9 godina od Briselskog: „ZSO neće ikad biti formirana, potreban novi mehanizam“

Ivica Dačić Ketri Ešton Hašim Tači
FOTO: Rojters

Pre devet godina, na današnji dan, bivši srpski i kosovski premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, parafirali su Briselski sporazum. Dokument se sastoji od petnaest tačaka od kojih se šest odnose na Zajednicu srpskih opština, koja još uvek nije formirana. Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose ocenjuje da do formiranja ovog tela nikada neće doći. Kao jedino rešenje za institucionalnu zaštitu srpske zajednice vidi stvaranje novog mehanizma kojem kao osnov može da posluži upravo ZSO. 

Dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU započet je u martu 2011 „tehnički dijalog“ u sklopu kog se razgovaralo o civilnim i katastarskim registrima, slobodi kretanja, a pre akcije tadašnje ROSU policije na Jarinju i Brnjaku, odnosno postavljanja barikada.

Politički dijalog započeo je 2012, a kulminirao je 19. aprila 2013. sa Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, tzv. Briselski sporazum, ali i preko 33 potpisanih sporazuma za četiri godine ukupno, odnossno 38, ili preko 40 – tzv. tehničkih sporazumima, sa podsporazumima, i tzv. tačaka sporazuma o normalizaciji sa podsporazumima.

Tumačenja briselskih sporazuma u javnosti je kontradiktorno. Posebno je antagonističko uzajamno tumačenje Beograda i Prištine, a proces od početaka do sada visoko netransparentan. Diskutabilan je čak i broj potpisanih sporazuma, kao i njihova priroda.

Sam briselski sporazum parafirali su tadašnji premijeri Hašim Tači i Ivica Dačić uz posredovanje predstavnice EU. Istog dana kada je Ketrin Ešton saopštila da je postignut Briselski sporazum, Evropska komisija usvojila je preporuku da zemlje članice EU otvore pregovore o članstvu sa Srbijom.

Plan primene Briselskog sporazuma donet je 22. maja 2013. godine sa definisanim datumima i određenim oblastima u kojim će se sprovoditi dogovoreno. Kao preduslov, postavljeno je to da ga dve vlade prihvate, što je i učinjeno, međutim, otvorilo se i pitanje ratifikacije na domaćem terenu.

I dok je Briselski sporazum u skupštini u Prištini usvojen kao međunarodni sporazum, Srbija je praktično zaobišla ratifikaciju, jer je Briselski sporazum „prihvaćen“ odlukom Vlade Srbije. („Odluka o prihvatanju izveštaja o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini uz posredovanje Evropske unije, uključujući proces implementacije postignutih dogovora“)

Upravo to što nije ratifikovan, otvorilo je u delu srpske javnosti, posebno kod onih koji se protive ovakvom dogovoru, osporavanje njegovog ustavnog karaktera, kao i međunarodnog, premda za ovo potonje, oni koji osporavaju navode i druge razloge, poput statusa Kosova kao nepriznate/osporavane države, načina potpisivanja dokumenta, itd.

Sa druge strane, Ustavni sud Srbije proglasio se nenadležnim, odnosno odbacio je zahtev za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, uz ocenu da je reč o političkom, a ne o pravnom pitanju.

U Prištini se pitanje (ne)ustavnosti sporazuma ticalo samo tačaka o formiranju ZSO, odnosno posebnog tehničkog sporazuma o formiranju Asocijacije sa srpskom većinom kako se to na Kosovu naziva.

Ustavni sud Kosova je 23. decembra 2015. godine, doneo odluku u kojoj je naglašeno da sporazum o Zajednici srpskih opština „nije u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova“ – i to pet meseci posle postizanja sporazuma u Briselu. Ipak, u odluci su naveli i da će „Asocijacija opština sa srpskom većinom biti uspostavljena, kao što je predviđeno Prvim sporazumom, ratifikovanim od strane Skupštine Republike Kosovo i proglašenim od strane predsednice Republike Kosovo.“

Danas, devet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština – o čemu govori prvih šest tačaka Briselskog sporazuma – još uvek nije formirana. Sa druge strane, tačke koje se odnose na integraciju Srba u Kosovsku policiju, sudstvo, organizovanje lokalnih izbora na Severu Kosova 2013. godine, tj. 7, 9, 10 i 11. tačka – jesu.

Od martovskog pogroma do Prvog sporazuma

O Briselskom dijalogu, sporzumu koji je potpisan pre devet godina, kao i tome šta mu je prethodilo, za KoSSev je govorio analitičar i predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić.

Janjić se osvrnuo devetogodišnji period koji je prethodio potpisivanju sporazuma.

Kaže da se od 2004, tj. Martovskog pogroma, pa sve do 2013. godine, izmenilo više perioda.

„2004. su odnosi bili na nivou progona, mržnje i nasilja. Pokušaj da se uspostave privremene vlasti preko UNMIK-a i Rezolucije 1244 nisu davali željene rezultate“, poručio je Janjić.

Period 2004. godine do 2006, definiše kao fazu „primirivanja“ gde su pitanja bezbednosti „i dalje dominantna, ali nisu osnovna“.

Od 2008. godine, kada je ujedno Kosovo proglasilo nezavisnost, došlo je do zatišja dijaloga, ali i toga da, navodi Janjić, ukoliko se izuzme da je Rusija u UN-u, na zahtev Srbije „blokirala situaciju“, Rezolucija 1244 više ne predstavlja ništa drugo do papira.

„I ta situacija je bila blokirana do 2010 – svega dve godine, a onda su počela ozbiljna nezadovoljstva – sećamo se barikada na Severu Kosova, protesta i na centralnom Kosovu, da bi usledio tehnički dijalog kao priprema, usvajanje Rezolucije“, kazao je Janjić.

Sagovornik KoSSev-a ipak ocenjuje da se prvi „veliki rezultat“ broji 2013. godine, tj. trenutka kada je potpisan prvi okvirni sporazum.

„Od tada pet godina traje faza intenzivnih pregovora, donošenja 38 ili 39 sporazuma i na stotinu drugih zaključaka, uredbi i dokumenata koji su promenili stvari“, poručio je Janjić.

Od 2016. – političke kalkulacije, od 2017. zastoj u dijalogu i priča o podeli teritorija

On, međutim, ocenjuje da nijedan od potpisanih sporazuma nije u potpunosti primenjen, osim dela koji se odnosi na integraciju policajaca i sudija u kosovske institucije.

„Međutim, i to što je bilo primenjeno je bilo dovoljno da se vide prvi koraci – sloboda kretanja, povećanje ekonomske saradnje koja je 2017. godine stigla na 700 miliona evra u uzajamnoj razmeni“, kazao je Janjić.

Tvrdi da se tada rodila doza optimizma da je moguće da se procesom normalizacije reše problemi.

Međutim, kako navodi, od 2016. počinje da dominira „unutrašnja politika“ i izborne kalkulacije i albanske i srpske strane.

„Srpska lista već januara 2016. koristi neostvareni sporazum – Zajednicu srpskih opština za stalne pretnje i obećanja koja se nikada ne izvršavaju. Međutim, istovremeno kosovska strana kroz pritisak na privatizaciju preuzima i dovršava neku vrstu suvereniteta koja formalno-pravno i faktički uključuje i Sever Kosova“, kazao je sagovornik KoSSev-a.

On, međutim, dalje navodi da je 2017. godine došlo do potpunog zastoja u dijalogu.

„Počinju političke rasprave o nekim drugim modelima koji nisu normalizacija – tu je priča o razgraničenju u kojoj je učestvuje ne samo Beograd, nego i Hašim Tači i Edi Rama i drugi. Sa druge strane su oni koji su za status KVO, a sa treće oni koji su za energične mere za promenu stanja, kakav je Kurti“, objašnjava.

Kaže da je tada došlo do potpune blokade dijaloga i da nije bilo značajnijih „prodora“ i dan danas, osim kada je u pitanju Vašingtonski sporazum zaključen u Beloj kući.

„U jednom mometnu je potpuno zamro i našao se u komi, a i dan danas nije do kraja obnovljen sa punom političkom voljom – niti Beograda, niti Prištine, niti međunarodne zajednice“.

Janjić, međutim, ocenuje da su, od kada su Vučić i bivši kosovski premijer, Avdulah Hoti, potpisali dva različita dokumenta u Beloj kući, SAD „ušla u igru“, a potom za njima aktivnije Nemačka i Velika Britanija.

Nešto sprovedeno, ali se glavna pitanja nisu ni dotakla, rezultat – nov status kvo

Janjić u globalu ocenjuje da je Briselski sporazum delimično ispunio očekivanja, ali i da i dalje glavna pitanja nisu ni dotaknuta – poput formiranja ZSO, penzija, socijalnog osiguranja, međusobnih potraživanja, privatizacije, pitanje kulturnog nasleđa, položaja SPC.

„Pitanja koja su odavno trebala da se nađu na dnevnom redu su izbegavana i svesno, uz saučešće Brisela. Nema racionalnog obrazloženja zašto je to tako“, ocenjuje Janjić.

„Ukupni rezultat sporazuma je neki novi status kvo koji postoji od 2017. godine, kada je suspendovana i trgovina putem uvođenja taksi, a koja se nikada nije u potpunosti oporavila. Opet nam preti opasnost da se pribegne oprobanom modelu. I to pokušava Kurtijeva vlada – da jednom novom dinamikom izazove novu realnost i promeni sadašnji odnos“, poručuje Janjić.

Sa druge strane, poručuje da je sa Zajednicom srpskih opština „počela trgovina u kojoj je Srpska lista slabila demokratiju unutar srpske zajednice i uticaj srpske zajednice“.

„To ide čak dotle da sada ni vlada koju podržavaju i u kojoj imaju ministre Srbi, ne poštuje njihovo pravo da glasaju na referendumu, ni na izborima“.

Ne vidim budućnost ovakvog dijaloga i da će se formirati ZSO – ne postoji volja

Kaže da ne vidi budućnost ovakvog dijaloga. Ujedno smatra da do formiranja Zajednice srpskih opština neće doći i ocenjuje da za to ne postoji volja ni Beograda, ni Prištine.

Janjić navodi da je prvi korak ka formiranju ovog tela trebalo da bude da Radna grupa za implementaciju, čiji su članovi bili i Srbi sa Kosova, sačini Nacrt statuta ZSO i da ga predstavi i kosovskoj vladi i Evropskoj uniji. Međutim, kako kaže, do toga nikada nije došlo.

„On nikada nije napravljen. Ukoliko neko ne napravi taj prvi korak i javnosti ne kaže zašto nije načinjen, onda znači da ne postoji volja da se realizuje realizacija opština“, poručio je.

Kaže da je sporazum o ZSO „preveliko, neostvarivo rešenje“, koje se pretvorilo u „pretnju o mogućoj secesiji“.

„Upotrebljavalo se za dve stvari – stalnu pretnju o odvajanju Severa i istovremeno – jačanje uticaja Beograda na Srpsku listu i preko ove stranke na Srbe. Okrenulo se protiv srpske zajednice, umesto Za“, poručio je Janjić.

I dok Srbija nije ratifikovala Briselski sporazum iz 2013. godine u Skupštini, Priština to jeste učinila, i to kao međunarodni sporazum.

Janjić ukazuje na nelogičnost naknadnog poteza Prištine – kada je ovaj sporazum, nakon ratifikacije poslat kosovskom Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti.

Ocenjuje da ujedno ne postoji volja sa prištinske strane da se formira ZSO..

„Kada je nešto međunarodni sporazum, to je jače od Ustava. A oni su se onda setili Ustavnog suda. To je igra koja nam je govorila da i Priština to ne želi – pričajući da će time dobiti Republiku Srpsku“, naveo je Janjić.

Kaže da u ovoj igri zajedno učestvuju i dan danas Srpska lista i bilo ko da osvoji vlast u Prištini.

ZSO – „mrtvo rođeno“, ali da se iskoristi za stvaranje novog mehanizma

Janjić zaključuje da ZSO nije više moguće oživeti. „To je umrlo, tj. mrtvo rođeno“, poručio je.

Međutim, kaže da ovaj sporazum ipak može da bude osnov za realizaciju osnovne ideje – da se institucionalno zaštiti srpska zajednica.

„Pored decentralizacije – što je trebalo da donekle u administrativnom smislu da bude ZSO, da se tu uključi momenat manjinske samouprave, tj. samouprave srpske zajednice. To je potpuno zaboravljeno. I ono što imaju Albanci u Srbiji, Srbi nemaju na Kosovu – Srpsko nacionalno veće, niti to Srpska lista traži“, kazao je Janjić.

Zaključuje da bi trebalo da se iskoristi momenat i stvori novi mehanizam, ali i da je očigledno da to ne može da bude ZSO.

„Da se sačini mehanizam koji bi koordinirao obrazovanje, socijalnu zaštitu, pitanja ekologije, brige o razvoju srpske zajednice, koordinirao i učestvovao u zaštiti i unapređenju kulturnog nasleđa. Puno toga što se nalazi u Ahtisarijevom planu – Ustavu Kosova, a do sada nije raspravljeno i deli deo onih nadležnosti koji može da vrši zajednica opština pored jake lokalne samouprave“, naveo je Janjić.

Podcrtava da bez kompletnog mehanizma zaštite srpske zajednice, neće biti ni konačnog sporazuma u Briselu. Međutim, kae da se plaši da neki žele da do sporazuma nikada ne dođe.

Ja se bojim da je to igra nekih političara da do sporazuma nikada ne dođe i da u međuvremenu nestanu pripadnici srpske zajednice

Za kraj je posavetovao Beograd i Srpsku listu – da o tome brinu, ali i da se odgovornije ponašaju povodom ideje kombinacije decentaralizacije i manjinske samouprave za srpsku zajednicu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.