Rukići: Mini Šengen nije prihvaćen na Kosovu jer njegov značaj nije objašnjen već zloupotrebljen

Regionalna ekonomska integracija na Zapadnom Balkanu, odnosno mali Šengen mora biti ispred svih manje bitnih pitanja, a jedno od takvih je i diskusija o njegovom nazivu, ocenio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Njegov kolega sa Kosova – Berat Rukići (Rukiqi) kaže da mini Šengen na Kosovu nije prihvaćen jer se nije radilo na objašnjenju njegovog značaja – šta ona donosi privrednicima. I, kako kaže, „što su takve inicijative zloupotrebljavane za razne političke agende, koje nisu na dobrobit ekonomske zajednice“.

Poruke su, kako saopštava PKS, preneli ove nedelje na onlajn konferenciji „Balkanski dijalozi“ u organizaciji East West instituta, organizacije „Konkordija“ i Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

„Da bi zapadnobalkanske privrede bile konkurentnije i ekonomije otpornije, najvažnije je da radimo zajedno, da izgradimo jedinstven ekonomski prostor koji će našim privrednicima doneti veće tržište i koji će biti privlačniji za kompanije iz sveta, kako u region ne bi dolazile samo zbog jeftine radne snage“, poručio je Čadež.

Vreme je za regionalnu saradnju od koje će biznis imati više koristi, složio se Rukići, predsednik Privredne komore Kosova, ukazujući na aktivnosti Komorskog investicionog foruma kao zajedničke  komore regiona. 

Samo regionalne integracije vode boljem životu i prevazilaženju problema na Zapadnom Balkanu, pri čemu je za ekonomski rast i stabilnost regiona posebno značajan nastavak dijaloga Beograda i Prištine i zajednički rad na rešavanju kosovskog problema, i ostali učesnici skupa su se složili.

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, Metju Palmer i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, poručili su u tom kontekstu, da SAD i EU nisu rivali i da imaju iste ciljeve i vizije za region Zapadnog Balkana.

Ideju o balkanskom mini Šengenu, u javnosti su u Ohridu krajem prošle godine predstavili srpski predsednik Aleksandar Vučić, albanski Edi Rama i makedonski premijer Zoran Zaev, potpisavši zajedničku deklaraciju  o regionalnoj saradnji a zarad, „eliminisanja svih prepreka slobodnom kretanju ljudi, roba, usluga i kapitala“. U Prištini je, međutim, ideja naišla na snažne kritike i odbijanje. Među prvima i onim najglasnijim da je odbace bio je Aljbin Kurti, dok je bilo i onih glasova da se Edi Rama proglasi personom non grata u Prištini.

Četvrta Jugoslavija radi srpske hegemonije, tako je ideju o ukrupnjavanju ekonomskog tržišta u regionu video Kurti, uz Isu Mustafu. Umesto balkanskog mini šengena, založio se za albanski „makro-šengen“.

„Ne postoji albanski ‘makro Šengen’, bez balkanskog ‘mini Šengena’“, poručio je Edi Rama tokom sastanka sa Kurtijem u Tirani početkom godine koji je tada došao u prvu posetu kao premijer Kosova.

Kurti je ipak nešto kasnije u javnosti donekle ublažio svoj stav kazavši za VOA da nije protiv inicijative za regionalnu saradnju, ali da mora da postoji princip reciprociteta.

„Nisam protiv inicijative za regionalnu saradnju, ali trebalo bi da postoji princip reciprociteta. I dok Republika Albanija bolje poznaje naše južne i zapadne susede, Republika Kosovo bolje poznaje naše istočne i severne komšije i u ovom pogledu možemo se dopunjavati“, kazao je tada Kurti.

Posle svojevrsnog zatišja u javnosti na tu temu tokom decembra prošle godine, pitanje, kako se vidi regionalne ekonomske saradnje, reaktuelizovalo se sa inicijativom Ričarda Grenela. Od gotovo iznenadnih potpisivanja u američkoj ambasadi u Berlinu Pisma o namerama o uspostavljanju avio-linije Beograd Priština, a potom i železnice, do najnovije inicijative sastanka dvojice predsednika u Vašingtonu zarad postizanja „dogovora o ekonomskoj saradnji“, jedno slovo zamenilo je mini Šengen: Mini Šenzen.

Pravimo mini Šenžen zonu između Srbije i Kosova, oglašavao se u javnosti Trampov izaslanik krajem juna, upućujući na, Balkancima malo poznatu, prvu specijalnu ekonomsku zonu u Kini.

Do sastanka dva predsednika i dela američke administracije, na opšte iznenađenje i samih učesnika, nije došlo zbog obelodanjivanja da je pokrenut postupak za potvrđivanje optužnice za ratne zločine protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija prošle nedelje.

Tako je osim jednog slova, barem za sada, i jedan učesnik ovih sastanaka o „ekonomiji regiona“ pod američkom inicijativom, takođe promenjen.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.