Apel akademika i aktivista: Da se u Crnoj Gori zaštiti imovina SPC i pravo ljudi na miran protest

Usvojenim Zakonom o slobodi vjeroispovesti u Crnoj Gori se direktno zadire u pravo svojine zagarantovano Ustavom Crne Gore, kao i brojnim međunarodnim ugovorima i konvencijama koje je Crna Gora potpisala ili kojima je pristupila, uključujući i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. U suprotnosti je sa tumačenjima i stavovima Evropskog suda za ljudska prava. Zakon ignoriše i pravo održaja, koje su verske zajednice stekle višedecenijskim ili viševekovnim korišćenjem imovine. Njime se kreira pravni okvir za nacionalizaciju imovine verskih zajednica koja je nastala zajedničkim ulaganjem građana Crne Gore. Način na koji su ove odredbe formulisane ukazuje na nameru da se one diskriminatorno primene pre svega na imovinu Srpske pravoslavne crkve. Tačno sto intelektualaca potpisalo je još jednu peticiju, ali ovog puta sa suprotnom porukom od tzv. peticije 88. Uputili su apel zahtevajući izmenu spornog zakona i veće uključenje međunarodne zajednice i države Srbije.

Među potpisnicima su Branko Milanović sa Gradskog univerziteta u Njujorku, Vladimir Kostić, predsednik SANU, Danica Popović sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i 90 drugih članova akademske zajednice i aktivista iz Srbije i zapadnih zemalja. Ko su potpisnici POGLEDAJTE OVDE


Ovo je drugi apel, odnosno peticija sa zahtevom zaštite imovine SPC. Vasilj Jovović sa cetinjske bogoslovije pokrenuo je 2. januara online peticiju posle Apela 88, koja je sada premašila već preko 8500 potpisa, a na kojoj se nalazi potpis samog mitropolita Amfilohija i drugog visokog sveštenstva uz istaknute javne ličnosti

Apel akademske zajednice i građanskih aktivista povodom usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti prenosimo u celosti:

U vezi sa krizom izazvanom usvajanjem Zakona o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica (u daljem tekstu: Zakon), od strane Skupštine Crne Gore, 27. decembra 2019. godine, a svesni građanske i akademske dužnosti da u javnosti afirmišemo razgovor koji je zasnovan na istini, razumu i činjenicama, kao i principe slobode, demokratije, zabrane diskriminacije i zaštite ljudskih prava, ovim putem ukazujemo na sledeće:

Usvojenim Zakonom se de facto i de iure kreira pravni okvir za nacionalizaciju imovine (tradicionalnih) verskih zajednica, koja je nastala zajedničkim ulaganjem građana Crne Gore, pre 1. decembra 1918. godine. Način na koji su ove odredbe formulisane ukazuje na nameru da se one diskriminatorno primene pre svega na imovinu jedne verske zajednice (Srpske pravoslavne crkve), budući da je status imovine ostalih tradicionalnih verskih zajednica regulisan međudržavnim ugovorom ili temeljnim ugovorom između države i verske zajednice.

Usvojenim Zakonom se direktno zadire u pravo svojine, koje je zagarantovano Ustavom Crne Gore, kao i brojnim međunarodnim ugovorima i konvencijama, koje je Crna Gora potpisala ili kojima je pristupila, uključujući i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (član 1, Protokola 1) i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. Odredbe Zakona koje se tiču svojine nad imovinom su u suprotnosti i sa tumačenjima i stavovima Evropskog suda za ljudska prava, u vezi sa slučajevima koji su se ticali imovine koja je nastala pre formiranja savremenih država. Osim toga, Zakon ignoriše (ili u najmanju ruku ne konstatuje) i druga prava, kao što je pravo održaja, koje su verske zajednice stekle višedecenijskim ili viševekovnim korišćenjem imovine.

Prvi nacrt Zakona je bio predmet razmatranja Venecijanske komisije, koja je iskazala rezerve u odnosu na brojne odredbe i ukazala na neophodnost da se obezbedi sveobuhvatna i inkluzivna javna rasprava, te pravne garancije da regulisanje statusa imovine religijskih zajednica neće uticati na korišćenje verskih objekata od strane zajednica koje su te objekte i do sada koristile. Osim toga, Venecijanska komisija je ukazala na neophodnost da se pitanje svojinsko-pravnih odnosa u konkretnim slučajevima utvrđuje sudskim putem. Usvojeni tekst Zakona u najvećem delu ignoriše pomenute i ostale preporuke Venecijanske komisije.

Prethodno navedeno ukazuje da država ovim putem direktno utiče na pitanje statusa religijskih zajednica, pripremajući teren za potiskivanje jedne (Srpske pravoslavne crkve) i promovisanje druge verske zajednice (Crnogorske pravoslavne crkve) putem zadiranja u imovinska prava prve, što je u javnosti više puta u prethodnim mesecima najavljivano od strane najviših predstavnika države Crne Gore. Ovakvo delovanje je u suprotnosti sa načelom odvojenosti države i religije, kao jednim od osnovnih načela na kojima su sazdane savremene demokratske države.

Osim suštinskih zamerki, uočavaju se i brojne druge manjkavosti, neuobičajene za savremena demokratska društva, uključujući odsustvo inkluzivne javne rasprave u kojoj bi se uzeli u obzir stavovi pojedinačno najveće verske zajednice u zemlji (na šta je ukazala i Venecijanska komisija), regulisanje najvažnijih pitanja u prelaznim i završnim odredbama Zakona, usvajanje Zakona u ekspresnoj proceduri, koja je podrazumevala da se rasprava i u načelu i u pojedinostima obave u roku od 24 časa, a da se glasanje obavlja u kasnim noćnim, tj. ranim jutarnjim časovima, uz prisustvo maskiranih pripadnika snaga bezbednosti u zgradi skupštine u toku rasprave i glasanja.

Neusklađenosti Zakona sa osnovnim principima na kojima funkcionišu savremene demokratske države (pre svega pitanje odvojenosti države i religije), njegova neusklađenost sa brojnim međunarodnim aktima koja se tiču demokratije i ljudskih prava, narušavanje neprikosnovenosti prava svojine, te njegov diskiriminatorni karakter, po našem dubokom uverenju, narušavaju pojedinačna i kolektivna prava, kako Srpske pravoslavne crkve, tako i građana Crne Gore. Kao takav, ovaj čin manipulacije religijskim osećanjima ima ogroman destabilizacioni potencijal, naročito u etnički mešovitim sredinama, kakve su gotovo sve države na Balkanu. Stoga smatramo da ovaj presedan, potencijalno primenjiv i u drugim državama, preti da postane stalni izvor tenzija i konflikata.

Osim toga, primena ovog Zakona, koja je u suprotnosti sa velikim brojem osnovnih načela na kojima funkcioniše Evropska unija, mogla bi značajno da ugrozi napredovanje Crne Gore (a indirektno i drugih balkanskih država) u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, imajući u vidu da bi bilo nezamislivo zatvaranje poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava, u uslovima primene zakona kojima se direktno i na diskriminatoran način krše ljudska prava i uvodi neizvesnost u pravni poredak. Konačno, iako se u javnosti može čuti da je jedan od motiva za ovakav postupak – ekonomski (prisvajanje nepokretnosti velike vrednosti), ukazujemo na rizik da njegova primena može zapravo dugoročno nositi velike negativne ekonomske posledice po Crnu Goru, usled kreiranja stanja pravne nesigurnosti, kao i po osnovu odštetnih zahteva koji bi se mogli ostvariti preko domaćih i međunarodnih pravosudnih organa.

U želji da međunarodnoj i domaćoj javnosti ukažemo na ove rizike, te da doprinesemo deeskalaciji situacije i rešavanju problema mirnim i demokratskim sredstvima, ovim putem osuđujemo usvajanje pomenutog Zakona, kao i upotrebu sile od strane državnih organa Crne Gore, u cilju sprečavanja građana da na javnim skupovima iskažu svoje stavove, i upućujemo sledeći:

APEL

Da se u što skorijem roku pristupi izmenama pomenutog Zakona, koje bi proistekle iz inkluzivnog dijaloga države, predstavnika svih tradicionalnih verskih zajednica u Crnoj Gori, a uz podršku Venecijanske komisije i Evropske unije.

Da se odmah pristupi zaključenju temeljnog ugovora između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve, kojim bi se trajno rešilo pitanje funkcionisanja ove verske zajednice, a po ugledu na ugovore koje je Crna Gora zaključila sa Vatikanom (kojim se reguliše pitanje funkcionisanja Katoličke crkve u Crnoj Gori), kao i sa Islamskom verskom zajednicom.

Da se svima u Crnoj Gori, koji to žele, omogući pravo na okupljanje, miran protest i javno iskazivanje stavova, u duhu mira i tolerancije, bez primene represivnih mera i pretnje ekonomskim, političkim, pravnim i bezbednosnim posledicama licima koja u takvim aktivnostima učestvuju. Istovremeno se pozivaju svi učesnici u tim skupovima i aktivnostima na ponašanje u duhu afirmacije mira, tolerancije i pomirenja.

Da se državni organi Republike Srbije direktnije angažuju u obaveštavanju međunarodne javnosti, kroz relevantne institucije i forume o ugroženosti ljudskih i imovinskih prava i potencijalnim rizicima koji iz toga mogu proisteći i da u bilateralnom dijalogu sa predstavnicima Crne Gore, pomognu u rešavanju ovog problema.

Da se predstavnici Evropske unije, na tehničkom i političkom nivou, direktno angažuju na pružanju pomoći u rešavanju ovih pitanja.

Da se istaknuti pojedinci i predstavnici različitih interesnih grupa u Republici Srbiji i drugim državama na Balkanu, suzdrže od neistinite interpretacije i manipulacije istorijskim, pravnim i političkim činjenicama, koja za rezultat ima dalju eskalaciju i antagonizaciju, već ionako u velikoj meri podeljenih društava u ovim državama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se još jednom za poslednjih sedam dana ovog jutra sastao sa patrijarhom SPC Irinejem.

Prema nezvaničnim informacijama, patrijarh će se oko 10 časova takođe sastati u Beogradu i sa mitropolitom Amfilohijem i episkopima budimljansko-nikšićkim Joanikijem i zahumsko-hercegovarčkim i primorskim Dimitrijem.

Iako Vučić ovog jutra nije davao izjave za medije nakon sastanka sa patrijarhom, poručio je da će to uraditi u 10 časova, upravo u vreme sastanka patrijarha, mitropolitom i episkopima.

Za to vreme protesti u Crnoj Gori se nastavljaju. Prema izveštajima medija rekordan broj ljudi je sinoć u Crnoj Gori izašao na ulice.

 

Šta se sve dogodilo nakon usvajanja spornog zakona u crnogorskom parlamentu čitajte u nastavku:

Eparhija raško-prizrenska poziva na moleban podrške svetinjama u Crnoj Gori, protesti ne jenjavaju

Vučić: Odluka o poseti Crnoj Gori u narednih 36 sati

Posle usvajanja zakona u Crnoj Gori: SPC negoduje, opozicija u pritvoru, protest u Beogradu…

Za situaciju u C. Gori, 88 javnih ličnosti iz Srbije, Prištine i regiona krivi Beograd, oglasili se i oni protiv

Skupština Crne Gore usvojila Zakon o slobodi veroispovesti, privedeni poslanici DF i dalje u policiji

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.