli vučitrnsku gimnaziju koja je od posle rata smeštena u severnom delu Mitrovice.

U srednjoj školi „Nikola Tesla“ postoji jedno odeljenje Gimnazije za koje vlada veliko interesovanje. Ovu školu upisuju najbolji đaci i predstavljaju ponos ove obrazovne ustanove.

Svi oni žele da se ostvare, priželjkujući upis na fakultete, rukovodeći se najpre ljubavlju prema određenim domenima, a potom i potrebama tržišta.

Lidija Barlov i Petra Vučković kažu da još uvek nisu donele konačnu odluku o svojoj budućnosti, ali i jedna i druga naginju ka arhitekturi.

Žele da svoje obrazovanje nastave u Beogradu – kako zbog obrazovanja, tako i zbog kulture i novih poznanstava.

Dizajner enterijera – to je profesija u kojoj sebe vidi Anja Radosavljević. Ali, kao i njene vršnjakinje, ona takođe ostavlja prostora za drugo zanimanje, jer, kaže, pred njom je još godinu i po dana školovanja.

Luka Jovanović vidi sebe u sudnici i to u ulozi advokata. I on tvrdi da je Gimnaziju upisao kako bi stekao dodatno opšte obrazovanja, ali i kako bi zapečatio svoju odluku o fakultetu koji će da upiše.

U toj istoj sudnici možda se susretne sa svojim školskim drugom, Matejom Danilovićem, koji planira da upiše pravni fakultet kada završi srednjoškolsko obrazovanje. Ipak, i on ne isključuje drugačiju budućnost, te kaže da će u narednih godinu i po dana da istražuje i vidi da li će u nečemu drugom da se pronađe.

Lucija Živanović iz Gimnazije iz Zubinog Potoka slično razmišlja kao i njeni vršnjaci iz Leposavića.

Kaže da se za ovu školu odlučila jer je nakon završenog osmog razreda bila neodlučna i nije još uvek odlučila čime će da se bavi. Sebe vidi u menadžmentu, te se nada da će po završetku Gimnazije da upiše Fakultet organizacionih nauka u Beogradu.

Miodrag Božović takođe tvrdi da je želeo da iskoristi „svestranost“ Gimnazije a kako bi, kao nešto stariji odlučio o svojoj budućnosti i daljem obrazovanju. Za sada mu je prioritet Fakultet političkih nauka.

Andrijana Vlašković učenica Gimnazije u Zubinom Potoku takođe tvrdi da je neodlučnost presudila da upiše ovu školu, ipak, dodaje da se odlučila za Prirodno-matematički smer, upravo zbog ljubavi prema Matematici.

Godine provedene u Gimnaziji ipak su u njoj probudile novu ljubav – prema Arhitekturi, te želi da se time bavi.

Male sredine nude pogodnosti, ali isto tako ograničavaju na putu usavršavanja, kao i zabava koja je deo sazrevanja mladih. Nedostaju povoljnosti koje imaju njihovi vršnjaci u velikim gradovima, a koje se odnose na događaje u kulturi i mogućnosti kreativnog izražavanja. Upravo zbog toga mnogi od ovih mladih ljudi vide sebe u ulozi arhitekte, pravnika, menadžera, dizajnera enterijera u većim gradovima.

Gimnazija je oduvek bila škola koja je plenila mogućnostima za sticanjem znanja i privlačila pažnju svih onih kojima je stalo do pravih vrednosti. I ova škola se menjala kroz vreme, imala je svoje uspone i padove i danas oni stariji jasno osećaju pravila koja gotovo više i ne postoje. Razlika je očigledna.

„Razlike ima, e sad tu naravno postoje dobre i loše strane. Danas gimnazijalci imaju sasvim drugačiji odnos prema profesorima – više slobode i oni su u tom smislu zaista u prednosti. Danas smo i mi mnogo blaži prema njima nego što su bili naši profesori. Ipak su u prednosti u odnosu na nas, imaju mogućnost da dođu do nekih znanja, s obzirom na savremene tehnologije i sve ono što im se danas nudi“, kazala je Andrijana Lakićević, profesorica Srpskog jezika u leposavićkoj gimnaziji.

Gimnazija iz Vučitrna je imala težak period i svoje udomljenje je pronašla u Tehničkoj školi u Kosovskoj Mitrovici.

Dugogodišnje iskustvo je sažeto u istrajnom procesu obrazovanja koje ova škola nudi i kako ističu nadležni sve vreme se trude da i svojim učenicima jednake uslove za uspeh. Kao i svaka i ova Gimnazija nudi mogućnost izbora zanimanja, donoseći edukaciju u okviru raznovrsnog programa.

To nam potvrđuje i direktorica vučitrnske gimnazije, Jovanka Grujić.

Prema njenim rečima, učenici kroz Gimnaziju stiču znanja i veštine kroz istraživački rad, na moderan i kreativan način, a u poslednje četiri godine, kroz izborne programe učenicima pomažemo u izboru budućih zanimanja.

Oni se striktno opredeljuju za programe koji su vezani za prirodne, tehničke i mašinske nauke.

„Praćenjem rada naših učenika od prve do četvrte godine, ustanovila sam da u prve dve godine oni još uvek tragaju za onim što bi bilo njihov životni put. Ali već u trećoj godini dolazi do uže specijalizacije i tu učenici uglavnom donose svoje konačne odluke“, kazala je Grujić.

Kako objašnjava direktorka, učenici tokom školovanja pokazuju svoja znanja i interesovanja, kao i svoj istraživački rad, a škola je tu da im omogući da dođu do važnih i kvalitetnih informacija, bitnih za njihovo dalje školovanje.

„Sa ponosom mogu reći da je naš kolektiv stručan, i sa puno obzira i individualnim pristupom prilazi svakom učeniku“, dodaje Grujić.

Prema rečima profesorice srpskog jezika i književnosti, Nataše Petrović, gimnazija je oduvek pružala mogućnost usavršavanja, ali i iskazivanja raznovrsnih talenata. Gimnazijalci su bili poznati po raznovrsnosti svojih interesovanja i ova škola samo im pruža mogućnost nadogradnje. Stručnost, inovativnost i tehnička podrška nikada nisu nedostajali, a uspeh je dolazio shodno naporima koji se ulažu.

„Smatram da je gimnazija obrazovna ustanova, u kojoj se prožimaju tradicija i inovativnost. Upravo ta činjenica je veoma zaslužna za to što je gimnazija atraktivna i danas. Škola prati sve trendove savremenog društva i samim tim omogućava mladom čoveku da se razvija“, kazala je Petrović.

Učenici koji izađu iz gimnazije, ističe, imaju širok dijapazon znanja i sva su im vrata otvorena, samim tim jer školovanje mogu da nastave na bilo kom fakultetu.

Dodaje da se ne može zanemariti još jedna funkcija koju gimnazija pruža, a to je vaspitna.

„Nastojimo da afirmišemo sve univerzalne himanističke vrednosti, a da pritom ostavimo prostor učenicima da zadrže svoje kritičko mišljenje“, kazala je.

Profesorica je imala i poruku za buduće srednjoškolce, a to je da je gimnazija uvek u trendu, kao i da dobro obrazovanje i lepo vaspitanje nikada ne izlaze iz mode.

Učenici gimnazije iz Vučitrna sada u Kosovskoj Mitrovici dele stavove svojih vršnjaka iz ostalih mesta u okruženju, jednako se nadajući da će im upravo ova škola pomoći da odaberu budući poziv.

Većina je gimnaziju upisala zbog mogućnosti da se kroz školovanje nauče pre svega i dobrom vaspitanju. Ujedno, kažu da su ovu školu odabrali zbog otvorene mogućnosti, da kroz četiri godine odluče kako će nastaviti svoje dalje školovanje i koji će fakultet odabrati.

Vučitrnsku gimnaziju upisuju mahom osnovci iz Kosovske Mitrovice, ali i oni koji dolaze iz enklava južno od Ibra.

„Najčešće učenici iz gimnazije upisuju prirodne, medicinske i društvene nauke, i to u Kosovskoj Mitrovici. Socijalni status naših učenika nije baš na zadovoljavajućem nivou, pa stoga studiranje u svom gradu je za njih olakšavajuća okolnost“, kazala je direktorica Grujić.

Sa druge strane, profesorica Petrović kaže da ima i onih učenika koji studiranje, shodno materijalnim mogućnostima, nastave u nekim od većih gradova u centralnoj Srbiji.

„I kod naših đaka postoji ta ‘potraga za daljinama’ i za nekim daljim istraživanjima nečeg drugačijeg. Taj poriv kod mladih proradi i ta želja za odlaskom negde dalje je prisutna“, dodaje.

Odlazak mladih, sudeći prema njihovim namerama, je nesumnjiv. Gimnazijalci iz ovog regiona, najpre žele da upišu Univerzitete u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu ili Nišu, a Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici im ostaje kao krajnja – rezervna varijanta.

Bolji uslovi za studiranje, bolja bezbednost, veća perspektiva – samo su neki od uslova kojima sa rukovode učenici želevši da na taj način ostvare mogućnost kojoj teže.

„Kada iz ove male sredine gde mi živimo, vidimo koliko su nam ograničene mogućnosti. Pogledajmo Beograd, kao naš glavni grad, koliko nam pruža širok spektar, da možemo da biramo i da se bavimo čime mi hoćemo. Mi ovde i ne znamo kakvi sve poslovi postoje, jer nam je ovde sve svedeno na isto“, kazala je jedna od učenica.

Upravo je odsustvo perspektive glavni razlog što mladi iz ovog regiona odlaze. Nedostatak adekvatnih uslova za školovanje i usavršavanje. Nemogućnost praćenja inovacija u obrazovanju, nedostajanje novih radnih mesta, nepotizam u zapošljavanju, bezbednosno-politička situacija, negativna selekcija – samo su neki od razloga da svake godine srednjoškolci iz četiri opštine na Severu Kosova odlaze u centralnu Srbiju, a neki od njih i u inostranstvo.

Iako zvanične statistike nema nezvanično se može utvrditi da više od 70 odsto mladih svoj život nastavlja u gradovima u kojima su se i obrazovali.

U toku novogodišnjih i božićnih praznika prelistavali smo uspomene sa starim, omiljenim profesorima škola na Severu.

Jedan je od njih je profesor istorije u gimnaziji u Leposaviću, Dobrivoje Đurđević. A ona koja će ostati duboko urezana u sećanje na mladost mnogih srednjoškolaca u Kosovskoj Mitrovici je i profesorica srpskog jezika u mitrovičkoj gimnaziji, Nadica Spasojević.

„Prelistavanje“ uspomena sa profesorom istorije: Od školovanja u Prištini do višedecenijskog rada u školi

Prelistavanje uspomena sa profesoricom Gimnazije: Imali smo kredu, tablu i ogromnu želju da prenesemo znanje

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.