Crnogorski parlament izmenio Zakon o slobodi veroispovesti

Foto: Vijesti, screenshot

Nešto više od godinu dana, kada je u noći između 26. i 27 decembra 2019. usvojen Zakon o slobodi veroispovesti u crnogorskom parlamentu, isti je noćas posle ponoći izmenjen. Kako na usvajanju, tako ni pri izmeni zakona, opozicija nije prisustvovala sednici. Drugačije je to, međutim, što je tadašnja vladajuća koalicija sada u opoziciji, a za razliku od onda poslanika DF-a, poslanici DPS-a noć nisu proveli u policijskoj stanici.

Za izmenu Zakona o slobodi veroispovesti koji je poslužio kao kapisla za nezadovoljstvo građana koji su mesecima protestovali protiv zakona predvođeni verskim liderima u litijama noćas je glasao 41 poslanik parlamenta Crne Gore.

Kako prenose Vijesti usvajanje izmena propraćeno je bilo aplauzima, a u izmene zakona uključena su i dva amandmana URA-e.

Nezadovoljstvo zbog originalnog predloga zakona pre njegove izmene, dovelo je i do smene višedecenijske vladavine DPS Mila Đukanovića na izborima u avgustu.

Na čelu Crnogorske vlade našao se kao rezultat tih izbora nestranački kandidat Zdravko Krivokapić, a ključni element za formiranje većine bila je građanska partija URA koju predvodi etnički Albanac Dritan Abazović.

Obojica u regionu trpe kritike zbog međusobne saradnje, ponajpre zbog onoga što se vidi kao „prosrpska“ i „proruska“ orijentacija Krivokapića. I dok Krivokapić takve epitete odbacuje, srpski predsednik, Aleksandar Vučić, kritikuje novu crnogorsku vlast.

Kako je juče na godišnjoj konferenciji za štampu istakao, nove crnogorske vlasti još uvek nisu povukle odluku o proterivanju srpskog ambasadora iz ove zemlje, a stav o priznanju Kosova, neće menjati, što za predsednika Vučića nije iznenađenje.

Nakon usvajanja izmene Zakona o slobodi veroispovesti oglasio se upravo Krivokapić.

On je na Tviteru istakao da je „nakon godinu dana ispravljena nepravda“ prema SPC.

„Sada su sve vjerske zajednice, bez izuzetka, jednake pred zakonom. Ovo je pobeda pravne države, ali i naroda koji je tu državu branio na ulici punih 12 mjeseci. Večeras je država rukama tog naroda u Skupštini i odbranjena,“ poručio je Krivokapić.

Kontroverzna odredba Zakona o slobodi veroispovesti odnosila se na zahtev da crkve u Crnoj Gori moraju pružiti dokaz o vlasništvu nad zgradama i zemljištem koje su posedovale pre 1918. godine. U suprotnom, toj imovini preti eksproprijacija. Ova odredba je prevashodno imala uticaja na objekte Srpske pravoslavne crkve kojoj pripada većina vernika u Crnoj Gori.

Srpskoj pravoslavnoj crkvi bilo bi teško da pruži dokaze o vlasništvu mnogih starih imanja, jer su moderni katastri u regionu uglavnom uvedeni tek posle 1918. Iako su međunarodna tela poput Saveta Evrope izričito zatražila od crnogorske vlade da zakon struktuira u konstruktivnom dijalogu sa svima koji su pogođeni, kontroverzna odredba je ostala u zakonu usvojenom decembra prošle godine.

Kritičari zakona, kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji, optuživali su tada vlasti u Crnoj Gori da pokušava da sprovede nacionalizaciju i krši ustav te zemlje, ali je bilo i dela intelektualne javnosti u Srbiji koja je za situaciju u Crnoj Gori krivila zvanični Beograd optužujući ga za mešanje u unutrašnje stvari Crne Gore i izazvanje “nasilne destabilizacije, ugrožavanje mira, teritorijalnog integriteta, ustavnog poretka, jednakosti građana i ravnopravnosti verskih zajednica”.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.