Izveštaj KIP: Na Kosovu vlada kultura nekažnjivosti, najviše političara sa optužnicom iz PDK

Sud
FOTO: N1

Političke stranke na Kosovu uspešno su instalirale kulturu nekažnjivosti, koju promoviše u meri u kojoj se upravljanje ljudi optuženih za korupciju i teška krivična dela smatra standardom vladanja, jedan je od zaključaka u izveštaju Kosovskog instituta za pravdu posvećenom stepenu kriminalizacije političkih stranaka na Kosovu predstavljenom 26. decembra. Izveštaj pod nazivom „Kriminalizovana politika“, između ostalog, bavi se optužnicama i izrečenim presudama političarima na Kosovu i obuhvata dvanaestogodišnji period – od samoproglašenja nezavisnosti Kosova do 31. maja 2020.

U ovom periodu podignuto je 298 optužnica protiv 216 političara, od kojih je protiv 210 optužnica bila podignuta u vreme dok su vršili neku od zvaničnih funkcija.

Najviše optuženih iz PDK, pa LDK

Među političarima koji su se našli na optužnici najviše je članova sada opozicione PDK. Protiv 67 članova ove stranke podignuto je 89 optužnica.

Drugo mesto pripalo je LDK, tj. 37 osoba iz ove stranke našlo se na 48 optužnica, za njima je AAK Ramuša Haradinaja sa 32 optužnice i 22 optuženih članova.

Na optužnicama se našlo i 19 članova NISMA-e sa ukupno 26 optužnica i tri zvaničnika AKR sa tri optužnice.

Protiv 19 članova Samoopredeljenja podignuto je 26 optužnica i 17 protiv 10 članova PSD-a.

47 optužnica podignuto je protiv 32 političara koji pripadaju manjim strankama iz albanske i manjinskih zajednica i 10 optužnica protiv sedam osoba iz, kako je navedeno neidentifikovanih partija.

Optužnica podignuta protiv 22 političara srpske nacionalnosti

Među optuženim političarima više je muškaraca od žena.

Od 298 optužnica 267 je podignuto protiv 193 političara, dok 31 protiv 23 političarke.

Prema nacionalnosti – na optužnici se našlo 186 političara albanske nacionalnosti, 22 srpske, četiri Bošnjaka, dvoje iz zajednice Aškalija i po jedan Goranac i Turčin.

Od ukupnog broja podignutih optužnica 189 je podignuto protiv zvaničnika ili bivših zvaničnika iz lokalne vlasti, a 109 protiv onih iz centralne.

Među njima je i 55 slučajeva u kojima su se na optužnici našli visoki državni službenici, od kojih nijedan nije osuđen kaznom zatvora, navodi se u izveštaju.

U 298 optužnica uključeno je bilo 351 krivično delo, a 204 krivična dela povezana su sa korupcijom.

Izrečeno samo devet kazni efektivnog zatvora

Sudovi su od 2008. do kraja maja meseca ove godine doneli konačnu odluku za 204 slučaja, od kojih su 174 pravosnažne presude, a 31 prvostepene.

Međutim, od ukupnog broja pravosnažnih presuda, čak 111 optužnica je odbačeno, tj 63.79%, dok su osuđujuće izrečene u samo 60 slučajeva, tj. 34,48%. Od toga je izrečeno samo 9 efektivnih zatvorskih kazni.

Ostavka kao moralni čin i standard dobrog upravljanja nakon podizanja optužnice, na Kosovu je samo izuzetak, dodaje se.

„Od 298 optuženih samo je osam političara podnelo ostavke, dok su se u još osam slučajeva političari udaljili od svojih nadređenih nakon podizanja optužnica protiv njih“.

Miftaraj: Kultura nekažnjivosti, kao rezultat politizacije pravosudnog sistema

Tumačeći nalaze do kojih je došao KIP, izvršni direktor Instituta, Ehat Miftaraj, tokom predstavljanja izveštaja, ocenio je da su političke stranke na Kosovu „uspešno instalirale kulturu nekažnjivosti, koju promoviše u meri u kojoj se upravljanje ljudi optuženih za korupciju i teška krivična dela smatra ‘standardom’ vladanja“.

Dodao je da se ujedno promoviše i ulažu napori u to da se izgradi percepcija javnosti da je takvo ponašanje prihvatljivo i da odgovara moralnim i etičkim normama jednog društva.

Kultura nekažnjivosti, kao rezultat politizacije pravosudnog sistema, kako dodaje, manifestuje se u smislu amnestije i progona određenih zvaničnika, kao i nevođenjem istrage protiv zvaničnika čak i kada postoji osnovana sumnja da je izvršeno određeno krivično delo.

Negativne strane ovakvog trenda su i nepodizanje optužnica, neodrživa, neprofesionalna ili blaga kaznena politika sudova kada su političari u pitanju, kazao je Miftaraj.

Naznačio je da izveštaj otkriva stvarnost koegzistencije politike i pravosuđa, da se zakoni ne primenjuj jednako prema svima, te da političari primenjuju „sistematski progon pravosudnog sistema“.

„Politika je nagrađivala sudije i tužioce supervisokim platama i naknadama do 40.000 evra godišnje, a pravda vraćala uslugu politici promovišući kulturu nekažnjivosti“, zaključio je.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.