Za situaciju u C. Gori, 88 javnih ličnosti iz Srbije, Prištine i regiona krivi Beograd, oglasili se i oni protiv

FOTO: Hram u Podgorici ove nedelje/Nikola Stanković/Mitropolja crnogorsko-primorska
FOTO: Hram u Podgorici ove nedelje/Nikola Stanković/Mitropolija crnogorsko-primorska

Sukobi u parlamentu, višednevni protesti na ulicama Crne Gore i uzavrela atmosfera nakon usvajanja kako se potvrđuje u crnogorskoj javnosti, kontraverznog Zakona o slobodi veroispovesti – 88 intelektualaca sa prostora nekadašnje Jugoslavije tvrdi – za sve je odgovoran zvanični Beograd. U međuvremenu su počeli da se javljaju i oni koji se ne slažu sa ovim potpisnicima. Za to vreme u Crnoj Gori se nastavlja sa protestima.

Crna Gora izložena je pokušaju nasilne destabilizacije, ugrožavanju mira, teritorijalnog integriteta, ustavnog poretka, jednakosti građana i ravnopravnosti verskih zajednica, a nalogodavac tog pokušaja je vlast u Srbiji, ocenilo je u apelu koji je medijima dostavio Helsinški odbor za ljudska prava, 88 javnih ličnosti. Među njima i značajan broj potpisnika iz Srbije: Čedomir Jovanović, Latinka Perović, Svetislav Basara, Nenad Čanak, Filip David, Vladimir Arsenijević, Sonja Biserko, Bojan Kostreš, Nataša Mićić, Aleksandar Olenik, Veton Suroi, Gordana Suša, Slaviša Lekić, Boško Jakšić, Snežana Čongradin, Škeljzen Maljići, Agron Bajrami, itd.

„Strateg, pokrovitelj, logističar i naredbodavac poslednjeg pokušaja destabilizacije Crne Gore je zvanični Beograd, odnosno vlasti Srbije, Srpska pravoslavna crkva i najveće opozicione stranke“, naglašava se u apelu, koji prenosi TV N1.

U apelu se ističe da je reč o još jednom pokušaju Beograda da se Crna Gora vrati u državni okvir Srbije i da se spreči njena konsolidacija kao samostalne i suverene države.

Kako se naglašava, Crna Gora je usvajanjem Zakona o verskim zajednicama, koji je pripremljen u saradnji sa Venecijanskom komisijom, izmenila zakon od pre pola veka i poništila Dekret regenta Alekandra Karađorđevića iz 1920. godine kojim je „ukinuta autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva“.

Time se, kako se ocenjuje, u potpunosti zaokružuje državno-pravni okvir Crne Gore. „Otuda napadi velikosrpskih nacionalista na Zakon koji je i povod za novi pokušaj državnog udara“, navodi se u apelu.

Ocenjuje se da se u oktobru 2016. godine Crna Gora odbranila od „rusko-srpskog udara“ i upozorava da, ukoliko uspe, „novi pokušaj destabilizacije Crne Gore, njegova direktna posledica će biti oružani sukob, gubitak ljudskih života i materijalna razaranja“. Potpisnici apela upozorili su da su mehanizmi destabilizacije Crne Gore jednaki onima osmišljenim 1990-ih godina i da je cilj zadržavanje te zemlje „pod beogradskim velikodržavnim patronatom, najsigurniji način očuvanja ideje Velike Srbije“.

U apelu se ističe da je nedopustiva pasivnost evropskih institucija i vlada demokratskih zemalja u osudi pokušaja destabilizacije Crne Gore „na principima politike Slobodana Miloševića“ i pozivaju se svi politički akteri u međunarodnoj zajednici i regionu da osude destabilizaciju Crne Gore i regiona „koju kreira i podstiče zvanični Beograd“.

Potpisnici apela su: Latinka Perović (istoričar), Stjepan Mesić (predsednik Predsedništva SFRJ i predsednik Hrvatske), Milan Kučan (predsednik Slovenije), Budimir Lončar (ministar spoljnih poslova SFRJ), Bogić Bogićević (član Predsedništva SFRJ), Raif Dizdarević (predsednik Predsedništva SFRJ), Haris Silajdžić (predsedavajući Predsedništva BiH), Azem Vllasi (advokat), Veljko Bulajić (reditelj), Bogdan Tanjević (košarkaški trener), Šerbo Rastoder (istoričar), Ivo Goldstein (istoričar), Husnija Kamberović (istoričar), Milivoj Bešlin (istoričar), Momir Samardžić (istoričar), Nikola Samardžić (istoričar), Živko Andrijašević (istoričar), Dragan Markovina (istoričar), Edin Omerčić(istoričar), Adnan Prekić (istoričar), Ivo Vajgl (diplomata, član EP), Žarko Papić (direktor IBHI), Dimitrije Popović (slikar), Senad Pećanin (advokat), Tamara Nikčević (novinar), Sonja Biserko (Helsinški odbor u Srbiji), Milorad Popović (pisac), Boris A. Novak (pisac), Mirjana Miočinović (dramaturg), Vladimir Arsenijević (pisac), Filip David (pisac), Svetislav Basara (pisac), Nenad Prokić (dramaturg), Veton Surroi (pisac i publicista), Andrej Nikolaidis (pisac), Škeljzen Maljići/Shkelzen Maliqi (filozof), Vladimir Milčin (reditelj), Dino Mustafić (reditelj), Radmila Vojvodić (reditelj), Emir Hadžihafizbegović (glumac), Nataša Mićić (poslanica u Skupštini Srbije/LDP), Čedomir Jovanović (narodni poslanik, predsednik LDP), Nenad Čanak (narodni poslanik, predsednik LSV), Bojan Kostreš (političar/LSV), Aleksandar Olenik (advokat), Tanja Petovar (advokat), Aleksandar Sekulović (Savez antifašista Srbije), Sinan Alić (novinar), Nerzuk Ćurak (politikolog), Prof. Edina Bećirević, Prof. Đuleta Muškoljajm/Gjyleta Mushkolajm, Slobodan Backović (akademik CANU), Slavo Kukić (sociolog), Esad Duraković (filolog), Branka Dragović Savić (novinar), Dinko Gruhonjić (novinar), Slobodan Sadžakov (filozof), Tomislav Marković (pisac i novinar), Beljulj Bećaj/Belul Beqaj (novinar), Ljulja Mikijelj (aktivistkinja), Srđan Šušnica (sociolog), Izabela Kisić (Helsinski odbor u Srbiji), Reuf Bajrović (političar), Agon Bajrami, Slaviša Lekić (novinar), Boris Varga (politikolog i novinar), Zlatko Dizdarević (novinar), Boško Jakšić (novinar), Dragan Banjac (novinar), Mijat Lakičević (novinar), Gordana Suša (novinar), Boro Kontić (novinar), Dragan Bursać (novinar), Emir Suljagić (novinar i pisac), Nataša Govedarica (dramaturg), Snežana Čongradin (novinar), Pavle Radić (kolumnista), Bojan Tončić (novinar), Dušan Mijić (preduzetnik), Prof. Ivo Komšić, Suzana Kadirić (novinar), Ćerim Bajrami (političar), Esad Rastoder, Rusmir Mahmutćehajić (Međunarodni forum Bosna), Miloš Ćirić (politikolog), Prof. Ferid Muhić.

Filip David: Cilj povratak u ’90-e

„Pa meni se čini da je cilj zapravo povratak politici 90-ih godina. Mi znamo kako je prošla ta politika i kako su prošli Srbi u delovima bivše Jugoslavije kada je Milošević ozvaničio svoju politiku. Tamo gde je ta politika bila dominantna, Srba više nema. Srbija nema dobre odnose ni sa Makedonijom, ni sa Hrvatskom, ni sa Crnom Gorom, ni sa Bosnom… Pa moramo pomisliti, gde je razlog, gde je uzrok takve situacije? Sigurno je dobrim delom, najvećim delom uzrok ovde u Srbiji“, kaže Filip David, za N1 takođe.

Cilj apela je da se spor političkih aktera dve zemlje i Srpske pravoslavne crkve reši mirnim putem, kaže Nikola Samardžić, jedan od njegovih potpisnika, koji smatra da je uspostavljen kontinuitet događaja destabilizacije celog regiona „koju ohrabruju Rusija, Kina i Turska, svaka od tih sila sa svojim interesima, a zajednička osobina tih interesa jeste da su oni demokratski i da su oni namenjeni izazivanju političke nestabilnosti, ekonomske zavisnosti od tih autoritarnih režima i naravno izazivanje novih oblika etničke i verske mržnje u susedstvu“, navodi istoričar Samardžić za N1.

Vučić: Apel nema veze sa Milom Đukanovićem već sa stavom da je Srbija uvek i za sve kriva

Beograd ne snosi nikakvu krivicu za događanja u Crnoj Gori, ni u čemu nije učestvovao na bilo koji način, osim što izaržavao bojazan za svoj narod, komentarisao je juče na RTS ovaj apel predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić.

Nama su ruke prilično vezane, ocenio je on, podsećajući da Srbija „prihvata i priznaje“ nezavisnost Crne Gore.

On je u jučerašnjoj emisiji „Oko“ ocenio kako apel 88 javnih ličnosti iz regiona nema veze sa Milom Đukanovićem već „ima veze sa stavom da je Srbija uvek i za sve kriva“.

Jeremić: Srpski državni vrh saučesnik; Rašković-Ivić: Ne smeta im Milo 30 godina na vlasti uz kršenje sloboda i prava

Jedan od lidera Saveza za Srbiju Vuk Jeremić optužuje državni vrh za saučesništvo.

„Vlast u Beogradu je u poslednjih nekoliko dana aktivno, diplomatski zataškavala ono što se dešava u Crnoj Gori. Dakle, ne samo da su bili nemi i ćutali, zapravo, pravili su aktivne korake koje bi za svoju posledicu imali i imaju opravdanje koraka crnogorskog režima“, rekao je Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke i jedan od lidera SzS.

„Potpisnicima Apela 88 smeta akt kralja Aleksandra iz 1920, o SPC u CG, a ne smeta dekret o pripajanju primorja do Čanja oblasti Zete, kasnije Banovini. Ne smeta im Milo 30 godina na vlasti uz kršenje sloboda i prava. Avetanje je to, a ne apel!“, preko Tvitera poručila je još jedna od članica SzS, Sanda Rašković Ivić.

Akademik Teodorović: Ne slažem se

Oglasio se akademik Dušan Teodorović: „Postoji trenutak kada se očekuje da iznesete svoj stav. Moj stav glasi: Ne slažem se sa Apelom 88“

Gajić: Potpisnici podržavaoci nacionalističke diktature Đukanovića, pravni osnov crkve na imovinu neoboriv

Advokat Vladimir Gajić se takođe ne slaže sa apelom. „Ovi što su potpisali Apel 88 podržavaju nacionalističku diktaturu M. Đukanovića. Pravni osnov svojine Crkve nad imovinom je neoboriv. Кako objašnjavate preuzimanje crkava i manastira u Boki koja nije u Crnoj Gori sve do 1918, kad ih je Кralj Aleksandar ‘okupirao’? Sramno!“

Sociološkinja Vesna Pešić odgovorila je na ovaj tvit: „I Vučić se nije mešao, a govore o zvaničnom Beogradu, kakva pretnja teritorijalnom integritetu CG od takoreći najboljeg druga i u poslovima i ljudima koji ih povezuju“.

Oglašavaju se i brojne javne ličnosti koje negoduju i to različitih političkih ubeđenja.

„Čitam imena u Apelu 88. Meni ovo potpisivanje ljudi u svojstvu ČLANOVA PREDSEDNIŠTVA SFRJ isto kao kada bi Vučića potpisivali kao direktora hale Pinki“ – kaže Bojan Pajtić.

„Dobro jutro svima a i onih 88 liberalnih intelektualaca koji pismom u 2019. godini podržavaju anahroni koncept države i nacije koji se bazira na krvi i privatizaciji crkve kroz otimanje privatne imovine. SPC je pre stotinjak godina preuzela kontrolu i nad svim pravoslavnim hramovima u današnjoj Severnoj Makedoniji, ali iako jedina kanonski priznata, ne kontroliše tamo više ništa. Da li smatrate da je i to čista krađa, ili priznajete da to nije samo puko imovinsko-katastarsko pitanje?“ – poručio je profesor Raša Karapandža.

„Među potpisnicima one farsične peticije 88 srećom nema mnogo njih koje poštujem. Mnoge nikad i nisam. Neke sam prestao usput. Nekolicinu ću, uprkos svemu, i dalje.Da, drage i dragi, može se biti i liberalno i građanski orijentisan pa misliti ovako ⬇️ sa čime se btw 100% slažem“, poručio je Nikola Tomić. On je komentarisao na ovaj način sledeću poruku Đorđa Trikoša:

 

Takođe na društvenim mrežama pored poznatih javnih ličnosti koji kritikuju apel, brojni su i drugi kritički nastrojeni, uz one koji takođe i pozdravljaju:

„Pa tačno i da nisi siguran ko je u pravu u CG, kad vidiš ovaj ‘Apel 88′ i koje budaletine stoje iza njega nekako ti se samo nameće… Što ih je baš 88, kao čuvenih stabala za Druga Tita“

„Apel 88 za podršku crnogorskom diktatoru i posle im fašizam nije ideologija. Znaju Nemci šta taj broj predstavlja“.

Protesti se šire

Za to vreme u Crnoj Gori su protesti aktivni u više mesta. Mitropolija, osim što pozdravlja proteste građana, te su sami sveštenici vidljivi na ulicama sa narodom, poziva na mir još od pre usvajanja zakona.

Ipak je u incidentu na Cijevni preksinoć povređen policajac koji je kamenicom pogođen u glavu, dok je još sedam policajaca zadobilo lakše povrede. Incidenat se iste noći desio i ispred Hrama u Podgorici, gde je policija koristila suzavac.

Crnogorske vlasti su juče optužile i samog mitropolita da će biti odgovoran za nasilje. Iz crkve, osim što pozivaju vernike i pristalice crnogorske mitropolije na mir, upozoravaju i na to da postoji rizik, odnosno da postoje informacije o tome da se tokom protesta na ulicama može očekivati da bude „ubačenih elemenata koji će napraviti nerede, zbog čega će na kraju biti optužena crkva“.

Premijer Marković nepravedno proziva našeg Mitropolita na odgovornost za nasilje i potpuno mu neprimjereno upućuje nekakva ”upozorenja”, iako su i sam Mitropolit i Mitropolija jasno i nedvosmisleno rekli da su protiv nasilja. Ova Crkva nije protiv države niti, na bilo koji način, podriva njen pravni poredak. Svaki napad na Policiju smatramo za podmetačinu Crkvi. Podržavamo njegov poziv za dijalog ali samo onakav dijalog u kojem bi se uvažio stav Crkve, a koji dosad nije bio takav, nego se pokazao kao partijsko i bezakono jednoumlje – poručili su u Mitropoliji

Crkva je, u mitropoliji tvrde, otvorena za sve pravoslavne vernike u Crnoj Gori, ma kako se nacionalno i politički izjašnjavali. Takođe su još jednom pozvali „našu braću i sestre koji već decenijama optužuju Pravoslavnu Crkvu, proglašavajući je za eksponente ove ili one državne ili političke ideologije“ saopštivši im upravo to da su otvoreni za sve pravoslavne vernike, ali istakavši i da:

„Crkva nije sluškinja nijedne države, niti ijedne politike ili ideologije. Ona je Tijelo Hristovo, čija je jedina Glava i jedini Vladar – Gospod naš Isus Hristos. Njemu Jedinome treba da služimo, uz sve naše razlike“.

Patrijarh srpski Irinej izjavio je ranije danas da se čeka dalji razvoj situacije u Crnoj Gori i da je poslao nekoliko pisama i mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju i predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, dok će se sa predsednikom Vučićem sastati u utorak.

Pogledajte kako je protojerej Gojko Perović nedavno objasnio činjenice u ime mitropolije crnogorske na sednici skupštinskog Odbora za ljudska prava, na kojem se raspravljalo tada o još uvek Vladinom predlogu zakona o slobodi veroispovijesti.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.